ZLOIDI, ZLOYEBI I MAMOJEPCI

Filed under: afirmator,broj 17 - avgust 2013,društvo |

tan1

Za sve one koji su ovih meseci uporno pljuvali po svemu što napišem imam dve vesti. Jedna je, naravno, loša a druga je dobra. Počnimo prvo s onom dobrom: više ne nameravam da u ovom  časopisu napišem i jedan jedini komentar vezan za politiku, društvo ili kukičanje vaše gospođe mame, svejedno. Loša vest je to što,  po običaju, vaše odvratne komentare pune žuči neću objaviti. Komentaru, thou shall not pass! Kao što vi, dragi komentatori s kojima sam razmenjivao uvrede ovih uzavrelih meseci imate pravo ma mišljenje, koje se uklapa s preovlađujućim bolidlukom u zemlji, tako i ja imam pravo na svoje, ubedljivo marginalizovano. I, za razliku od drugih novina, koje zbog čitanosti puštaju kojekakve četoide,ustašoide i ostale da gale dok pokazuju svoju bruku svima, ja u to ne verujem. Zovite to cenzurom. ja to nazivam mentalnom higijenom. I, moram vam reći – sitnom i slatkom osvetom.Ne možete shvatiti koliki je užitak – kad znate da oni, VKV-komentatori, kipte od besa što im nije izašao komentar. Kad bi i drugi mediji krenuli da tako rade procenat ljudi u duševnim bolnicama bi drastično porastao. Kao i broj aktivista „Dveri“, obeznanjenih od alkohola na „Guči“, egzibicionista i Boga pitaj čega još.  Mislim da su ti negativni komentatori, zaljubljeni u Čiču, Ljotića i „svete srpske vrednosti“ puni snage i elana za pisanje zahvaljujući tome što se sve vreme klanjaju Zlu. Umišljaju da su mnogo opaki, sve Darth Wader do Dartha Wadera. A ,u suštini, oni su zloidi – mogli bi da budu zli 100% ali ne mogu, oni su inferiorni imitatori zla, otužni kao Step Light prašak razblažen u bačvi punoj kišnice.

ZLOYEBI

Tu su i njihovi pobratimi, zloyebi, koji su u principu antiprotivni svemu ali, u životu, prave kompromis sa svima i manji su od makovog zrna. Nekad su znali da, na nekom javnom skupiu,dobace neku parolu pa, kad govornik vikne: „Ko je to rekao?“ oni šturnu.  Tastatura i virtuelni svet im daju snagu koju nemaju u realnom životu. Oni su poput onih geekova iz američkih serija ali lišeni intelekta. Znate ih – vitlaju nekim mačevima, udubljeni u epske bitke a ne mogu ni kašiku da podignu bez napora i upasuju treger-majicu u gaće da bi izgledali kao neki SF- superheroji. Oslanjanju na jednostavnu logiku – svi vole da čitaju negativne kritike. Zašto? Pohvale su nekako ljigave, zar ne? A kad on onako, muški, udari šakom po mišu, to je nešto, batice! I, zna se – pozitivac je pozitivac ali  za negativcem srce jače kuca a guza kljuca , štzo reče „Buldožer“. A i ne zahteva neki napor, samoodricanje u vidu kapanja nad knjigom, samoobrazovanja,  preispitivanja, promišljanja. Lako može svako! Michelangelo? Ludak koji je klesao ogromantne kipove  i slikao tavanice 200 godina. Tolstoj?Precenjeni davež s dugom bradom. Tarkovski? E,da su mu filmovi kraći i da ima eksplozija i golih riba pa da i razumemo. Jel’ vidite kako je lako?

MAMOJEPCI

Poenta je da i jedni i drugi veruju da su bad motherfuckers ili mamojepci  ali nisu. Kad bi, nekim čudom, progovorili tj. ostavili audio poruke, imali bi one krčave, nesnosne glasove matorana koji se javljaju da komentarišu „Utisak nedelje“. Pene preko slušalice, teško disanje, odvrnuli su televizor do daske da se čuju. Telefon im nije dovoljan. Ima tu neke postmoderne –  slušam sebe na teveu kako razgovaram s Oljom dok istovremeno slušam nju preko telefona i, ušiju punih sebe, uživam u tome kako se vrpolji na stolici i pravi one kisele kezove koji su osvojili milione gledalaca.  I, konačno dolazimo do poente:  ne mogu više da se zamajavam s tom ordijom iz čije svake reči izbija toliko  lošeg političkog rečnika i zatucanosti. Ne zanosim se da ću ih promeniti za jotu ili ih naterati da se predomisle. Muka mi je od njih i ne zanimaju me. Ne želim da ih pozivam na razgovor, ne želim da čujem drugu stranu, ne želim da mislim o njima i, nadasve, ne želim da opogane ovaj časopis. Ako u kafani sednu pored mene, promeniću sto. Shvatio sam surovu istinu: zloyebi&zloidi su agilni dok tzv. „fini svet“ ćuti i prati i prati i ćuti. Rasplamsaće se polemika, vidim ja. Kad ti većinu aktivne publike ove rubrike čine takvi likovi ostaje ti samo jedna stvar – nemoj da pišeš i oni će otići u potrazi za nekom drugom e-zanimacijom.Daleko im lepa virtuelna kuća!

Sve gore napisano ne znači da sam digao ruke od bilo čega. Razloga za kritiku, pobunu, subverziju,  ima još više nego pre, recimo, tri godine. I, s godinama koje budu dolazile, oni će se umnožavati. Nemoguće je izbegavati probleme kad zure u tebe čim se probudiš i nemoguće  je biti apolitičan kad živiš u zemlji  Trećeg sveta. Srbija nije došla do bilo kakvog razrešenja i, čini se da je spremna, više no ikad, da potone u letargiju i pusti svakog bahatog, pripitog, zadriglog drkoša koji se proglasi nekim faktorom, da na njoj izvede celokupnu akciju iz  XXX filma. Promenio sam pristup, taktiku ali cilj ostaje isti. Ako je neko pratio moje članke  ili pročitao/pogledao/preslušao  ponešto od onog što sam napravio shvatiće o čemu govorim.

 

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ