Zvonko Karanović: PESME
Duboko, ali nikada isto
Makar na tren
podari mi dodir glatkih butina
i postaću tvoj guru
popločan
razglednicama
sa kojih ćeš čitati bajke
za svoju još nerođenu decu
jer nema pomoći za nas
što krivo srastamo
na vrhu
bilijarskog štapa
i smejemo se kuglama
tim šarenim grudvama
koje nikada neće postati lavina
i nema pomoći za tebe
koja veruješ da
nasmejani ljudi
još jedino žive u reklamama
za patike i džins
i zašto
si izgubila želju
da budeš drugačija i svoja
da potopiš oči u reku
i pobegneš sa ulica
koje te hipnotišu i čine
bespomoćnom
poput cveća
rasutog
po mirnoj vodi bazena
Prizori iz zabavnog parka
Voleo sam putovanja kabrioletom
marama, naočare za sunce
i sportska bluza
naučio nešto o ljubavi
iz knjiga i pop pesama
popeo sam se na planinu
velike jeze
video poliester tuniku
s visokom kragnom
koja omogućuje svima
da sijaju kao zvezde
ono što roditelji nikada nisu
rekli deci je
da je kreacija sjedinjavanje
s univerzumom
i da izlaz
uvek postoji
on se zove pištolj
ili
električna gitara
prozori su nemoćni
i ne žele da menjaju svet
oni gledaju na jednu sasvim
običnu ulicu
onu za koju ne znaš
da postoji
Sporo pada noć
Trebalo je da sve bude drugačije
nešto kao velika ljubav
značajna
i nikada dosadna
život je dim
treba ga izdahnuti odjednom
mislila sam dok sam
bleda i užasnuta
histerična i pijana
hodala u mokrim cipelama
i tražila naša imena zapisana
po haustorima i ulazima
oduvek sam maštala da budem
nečija inspiracija, bolest
i opsesija
čekala nekog ko će
da me zgrabi za ruku i odvede
u usamljenu kuću zavejanu snegom
a sve što sam dobila
bilo je tucanje u pozajmljenim kolima
i nešto tako obično kao što je
mejkap za rođendan
i ništa više
možda samo herpes od ljubljenja
na vetru
i gde su otišle godine
koje ću morati da zaboravim
i jednog dana naplatim od nekog
koga ću malo poznavati
Topli gradovi pružaju ruke ljudima
Treba bar malo surovosti
za druženje sa ljudima
istorija ne znači ništa
u rukama pesnika
koji su je poput
ukoričenih zlatnih tapija
prodali lakovernima
vaspitavanje dece je
gatanje nad mirnom vodom
ali ja sam taj
čija su ramena ucenjena
i dobro vidim
za nas dolaze
loše godine, entropija
smrt disko muzike
još jedna melanholija
moja žena je moja avantura
moja zemlja je moje
trpljenje
smrt ili slava
ponos ili novac
reci mi šta želiš
i reći ću ti koliko si nesrećan
Mokar je put u brdima
Hoćemo li sopstvena tela
oblačiti u svečana odela
i tako prkositi događajima
ili ćemo opet odustati
i postati cinici
hoćemo li krenuti iz domova
i poći u susret svetu
ili ćemo ostaviti svoje žene
onima koji su spremni
da pobede
nesposoban da bes zadržim u sebi
izašao sam iz kuće
seo na klupu i posmatrao
automobile kako prolaze
bacaju dugačka svetla na trotoare
i nestaju u noći
nema kreacije bez drskosti
ljubavi bez preterivanja
moraš izgledati kao da te nevolje
same traže a ti ih izbegavaš
jednog dana saznaćeš
kako je uzbudljivo
stajati
nasuprot gomile
Zvonko Karanović
Related Posts via Categories
