Zarobljenost medija Piše: Đorđe Štefan

Filed under: afirmator,broj 08 - novembar 2012,društvo |

 

 

Cilj i smisao medija je ponavljanje, repeticija, kao i muzike. Kada prestane njihovo isijavanje prestaje i magija i nasa opčinjenost njima.

Svrha medija je mašinsko ponavljanje i masovna proizvodnja, baš kao i pokretna traka koju je izumeo Ford početkom 20 veka, danas tu pokretnu traku čine mediji a umesto šasija i motora koji se sklapaju , sklapa se naša svest, mišljenje, vode se digitalni ratovi za našu svest, a pojedinac je proizvod, potpuno identičan onom prethodnom i onom sledećem, samo umesto Orvelove ‘Rat je mir’, ‘Sloboda je ropstvo’ i ‘Neznanje je moć’, utiskuju se u svest druge ideje, jer ljudski mozak je prazna tabla koja čeka da bude ispisana, jer ne postoji tačka reference bilo koje ideje na svetu na koje se bilo koja priča može oslanjati.

Do pre samo 200 godina se verovalo se da je bog stvorio svet, a potom je došao Darvin. Teorija o velikom prasku, string teorija… Bajke zamenjuju nove bajke, baš kao i medijske slike koje zamenjuju one prethodne. Pojedinac je samo tu da prima bespogovorno date iluzije jer je upravo i nemoćan u njenom raščlanjivanju, nemoćan je jer je bombardovan uvek istim stereotipnim informacijama, a stereotipi se kreiraju iz istog centra koji drzi monopol nad talentima, opremom i parama.

Holivudska muzika koristi vec 50 godina iste stereotipe, saksofon je instrument za predigru i seks, klasičnu muziku slusa samo ludak, harmonika je simbol Pariza, frula Japana, sitar Indije i Bliskog Istoka, oboa za nepreglene površine, klavir i gudački kvartet za melahnholiju, klarinet za ironiju, ritam za scene nasilja i akcije, duvačka sekcija i hor za progresivne scene napada, ratova i megalomanije, tuba za tromost…

I takvim stereotipnim i sažetim ponavljanjima kreatori realnosti po medijskim kućama stvaraju uslovne reflekse kod publike, pa se cele kulture svedu na jedan ton ili zvuk, kao frule harmonike ili sitara. Pa na sam zvuk sitara koji se identifikuje sa Bliskim istokom a on sa terorizmom i nuklearnim postrojenjima u Iraku, pali se Pavljovljevim uslovnim refkleskom emocija straha i užasa, javlja se teroristički napadi i raspad sistema, pad takozvanog slobodnog sveta, a onda marketing stručnjaci koji u svakoj reklami imaju isti kod-  uplaši publiku nečim a potom nude izlazak iz te raketne, finansijke, emocionalne i svake druge moguće krize, svojim metodama koje su već predodređene i pre početka propagande – intervencijom i potrošnjom para sakupljenih od poreza.

IMAM STAV DA NEMAM STAV

Svaka umetnost je zapravo filozofija sistema iz koje je nastala, zato su i svaki sistemi i imperije težile da monopolizuju multiplikatore filozofije, tačnije medije. Od rimskih kovanica na kojima su bile vesti do tač skrina. Komunisti su zato sve umetnike terali da proizvode umetnost u cilju promovisanja komunizma, bratstva, jedinstva, rada i dispiline[1], a svi koji to nisu radili su bili disidenti, otpadnici, zarobljenici.

Ista je priča i sa Zapadnom liberalnom demokratijom, i ta ideologija tera ali na drugi način umetnika da proizvodi za njen cilj umetnost, ali cilj tržišnog sistema i kapitalizma nije otvoreno promovisanje te ideologije, vec prodaja. Sve sto moze da se proda je podobno toj ideologiji, sve što je šareno, lepo umotano , veselo i lako za varenje je sam cilj postojanja zapadne ideologizovane umetnosti i masovne umetnosti. Od revolucionarnih majica Che Guevara-e, do političkih kandidata. Biti ideološki ispravan znači ne misliti – nemati potrebe da se misli. Biti ideološki ispravan znači biti nesvestan[2]

cenzor nekad…

Svrha medija je pojednostavljivanje ideja, njihovo manipulisanje i izvrtanje u cilju kontrole nad istinom i idejama. Nauka je danas strogo kontrolisana[3] i naučnici bivaju isterani sa fakulteta ukoliko se protive main-stream ideologiji, baš kao i novinari koji se protive uredniku ili vlasniku medija.

Na Discovery channel i National Geographic kanalima viđamo  iste ljude sa istim teorijama, koje su potpuno banalizovane i spustene na nivo prosečnog kupca, potrošača. Jer kada to ne bi bile ideologija tržišta bi propala jer ne bi bilo publike, ne bi bilo potrošnje i koncentrisanje kapitala u rukama par moćnika, ili, medijski spinovano, filantropa. Zato je potrebno prvo zaglupeti masu kroz obrazovanje, a onda im prodati zapakovanu budalastinu u šarenim bojama, baš kao diplomu o visokom obrazovanju. Još kada im je data prividna moć u obliku digtalnih kreacija i kvazi učestovanju u odlučivanju, kao što je obraćanje Obami na Tviteru i generisanje preko 31[4] milona tvitova u toku tri predsedničke debate plan je savršen a svet tada u očima prosečnog čoveka izgleda idealan.

HEJ ALTERNATIVCI, JOŠ STE ŽIVI!

S tim u vezi ni komunisti ni kapitalisti nisu davali alternativnim umetnicima mesta u medijima, jer svaki umetnik je poseban pogled na svet, svaka umetnost je svet za sebe i zato je opasno da šira publika vidi da je moguć i drugačiji svet od vec postojećeg, da je moguće drugačije razmišljanje, inovativnije, progresivnije, humanije. Time su sluzili Vudstok i Exit suprostavljanju određenim društvenim, kulturnim i  političkim normama a na kraju ipak bili usisani u potrošački sistem.

Kada bi se uspelo da se pruži potpuno, pravilno i detaljno objašnjenje muzike, što će reći da se ono što ona izražava iskaže detaljno u pojmovima, to bi predstavljalo zaoukruženo izlaganje i objašnjenje sveta kroz pojmove ili što bi bilo tome ekvivalentno, to jest, to bi bila prava filozofija[5]

Zato se i forsira filozofija “Kraja istorije” jer je status quo potreban, neohodan, ljudima koji kreiraju medijske prikaze, a samim tim i svet, [6] jer im nije potrebna druga, novija, bolja filozofija sveta i pogled na svet drugačiji od nametnutog finansijskog, a takav su stav i komunisti imali i verovali da je besklasno društvo kraj društvene evolucije i da će time zavladati mir iako je bilo ratova i intervencija unutar komunističkog bloka (vojna invazija na Mađarsku 1956. i Čehoslovačku 1968. od strane Sovjetskog Saveza). A da se to ne sazna služili su kulturni biroi pri Centralnom komitetu koji su određivali šta se sme pojaviti u SFRJ štampi a šta ne sme.

Svaki medij je zarobljen. Oksimoron je slobodni mediji. TV je Roršahova mrlja, kao sto kaže Makluan, tu vidimo ono sto je u nama, a u nama nema ničega. Postajemo prazna cev kroz koju treba sladunjavim medijskim manipulacijama da prođe sve servirano. A medijima je jedan od glavnih ciljeva maskiranje za koga rade. Medjutim američki mediji pred kraj trke ipak obelodanjuju u uredničkim uvodnicima na naslovnim stranama za koga list smatra da bi narod trebao da glasa. Ali poenta ostaje ista, svaki medij radi za nekoga, a ako ne radi, pitanje je vremena kada ce početi, jer što više medij nekoga drži u fokusu veća je šansa da upravo sa njim želi da ima posla, tačnije da bude kupljen.

Danas se teritorije ne osvajaju vojskom, vec kulturološki, nije potrebno da NATO vojnik stoji nad nama kada kupujemo nešto, već će nam ta želja biti prodata posredno, kao imidž koji treba dostići, poslaće nam uspešnog biznismena, naučnika, umetnika i on će nam pokazati kako treba da se ponašamo. Njegovo lice sa TV ekrana će nas voditi do prvog tržnog centra, meke i svetilišta liberalne ekonomije,  jer želimo da postanemo on, taj modni detalj koji unificira megatrendove, Novak Đoković, Carrie Bradshaw / Candace Bushnell, Lana Del Rey, Miley Cyrus ,Ceca, Justin Bieber, Anonymous, želimo njegov/njen život da dostignemo imitiranjem i kupovinom stvari predstavljenim u medijima, posebno “Who What Wear” i “Coolspotters”[7].

KAKVI APOSTOLI TAKVO I JEVANĐELJE

Svaka religija ima svoje apostole, ljude koji šire tu ideologije, Marks je širio komunizam pošto ga je definisao u “Komunističkom manifestu “1848. On je išao od fabrike do fabrike, od države do države i učio radnike da se ujedinjeni bore za svoja prava sve dok mu nisu zabranili u par evropskih zemalja ulaz. Danas liberalna ekonomija takođe zavisi od uticaja svojih apostola/aktivista/novinara/političara jer ekonomija takodje verovanje da će određenim merama fiskalne i monetarne politike stanovništvo doživeti blagostanje i ispunjenje svih potreba baš kao i u svakoj drugoj religiji. obraćanje sa Sinaja je današnja tržišna ekonomija u vidu analiza i izveštaja ekonomskih i drugih institucija. Rast BDP-a kao prva božja zapovest, jer ja sam BDP tvoj i nemoj imati drugi, Porezi kao druga, poštuj poreze i redovno ih plaćaj, osim ako nisi Starbucks, [8] treća, Ne štedi, troši sve što imas, četvrta, Moli se inflaciji, inflacija je Ja na zemlji, peta, ne preispituj guvernera, šesta, zadužuj se …

Farid Zakaria

Ta ekonomska religija je danas institucionalizovana kroz školstvo. Na svim srpskim univerzitetima se uči jedna ekonomija, tržišno liberalna. Danas su apostoli liberalne ekonomije pored profesora i političara stručnjaci iz raznih oblasti, novinarstva prevashodno, Tomas Fridman, Farid Zaharija i mediji CNN, BBC, SKY News zajedno sa četiri najveće zapadnjačke novinske agencije UPI, AP, Rojters i AFP koje pokrivaju 90% svetskih vesti[9]. Danas se u ekonomiju gleda kao u proročanstvo, zavet, samo što za razliku od Biblije ove manifeste pišu ljudi od krvi i mesa, javno. A ljudi SE, umesto bogu, mole tržištu, nadaju da će im ako ,prinesu dovoljnu žrtvu samoodricanja, tržište vratiti bilansom stanja. Pa su kod nas tako univerziteti podeljeni, oni sa antiglobalističkom literaturom i profesorima Megatrend  i Fakultet politickih nauka sa globalističkom indoktrinacijom i štampanim izdanjima.

Međutim u današnjim crkvama tržišta- berzama, tržnim centrima i bankama rade brokeri, menadžeri i ekonomisti koji takodje čitaju manifeste koje im izdaje vrhovni poglavar i papa svih tržista MMF i Svetska banka koja ironično preko celog lobija ima napisanu rečenicu “Borimo se protiv siromaštva”.

Užasno je što oni koji rade tamo zaista to i veruju, po rečima Džozefa Stiglica[10]. A u Obaminom sloganu za poslednje izbore se vidi da više ni on ni demokrate ne veruju u tu ideologiju jer je simptomatično  koristio socijalistički slogan za kampanju “Napred” (Forward). Inače, ta reč je odraz socijalističkog progresa i ironično isti naziv novina “Avanti![11] (eks –urednik  je bio Benito Musolini) aka („Forward!“ – “Napred”) je imala socijalistička partija u Italiji.

Sa sličnim socijalističkim ubedjenima ali u dubokoj opoziciji i van glavnih medija stoje aktivisti Naomi Klein, Noam Chomsky, Joseph Stiglitz, Slavoj Žižek, Zygmunt Bauman i Alex Jones koji imaju svoje antiglobalističke/alterglobalističke pamflete, knjige, sajtove i okupljanja u obliku godišnjeg foruma[12] nasuprot tržišnom “Davosu” koji takođe sa svojim “prosvetiteljima” izdaju globalne izveštaje za tekuću godinu.

Sva istraživanja, bilo globalista ili antiglobalista i takozvanih državnih regulatornih tela se uvek nameštaju u korist izdavača ili naručioca, pa otkrivamo da je “Ipsos Stratedžik marketing” nameštao da “Blic”, “Alo” i “24 sata” imaju više tiraža i čitalaca nego što stvarno imaju, i da time dobijaju više i skupljih reklama.[13] To su isto uradile Fannie Mae i Freddie Mac kompanije 2008. kada su vrednovale hipotekarne hartije od vrednosti sa najvišom ocenom a ustvari bile junk HOV i time bili jedni od kreatora krize iz 2008. godine.[14] Istim tim sistemom je izazvana i kriza na Islandu kada je jedan od apostola neoliberalne ekonomije Frederik Miškin 2006. napisao knjigu/izvestaj da je ekonomija te zemlje stabilna i da napreduje[15]. Dve godine kasnije doživela je finansijski kolaps, a autor priznao da je bio plaćen 124.000 dolara od strane privredne komore Islanda da napiše takav izveštaj.[16]

Svi uviđaju da je sistem truo ali niko ne sme to javno da kaže jer je to blasfemija ili bivaju uhapšeni kao studenti u Španiji, Kanadi i SAD gde država troši više para na zatvorenike nego na studente[17][18]. Zygmunt Bauman kaže da se ne može ni upreriti prstom u krivca, jer su svi krivci, od političara, biznismena, medija do potrošača[19]. Mozak masa je kodiran upravo na način konstantnih kriza, smaka sveta, egoizma, hedonizma, raspadom porodica  tradicionalnih vrednosti, naci-feminizmom i LGBT propagandom gde se umesto komunističkih parada i vojnih održava parada pedera, uglavnom nezaposlenih ili zaposlenih samo na poslovima širenja demagogije ljudskih prava a kod nas je jedan od glavnih nosilaca LGBT pokreta Predrag Azdejković koji izdaje svoje knjige sa tom temom[20][21].

Telegraf.uk je objavio konkurs i nagradu od 10.000 funti na esej “Kako zaposliti mlade”. Direktor konsultanstke kuce McKinsey & Company Dominic Barton[22] govori isto kao i Aleksandar Tijanic[23] da je znanje stečeno na univerzitetima neprimenljivo. Međutim obojica ne uviđaju da su svojim profitnim finansijskim konsultovanjem i upravljanjem javnim servisom doveli do te situacije, jer šire neoliberalnu propagandu sve sa opravdanjem modernizacije, konkurentnosti i solventnosti.

I baš kao za vreme oko prvog svetskog rata kada je Arčibald Rajs[24] pričao da je svako selo dobijalo gimnaziju tako i danas svaki gradić dobija svoj fakultet čiji rad izaziva samo afere. Ironično je da sa tolikim brojem novinarskih fakulteta novinarstvo na tako niskoj lestvici profesionalnosti kako u Srbiji tako i svetu, što samo dokazuje da tržisni model obrazovanja, privatizacija i monopolizacija obrazovanja vodi uništenju istog, jer konačno stiže račun Tačerizma i Reganizma u puštanju slobodnog tržišta.

Lakše je uvek okriviti mlade za posrnuće ideologije i nefunkcionalnost institucija koji nikada i nisu bili u rukama mladih umesto uperiti prstom u vodeće. Neprimenljivo je znanje mladih obrazovanih jer je 90% svetskog stanovnistva višak, a višak je jer su u ovoj raspodeli bogatstva sledjeni uputi iz sterilisanih knjiga nekih mrtvih ekonomista kako kaže Džon Kejnz.

KLETI “PANINARI”

Mladi su krivi ili uspešni u zavisnosti kako ih mediji predstavljaju, od skoro pozitivnih tedsa i modsa, do negativnih skinhedsa iz kasnih šezdesetih, preko pankera u sedamdesetim, do new age putnika, i acid house rejvera s kraja osamdesetih i početka devedesetih i današnjih bez budućnosti klošara hipstera. Ali svi oni ne bi postali bitni, niti poznati niti rasporostranjeni da im mediji nisu davali značaja bilo u osuđivanju ili podstrekivanju takvih pokreta koji su imali za cilj samo hedonizam, iživljavanje i seks.

Najveća moć medija se vidi u totalnom spinovanju vesti i dogadjaja, i moći da izvrnu činjenice i ubedi masu a i same medijske poslenike u svoju pricu pa je zanilmjiv primer kako je “Times Magazin” 1968. preobratio mišljenje i pogled na drogiranje jedne zvezde:

Kada su rolingstonsi Mik Džeger i Kit Ričards osudjeni zbog posedovanja ilegalnih droga 1967, Times je skočio u njihovu odbranu u uvodniku kojim je napao presude kao nerazumno drakonske. Zaista , kada je napuštao sudnicu, Džegera nije dočekala paljba medijske kritike vec helikopter koji ga je pokupio da bi mogao da se pojavi sa crkvenim liderima i političarima za okruglim stolom o prirodi lične slobode[25].

A svaka generacija mladih na Zapadu je bila oličena u nekom od kultnih filmova koji su i igrali ulogu u kreiranju takve svesti i pogleda na svet. Modsi iz Britanije pocetkom 50-ih XX veka su bili inspirisani umetničkim filmovima iz Francuske i Italije. Oni su mrzeli rokere čiji je uzor bio Marlon Brando iz filma “The Wild One” (1953) . Šezdesetih se tvrda linija modsa transformisala u skinse jer je pokret postao iskomercijalizovan i diktiran odozgo TV programom “Ready Steady Go!”.

Zatim kultni filmovi ” Easy Rider” (1969), i predstava “Hair”  su definisali hipike,  “A Clockwork Orange” (1971) skinhedse, “American History X” (1998) i “Trainspotting” (1996) rave i izgubljenu generaciju devedesetih. Nezavisna filmska produkcija , “Clash” magazin i “Burning Man” muzički festival je središte i definicija za hipstere od devedesetih u Americi, “Matriks” za buduću virtuelnu, digitalnu informativnu Internet generaciju mladih.

A sa tim filmovima dolaze i muzički festivali, moda, gedžeti, mesta za izlaženje, auti koji pospešuju potrošnju koja je osamdesetih bila definisana u podkulturi “Paninaro[26], gde su se apolitični i nenasilni ali potrošački orijentisani mladi okupljali u sendvičari (“Al Panino”) koji su bili simbol Tačerizma i Reganizma, tačnije, deregulacije tržista i početka finansijske globalizacije od osamdesetih godina. A svojim nošenjem svih svetskih marki od Ray-Ban naočara, Timberland čizmi, Sebago ili Vans cipela, Argyle čarapa, Armani jakni, NajOleari gaća, Fiorucci i Moschino kaiševa je svaki Paninaro dečko ili devojka bili globalizacija u malom, jednom čoveku, ovekovečeni u Pet Shop Boys istoimenom spotu[27].

A svi ti pravci, kontrakulturni i subkulturni su na kraju završili izkomercijalizovani i potrosački orijentisani u main-stream konzumerskoj kulturi[28], bas kao protagonisti u filmu “Pleasentville” (1998) koji se vraćaju u vreme tradicionalnog patrijarhata gde je sve crno-belo, ograničeno, hladno i turobno, a vremenom kako glumci razbijaju te norme, seksualne tabue, otkrivaju umetnicke forme i lične slobode, završavaju trijumfalno film rušenjem tog poretka tako što za vreme suđenja i sudijina i tužiteljeva koža dobijaju boju za razliku od početka filma kada su bili crno-beli, i postaju obojeni propagandom dvoje protagonista sa početka filma aludirajući da ni oni nisu bili nevini. Na samom kraju, film više nije crno-beli vec simbolično dobija boju i svi postaju srećni zbog toga, što bi neki nazvali propagandom Iluminata[29]. A to je tipična forma Holivudskog filma :  Dobro-loše-dobro-loše-loše-srećan kraj.

SVE JE DOBORO SAMO ŠTO NIŠTA NE VALJA!

Medijski kalupi, da bi bili efektivni kao iz blokbastera, moraju se držati svojih ustaljenih formi, pa tako svi SAD sitkomi ne smeju da traju više od 22 minuta, jer uvek idu u bloku po dva u jednom satu, a to ostavlja tačno 15 minuta prostora za reklame jer se oglasni prostor zakupljuje godišnje, koliko i traju sezone serija[30]. Uvodna špica ne sme da bude duža od pola minuta i sve se dešavaju u zatvorenom prostoru otvoreno kopirajuci pozorištei pozajmljujući formu u činovima, uvodu i raspletu. Razlika im je samo što CBS produkcija ima snimljen smeh u pozadini dok NBC produkcija nema smeh. Kriminalističke i dokumentarne serije pak su duplo duže od sitcoma, pa samim tim i uvodne spike mogu trajati do minut, iako to nije uvek slučaj, (“Fringe”) a traju 45 minuta pa isto ostavljaju po tačno 15 minuta prostora za reklame u toku satnice.

Svaki od ovih medijskih proizvoda ima i potpuno identičnu unutrašnju strukturu, uvod od par minuta, najčešće intrigantna da bi se privuklo gledalište, špica, obavezna kratka muzika od par sekundi posle špice koja kao da objavljuje dobrodošlicu gledaocu u taj virtuelni svet i već posle 10 minuta ide blok reklama a za glavne sponzore serije brendovi se pojavljuju u samim epizodama, pa protagonisti ili svi glumci upadljivo voze automobile : “Nissan” u Fringe i “Heroes”, “Toyota” u  “Bones” i “Mercedes” u “Two And A Half Men”, “Monk” pije “Sierra Springs” flasiranu vodu a Homer Simson izmišljeno “Duff” pivo sa kojim se kasnije i zaista počelo sa proizvodnjom .

Zanimljiv je primer serije “Better off Ted” (2009-2010) koja je prestala sa emitovanjem posle druge sezone jer je cela bila sačinjena od ciničnog ismevanja marketinga, korporativizma, kvazi naučnih istraživanja i uopšte menadžerisanja i upravljanja američkim preduzećima kroz fiktivnu kompaniju “Veridian Dynamic” koja je radila sve samo da muči radnike, proizvodi veštačku GMO hranu i bombe. A simbolično glavna menadžerka je hladnokrvna feministička kučka koja je najmanje marila za radnička prava i posedovala svoju limenu šefovsku stolicu[31] koja je identična onoj iz “Demolition Man” (1993) pa je samo reklamiranje unutar i oko te serije bilo suludo jer publika zaista ne bi uvidela razliku izmedju TV šoua i prave kompanije, a samim tim je i šou morao biti otkazan.

Dok sličnog sadržaja sa akcentom na retardiranosti prosečnog Amerikanca i Američke porodice “The Simpsons” (1989-  ) traje uspešno već 23 godine kao i “30Rock “ (2006- ) koja takođe cinično ismeva menadzere u medijima i uopste rad američkih main stream medija. A na kritiku privatnog sektora se nadovezuje serija  “Parks and Recreation” (2009– ) sa ismevanjem državnih organa i službenika,  gde im je najveći posao izabrati font za bilbord ili beskonačno lepljenje i pakovanje poštanskih pisama koju obavljaju uz konstantnu bezvoljnost, bezidejnost i disfunkcionalnost.

Ali svi ovi “uspešni” primeri se mogu podvesti pod kontrolisanu kritiku, kao i pacifikacija rep muzike, koja je izvorno bila kao i bluz simbol otpora crnačkog stanovnistva i jadanje nad svojim geto “tough”pamučnim životom. Vremenom je rep muzika usisana u tržišni model i njihovi tekstovi više nemaju socijalnu i kritičku dimenziju i oštricu, vec naklapanje budalaština od strane podmirenog crnca kao sto je Jay-Z koji je stigao do Forbs liste kao potencijalni budući milijarder jer je od prodaje 50 miliona ploča zaradio pola milijarde dolara[32] i Kanye West kao najprodavanijeg digitalnog repera prodavši 30 miliona pesama online.[33]

DRŽE SE ZEMLJACI, ROĐACI, OPET SU U IGRI OSOBENI ZNACI

 

Jedine razlike među svom tom hiperprodukcijom su učesnici, ali ne uvek, jer gde god da glumi Charlie Sheen on dovodi svoju ženu i svog oca (Two and Half men, Anger Management, Spin City), Newman porodica je dinastija u holivudskoj produkciji muzike, gde su komponovali Thomas Newman, njegov otac Alfred Newman, njegov brat  David Newman, sestra Maria Newman, ujaci Lionel Newman i Emil Newman, rođak Randy Newman i nećak Joey Newman. Braća Baldwin koji ih ima četiri i svi se bave glumom među kojima je najpoznatiji Alec a tri od četiri su se pojavila u filmu “Born on the Fourth of July” (1989).

Producenti Chuck Lorre sa pravim imenom (Chaim Levine) i njegov rođak Toti Levine se vuku u svim sitkomima gde se Chuck probije (Two and a Half Men, The Big Bang Theory), kao sto su kod nas bračni par Siniša i Ljiljana Pavić monopolisali RTS produkciju[34] i kompozitor filmske muzike Zoran Simjanović filmsku produkciju[35]. U jednom intervjuu producent Lorre je priznao da je samo došao čovek i rekao „Ovaj klinac (Angus T. Jones)mora da glumi u seriji“ i tako je bio završen casting za ulogu Jake-a u seriji „Two and a Half Men“ koji dobija $300,000[36] za jednu epizodu a sezona ima 24 epizode a šou se emituje već deset godina. Taj princip je ismejao  David Lynch u filmu „Mulholland Drive“ (2001), kada je mafija došla kod režisera i nametnula mu koja će biti glavna glumica u filmu, a kada je on odbio oni su mu uništili život.

Takva hijerarhija vlada i među kompozitorima kao John Williams koji  je sedamdesetih i osamdesetih potpuno vladao komponovanjem muzike za visokobudžetne holivudske filmove zarađujući i po dva miliona dolara za jedan film, a slični njemu su i Hans Zimmer, Danny Elfman, James Horner…

I svaki od njih pokriva određeni tip filmske produkcije, tržišnu nišu, James Horner pokriva osvajačke filmove kao “Braveheart” (1995), “Tro”y (2004), “Star Trek” (1982, 1984, 1991, 2012) zbog učestalog korišćenja duvačkih intrumenata. Danny Elfman pokriva freak filmove jer je i sam proveo dobar deo života u cirkusu, pa mu je urezana u mozak izopačenost, iskrivljenost i haos iz tih predstava koje on odlicno transformise u muziku za film, “Corpse Bride” (2005), “The Nightmare Before Christmas “(1993), “The Simpson”s (1989). Hans Zimmer, sa epic skorovima za “The Dark Knight” (2008) i “Inception” (2010). Thomas Newman sa svojim suptilnim i prepoznatljivim tonovima melanholije koji je inkorporirao u svim filmovima od “The Shawshank Redemption” (1994) “American Beauty” (1999)  do filma skoro bez ijedne reci “WALL·E” (2008) …

Međutim muzika svih ovih autora je 90% ista, a samo uigrano uho ih može razlikovati jer svi oni koriste iste forme muzičkog izražavanja, a originalnije forme komponovanja se mogu naći kod autora kao što su: Angelo Badalamenti, This Will Destroy You, Philip Glass, Michael Nyman, Robin Guthrie, Yann Tiersen… Samo je problem što oni ne mogu da dođu do visokobudžetne produkcije već samo do alternativne nezavisne produkcije, koja se obraća manjem broju ljudi i kao i grupaciji hipsteri koji odatle crpe inspiraciju za svoj kulturni pravac.

Ali i sami kompozitori su proizvodi svojih muzičkih dela pa niko od njih ne sme da se ponaša suprotno od svojih uloga, baš kao što se fudbaler Baloteli ponaša u stilu neiživljenog bogatog klinca koji baca pare kroz prozor svog auta, ili Charlie Sheen koji i u pravom životu mora da održava ulogu ludog neženje koji se drogira i opija čim mu se ukaze prilika i baca pare na kurve i uništene hotelske sobe a sve zbog pravljenja posla medijskoj industriji i paparaci novinama tipa TMZ.

Ista je priča i sa glumcima, pa Morgan Freeman je uvek pozvan da glumi promišljene filozofe, mudrace i bogove, Denzel Washington sa platom od 20 miliona $ po filmu uvek glumi pozitivca, sa teškim ulogama gde spasava mnoge ljude i radi sve pravedne stvari koje niko drugi ne sme ili ne može. Johny Deep koji glumi freakove, ludake i čudake, Martin Sheen vojnika ili snažnog moralnog coveka, Keanu Reeves mračnog, samotnjaka, androida, Dwayne Johnson , Sylvester Stallone, Arnold Schwarzenegger, Steven Seagal olovni vojnici, Sean Connery dovitljivog uglađenog džentlmena, Robert De Niro strogog policijski uniformisanog idealistu, Anthony Hopkins visoko inteligentnog psihopatu, Kevin Spacey stidljivog, proračunatog naizgled običnog srednjeklasnog građanina… A tajna svih tih glumaca je što oni ne glume, oni rade to što inače jesu, zato su i pozvani stalno za iste uloge kao i kompozitori za iste soundtrack-ove, producenti za isti tip serija i filmova.

Coen brothers  su prepoznatljivi po crnoj komediji, Stanley Kubrick za filozofsko umetničko kultne filmove često bazirane na romanima, Alfred Hitchcock triler horore, Christopher Nolan apokaliptične  neo-noir blokbastere, Quentin Tarantino kung fu vestern spageti, Darren Aronofsky art filmovi, Roman Polanski  psiholosko-nadrealni, crno komedijaški…

PROIZVOĐAČ JE PROIZVOD JE KONZUMENT

Sami učesnici u medijima postaju proizvod. Kao sto je Šuman poludeo od svoje muzike stvarajući namerno diskontinuitetnu muziku i namerno rušeci harmonije i melodije[37] tako i politički kandidati stradaju od svog PR- a. Obama je stvorio, sa svojim snežno belim osmehom ,brend od sebe ležernog ali črvstog lidera okrenut humanim vrednostima promovišući Obamacare (zdravstvenu zaštitu za sve), zelenu energiju, manje inostrane vojne intervencije i brigu za srednju klasu (inače 80% Amerikanaca smatra sebe za srednju klasu)[38] . A usput tu i tamo se viralno po internetu pojavi stotine slika koje samo produbljuju taj stereotip kao kada se sagnuo da mu decko pipne kosu sto je metaforički da se Obama klincu poklanja i da mu je sluga, kao i na pocetku kampanje iz 2008. kada je napisao devojčici (očigledno nameštenoj) opravdanje za školu da je bila sa njim tog dana.

Drugi primer otvorenog brendiranja je češki kandidat za predsednika Vladimir Franz, koji je pokrio 90% svog tela tetovažama i izazvao medijsku senzaciju kako u državi tako i globalno.[39]  Na drugom kraju planete je primenjena druga strategija dolaženja i ostanka na vlasti, zvanično najsiromašniji predsednik na svetu José Mujica, iz Urugvaja je takodje postao medijska senzacija.[40] Na Islandu posle kraha finansijskog tržišta u kome je učestvovao već spomenuti izveštaj Frederika Miškina na vlast gradske vlasti je došao ekscentricni glumac Jón Gnarr koji je formirao “Best Party” formiranu od umetnika i intelektualaca, koja je sadržala satiričnu platformu : Besplatne peškire na svim javnim kupalištima,  polarni medvedi u gradskom zooloskom vrtu, dovođenje Diznilenda i čišćenje parlamenta od droge. [41]

Ironično za istoriju ali “Best Party” je pokazala da je bolja od prethodne tehnokratske vlasti i zaista donela boljitak vrativši ekonomiju Rejkavika i Islanda na noge.

Od ljudi, robe do usluga proizvodi imaju svoj cilj a to je sto sveobuhvatnije tržište, pa se tako i flaširane vode kod nas disanciraju upravo medijskim pojavljivanjem, “Knjaz Miloš” je za tradicionalne vrednosti, jer je u svakoj reklami predstavljena flaša sa takvom ikonografijom i plus sloganima “ 200 godina tradicije”, [42]Za sva vremena[43][44]Ručak kod tasta[45]… “Rosa” da ona dolazi iz udaljenih ezotericnih izvora, “Prolom” da je dobra za zdravlje i popularna je kod starijih ljudi, “Voda Voda” sa urbanim dizajnom kao savršeno cista, “AquaViva” sa optimineral kompleksom, naglašavajući da ima sastojke koji druge vode nemaju, “Guarana” sa svojom sovom orijentisana na život mladih koji ne spavaju već su na žurci…

Međutim vremenom se brendovi izližu, postanu suviše dosadni publici ako traju više decenija kao Madona pa moraju da nadju novi prilaz publici.

POLISHING A TURD

Madona je na primer doživljavala rebrendiranje sebe zbog kupovine što većeg dela publike ali i da ne dosadi istim sloganima, pesmama i stilom tokom svoje skoro trodecenijske karijere. Karijeru je otpočela početkom osamdesetih, sa stavom koji se umnogome može definisati “sada me ništa ne može zaustaviti” i koji je odgovarao ukusu mladih devojaka širom sveta. Krajem osamdesetih, naglasak stavlja na slobodu i samoizražavanje (era “Vogue”). Početkom devedesetih, šokirala je svet isticanjem seksualnosti i fantazija (era “Erotica). Krajem devedesetih usredsredila se na svoju spiritualnu stranu, izražavajući stavove o mudrosti, sujeti, samoispunjenju (era “Kabale” i albuma “Ray of Light”). Sve su to bile jasne i upočatljive poruke. Posle “Kabale” ere je postala malo nedefinisana gde postaje majčinski tip i gde izdaje knjigu za decu “English Roses”, noseći haljine sa cvećem i naočare u stilu učiteljice, čime je pokušavala da zadobije simpatije majki iz američkih predgrađa.

S druge strane, pojavila se sa jednim reperom u provokativnoj propagadnoj kampanji  za modnu marku “Gap”, verovatno zadovoljivši crnaško trzište. I izazvala  je burne reakcije kada je na pozornici poljubila Britney Spears i Christinu Agueliru na dodeli MTV muzičkih nagrada. Taj posupak je možda Madonu učinio privlačnom za buntovne dvadesetogodišnjakinje i homoseksualce.[46]

Myspace je pokušao da se rebrendira kao i Madona, ali ovaj put u neku vrstu Facebook-a kada je FB postigao dominaciju 2008 i 2009. u vidu dodavanja svojih pravih imena uz svoj “nick” i u slučaju dizajna kao što je postavljanje i listanje slika ili stavljajući u fokus te mreže na poznate ličnosti, filmove i muzičare, ali rebrendiranje je propalo kao i stari koncept Myspace-a, pa se ta mreža sada prodaje za manje od 100 miliona dolara od strane News Corporation medijskog konglomerata, dok je 2005. vredela 580 miliona dolara.[47]

Tako da nam brendovi kao i akaunti po mrežama prodaju ne ono što možemo da imamo i ono što jesmo već ono što bi hteli i mi da budemo i da imamo. Kada se prodaju cipele prodaju se lepe noge, kada se prodaje farba za kosu prodaje se mladost, kada se prodaju brijači, stikovi, parfemi prodaje se uspeh zavođenja lepih devojaka. Zato su i tržni centri namirisani svaki sa svojim specificnim mirisom jer taj miris\auru životnog stila i kupljene robe posle nosimo kući kao deo te atmosfere,života, pa zato i na kraju dugotrajnog dopisivanja (FB,MS,Neogen), čitanja (Blogovima), gledanja (Skype, YouTtube, Collegehumor.com) i praćenja (TW) određenih ljudi, želimo da ih za početak upoznamo, a kasnije možda i odvedemo kući kao kakvu robu te ljude\brendove i postanemo ako ne delom kao takvi onda celim svojim bićem interakcijom sa njima.

Teritorije se osvajaju prvo virtuelno, medijski a onda kompanijama, robnim i uslužnim delatnostima, i umesto vojnim zastavama i defilovanjem pobedničke vojske sada defiluju Zapadne kompanije, njihove zastave su zabodene kao znak osvojene teritorije, a brendirano stanovništvo kao osvojeno roblje koje je u lancima njihovih marki/prozivoda. A pre svega kulturološki i ponavljanjem zadatih mantri, Zapad nema alternativu.

Problem koji niko ne sme da pogleda u oči je star koliko i Komunistički manifest, feudalizam, robovlasništvo, a on nije rešiv u okvirima postojećeg sistema amerikanizacije, on nije protest rudara, zdravstvenih radnika, studenata, policije, inflacija , budžetski deficit, spoljni dugovi državama i institucijama. To su sve simptomi problema zvanog liberalna, nekontrolisana, elitistička, konspirativna zarobljena ekonomija.

SIVE EMINENCIJE

Svi mediji, od prosocijalističkog Huffington posta, preko konzervativnog FOXa i liberalnog CNNa se kreću u začaranom krugu izbornih utakmica. Mere se naručena istraživanja tržišta da li građani više vole Obamu ili Romnija [48], da li je uragan Sendi pomogao jednom ili drugom kandidatu[49], kome ce trećepartijaši (third party[50]) dati elektorski ili parlamentarni glas a to uopste nije bitno. To je začaran krug “demokratije” koji se spinuje svim mejnstrim medijima koji vodi samo kolapsima i uništenju, jer ko god da je dobio izbore put svetske sile je popločan biznisom koji upravlja iz senke, Bilderberg klubom ili bilo kojim drugim interesno/rođačkim/masonskim klubom. A taj ili slični privatni, zatvoreni klubovi bilo medicinski[51] bilo biznis će preko centralne banke amerike, koja je privatna, Goldman Sach (koja postavlja premijere u Italiji i Grčkoj i centralnoj banci EUa direktora) [52][53] diktirati legislativi, iliti vladi šta i kako da radi. [54]

Kostas Vaxevanis

Jedan od primera institucionalizovanog fašizma EU je (pored izbacivanja Roma, satanizacija muslimana i crnačka geto naselja u Francuskoj) hapšenje grčkog novinara Kostasa Vaxevanisa zbog “zločina” koji je počinio, a počinio je to da je objavio u “HOTDoc” magazinu, u kojem je urednik, listu od 1,991 grčkih milijardera koji drze svoje depozite u Švajcarskoj banci HSBC.[55]

Zanimljiv je primer Anti-masonske Partije u SAD pre skoro dva veka koja je nastala kao revolt na uplitanje masonske lože u sve sfere javnog života. Priča je da jedan od masona (William Morgan) je istupio iz društva i hteo da objavi knjigu o tome, ali drugi masoni su spalili izdavačku kuću pre izdavanja i nakačili na njega to delo. Vilijam je završio u zatvoru, međutim neko mu je platio kauciju i po izlasku on nestaje zauvek.[56] Gradjanstvo, ogorčeno neefikasnošću institucija, formira anti-masonsku stranku (1828-1838) koja je brzo bila ugašena i otkriva da su sve sfere odlučivanja držali te da su mnogi čelni ljudi u politici , sudstvu, biznisu i bankarstvu masoni.

Jedno istraživanje u Cirihu je došlo do rezultata da od 43,060 internacionalnih kompanija 1,318 čine srce globalne ekonomije, a 40% od 1,318 je upravljano od 147 drugih kompanija, uglavnom banaka.[57][58] Dakle manje 1% svih medjunarodnih kompanija moze da kontrolise 40% svetske ekonomije. Što je isti procenat da u SAD 1% drzi 40% nacionalnog bogatstva a 20% sa vrha 85%.[59]

Da li se konačno ostvario scenario romana Roberta Ludlum-a da svetom vlada “Sigma protokol” (aka Bilderberg grupa) sačinjena od vlasnika megakorporacija i bivših nacista a znamo da su u Americi primili sve nacističke naučnike posle II sv. rata da rade za SAD u NASA-i? Kao i sastanci G8, Davosa, WTO i MMF-a nam ne ukazuju drugacije.[60][61]

To su samo par primera elitnog dela društva koji onemogućavaju i zarobljavaju širenje istine preko monopolizacije main-stream medija, domaći tajkuni to rade javnije: “Dragan Djilas i njegove marketing kompanije su se u proteklih osam godina množile i uvećavale svoje prihode. Njegova politička karijera u usponu istovetna je procvatu i rastu njegove marketing imperije. U periodu od 2005. do 2011. godine „Multicom Group“, u kojoj gradonačelnik Beograda ima vlasništvo, kumulativno je ostvarila prihod od 603.258,272 miliona dolara.

Ali kako? Tako što Đilasove marketing agencije zakupljuju oglasni prostor u gotovo svim najvažnijim i najuticajnim medijima u zemlji, i na taj način srpski mediji u svojevrsnoj finansijskoj zavisnosti od njegovih marketing agencija. Ukoliko bi ti mediji izveštavali kritički – oglasa nema, što medije odvodi u nesolventnost i bankrot.

Pošto su marketing agencije Dragana Đilasa najveće i dominantne, alternative medijima u Srbiji nema u vidu saradnje sa drugim marketing agencijama. Zašto?

Zato što oglašivači, kompanije, državne i privatne, zaključuju dominantno ugovore sa Đilasovim marketing agencijama, znajući da će time sebi obezbediti i svojevrsnu političku „zaštitu“ i kišobran od administrativnih i drugih problema na koje danas nailaze svi koji nešto u Srbiji rade, što im druge, relativno male marketing agencije, ne mogu obezbediti.”[62]

Dragan Đilas

Isto se dešava i sa partijama, postoje kadrovske i masovne, kadrovske su URS a masovne SNS i DS. I zato su iz URSa izašli samo ljudi koji na ključnim pozicijama određuju finansijske tokove, kao što je Aleksanar Vlahović koji kontroliše preko svoje “EKI transfer[63] firme ulaz novca u zemlju[64] koji je i potekao iz te elitne grupe ekonomskih strucnjaka (G17, kao Dinkić i Đelić) i koji održavaju svoj Davos na Kopaoniku svake godine i formiraju uzak krug ljudi iz oblasti finansija, biznisa i obrazovanja[65] isto kao i kompozitori i glumci u Holivudu, profesori na fakultetima, američki predsednik u svom kabinetu. Članovi se biraju tajno i daleko od svih demokratskih i medijskih institucija a rade na monopolisanju istih.

YOUR NEXT DESTINATION-PREDESTINATION!

Vlada ili predsednik (kod nas a i u SAD) koji inače ne trebaju da donose zakone, će ipak preporučivati parlamentu ili senatu zakone koji će se bespogovorno primenjivati. U SAD čak 90% zakona dolazi iz kabineta predsednika[66] (koji je neustavan, jer se clanovi kabineta biraju po ličnoj želji predsednika) koji je potrosio 852 miliona dolara na poslednju kampanju[67], a 75% od toga na TV propagandne poruke[68]. Dok je Buš 2004. potrošio samo 205 miliona dolara da ostane u Beloj kući.[69]A sve to finansirano od strane megakorporacija i lobista javnim ili privatnim donacijama.

Da bi svi ćutali ili bili ućutkani potreban je Zakon o informisanju koji je omiljen među svim autokratama i držanju opozicije u SAD, trećepartijaše, u medijskoj senci, jer tim zakonom se ozakonjuje fašizam svake vlasti, sve što bude rečeno u bilo kom mediju biće kažnjivo ako ne odgovara vlasti, a samim tim i vladarima iz senke, tj. krupnom biznisu koji i finansira političke kampanje. Kod nas su Vučic 1998. i Dinkić 2009. doneli takve zakone kojim su zatvarali sve medije koji su ih napadali. U SAD-u je pokusano prosle 2011. godine sa SOPA i PIPA aktima da se cenzuriše internet.

Iako ti zakoni nisu prošli u američkom Senatu internet je monopolisan ili u najmanju ruku kartelisan izmedju par društvenih mreža i par novinskih kuća. Tako  je mesečno Facebook posećen 7 milijardi puta, Twitter 182 miliona, Pinterest 104, LinkedIn 86, Tagged 72 million i Google+ 61 million tokom marta.[70]  A novinski portali sa pojedinacnim posetiocima tokom jednog meseca :Yahoo-ABC news 62.101.000, CNN digital network sa 39.559.000, HPMG news 33.534.000, MSNBC Digital Network 30.175.000, Huffington Post 26.016.000, Fox Digital News Network 21.555.000[71]…  A uvidja se da i posrednički portali kao sto su Digg, Reddit i StumbleUpon forsiraju globalne kuće i medije, pa se ne može naći nijedna lokalna vest, niti lokalni medij koji nije u sastavu Američkih konglomerata i već vlada TV i štampom a sada i digitalnom industrijom.

Na internetu su postigli monopol zahvaljujući manipulaciji Guglove pretrage zapošljavajući matematičare koji će raditi kao optimizatori pretrage. A Gugl pretraživač (u Simpsonovina nazvan šareni fašista) koji osim što špijunira ljude i postavlja svoje sajtove i rezultate pretrage na prvoj strani je i špijunirao svoje korisnike Gmail-a[72] pa je Federalna antitrust agencija[73] pokrenula istragu povodom toga i zapretila da će biti u meri kao i protiv Microsoft-a  iz 1998.

I tada se SAD sudstvo pokazalo kao korumpirano, namešteno i nemoćno jer je trebalo da zabrani Microsoft kompaniji da inkorporira svoj internet pretraživač kao default “Internet Explorer” jer koristi monopolsku situaciju i dominantan položaj jer se na 80% personalnih računara nalazio Windows operativni sistem. 2000. godine sudija Penfild Džekson je dosudio da se te dve stvari razdvoje a apelacioni sud je odbio tu presudu i dodelio novog sudiju tom slučaju koji je posle dve godine suđenja doneo presudu da “Internet Explorer” ostane u sastavu Windows sistema iako koristi monopolsku poziciju i širi se na drugo tržište.[74]

 

Kao u slučaju sudije Penfild Džekson  tako i sa ostalima kada neko iskorači hrabro braneći pravdu ili izađe sa listom ljudi i načina sinergije biznisa, politike i medija biva instant kažnjen kao William Morgan zbog podmetanje požara ili Kostas Vaxevanis za objavljivanje liste računa u Švajcarskoj ili Julian Assange lažnim optužbama za silovanje, pa mora da se krije u ekvadorskoj ambasadi šest meseci[75], mada Danijel Estulin kaže u svojoj knjizi “Deconstructing Wikileaks” da je Wikileaks još jedna američka prevara. Sličan ovima je i slučaj prerane smrti Verice Barać koja je uradila isto što i pomenuta trojica, objavila tajne moćnika, a potom nije imala gde da se sakrije. A ljudi koji previše znaju a imaju moć da javnosti prenesu svoje znanje i oštete tajne ili javne organizacije koji kontrolišu prvo medije a onda i biznis u drzavi, regionu i svetu su brzo kažnjeni i uklonjeni kako iz medija tako i sa lica zemlje.

Imena organizacija uopšte nisu bitna, da li je to medijski konglometarat News Corporation, Bilderberg grupa, Masonska, Saveza ekonomista Srbije, G17, partija ili koja tajna za sada nepoznata grupa, cilj je koncentracija moćnika u tim formalnim i neformalnim grupama i upravljanje preko medija, zakonodavstva i sudstva gradom, državom a posle i globalnom ekonomijom. Neki očajnici iz plebsa pokušavaju da se prošvercuju u to društvo kao Dragomir Janković koji se predstavljao kao stručnjak iz Evropskog ekonomskog instituta Evropske komisije u Briselu, ali bez podrške medija njegova laž je brzo otkrivena i, ironično, on odgovara za lažno predstavljane dok su drugi moćnici nedodirljivi u ogledalima medija, laganju, krađi, uništavanju i preprodaji planete.[76]

Tržište je monopol. Globalizacija je centralizacija. Demokratija je biznis. Brend je vlast. Vlast je teror. Zakoni su selektivni. Javno je privatno. Privatnost je javna. Život je preživljavanje.

 

Da smo izgubili rat svima nama bi sudili za ratne zločine.” General Kurtis Lemej

Life can only be understood backwards; but it must be lived forwards. Soren Kierkegaard (1813 – 1855)



[1]Bela knjiga – 1984” Sluzbeni Glasnik, Beograd, 2010.

[2] Džordž Orvel, 1984, Čigoja Beograd, 2006.

[3]Expelled: No Intelligence Allowed”  (2008)  http://www.imdb.com/title/tt1091617/ http://www.youtube.com/watch?v=pOl21TwQovU&list=PL0E6499879ED6555A&index=53&feature=plpp_video

[4]Election 2012: President Obama, Twitter Break Recordshttp://latino.foxnews.com/latino/news/2012/11/07/election-2012-president-obama-twitter-break-records/

[5] Artur Sopenhauer, Svet kao volja i predstava, Matica srpska, Beograd Novi Sad 1981, 239

[6] A kako kaze Bodrijar mediji odavno vise ne prenose svet, vec ga kreira

[7] http://www.whowhatwear.com/website/home.php http://coolspotters.com/

[8]Pressure on multinationals accused of avoiding taxhttp://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5i77lEwp0P4PdAvJaylWcxCzqAK4A?docId=CNG.571ff991de9d4c33f0fe847aff144da3.421

[9] Mihailo Bjelica/Zoran Jevtović, Istorija Novinarstva, 2006. Beograd, Megatrend

[10] Dzozef Stiglic, Protivrečnosti globalizacije, Beograd 2002. BM-x

[11] http://en.wikipedia.org/wiki/Avanti!_(Italian_newspaper)

[12] http://en.wikipedia.org/wiki/World_Social_Forum

[13]MEDIJSKA MAFIJA: Kako se otima tržište reklamahttp://www.kurir-info.rs/medijska-mafija-kako-se-otima-trziste-reklama-clanak-491399

[14] http://www.investopedia.com/articles/economics/08/fannie-mae-freddie-mac-credit-crisis.asp#axzz2Bwaz8GXV

[15]Mishkin’s very own Icelandic blow-up”  http://ftalphaville.ft.com/2010/08/25/325376/mishkins-very-own-icelandic-blow-up/

[16]Inside Jobhttp://fw.ifslearning.ac.uk/Archive/2011/March/Reviews/ChristopherSwann.aspx

[17]Stealing From The Mouth of Public Education to Feed the Prison Industrial Complexhttp://www.mediafreedominternational.org/2012/03/13/stealing-from-the-mouth-of-public-education-to-feed-the-prison-industrial-complex/

[18]California Spending More On Prisons Than Colleges, Report Sayshttp://www.huffingtonpost.com/2012/09/06/california-prisons-colleges_n_1863101.html

[19] http://www.youtube.com/watch?v=73Nmv-4jvSc&feature=player_embedded

[20]SNP Naši objavio spisak NVO koje mrze Srbijuhttp://www.novimagazin.rs/vesti/snp-nasi-objavio-spisak-nvo-koje-mrze-srbe-i-srbiju-a-finansiraju-ih-strane-sluzbe

[21] http://azdejkovic.com/

[22]Young people don’t possess the right skills for jobshttp://www.telegraph.co.uk/finance/jobs/youth-unemployment-competition/9659515/Young-people-dont-possess-the-right-skills-for-jobs.html

[23] http://www.telegraf.rs/vesti/409807-sta-je-tijanic-zaista-rekao-studentima-fpn-ko-ste-bre-vi-ljudi

[24] Arčibald Rajs, “Čujte Srbi!” 1928.

[25] A. Brigs, P Kobli, Uvod u studije medija, 2005, Clio

[26] http://en.wikipedia.org/wiki/Paninaro

[27] Pet Shop Boys – Paninaro  http://www.youtube.com/watch?v=4ORZk-FXjSo

[28]  od 1945 tinejdzerima se samo uvecava dzeparac pa oni postaju bitni trzisni segment za crpljenje (sa povremenim padom finansijske moci tokom kriza). A. Brigs, P Kobli, Uvod u studije medija, 2005, Clio

[29] http://www.youtube.com/watch?v=z7wQY16XxiA

 

[31] http://www.imdb.com/title/tt1235547/trivia

[32]Hip-Hop’s Future Billionaireshttp://www.forbes.com/pictures/eeel45edgm/2-shawn-jay-z-carter-450-million-2/#gallerycontent

[33]Rihanna crowned best-selling digital artist of all timehttp://music-mix.ew.com/2012/01/06/rihanna-digital-download-record/

Best-selling digital artist of all time :

1. Rihanna (47,571,000)
2. Black Eyed Peas (42,405,000)
3. Eminem (42,290,000)
4. Lady Gaga (42,078,000)
5. Taylor Swift (41,821,000)
6. Katy Perry (37,620,00)
7. Lil Wayne (36,788,000)
8. Beyonce (30,439,000)
9. Kanye West (30,242,000)
10. Britney Spears (28,665,000)

 

[34] http://sh.wikipedia.org/wiki/Siniša_Pavić

[35] http://en.wikipedia.org/wiki/Zoran_Simjanović

[36] “‘2.5 Men’s Ashton Kutcher, Jon Cryer And Angus T. Jones Set To Return Next Season”  http://www.deadline.com/2012/05/two-and-a-half-men-contracts-ashton-kutcher-jon-cryer-angus-t-jones-return-next-season/

[37]  Masimo Dona, Filozofija muzike, 2008. Geopoetika

[38] Vucina Vasovic, Savremene demokratije, 2007. Sluzbeni Glasnik

[39]Tattooed professor’s bid to become President of Czech Republichttp://www.dailymail.co.uk/news/article-2203345/Vladimir-Franz-Tattooed-professors-bid-President-Czech-Republic.html

[40]Meet the “Poorest President” in the World” http://www.standardmedia.co.ke/?articleID=2000067535

[41]Best Party wins polls in Iceland’s Reykjavikhttp://www.bbc.co.uk/news/10194757

[42] http://www.youtube.com/watch?v=vQfhMNk-Nqk

[43] http://www.youtube.com/watch?v=o82M-Jx1cSs&feature=related

[44] http://www.youtube.com/watch?v=0il6J__465Q

[45] http://www.youtube.com/watch?v=CV-PDQaXAT4&feature=related

[46] David Jobber/John Fahy , Osnovi Marketinga  2006. Data Status

[47]News Corp close to selling Myspacehttp://www.reuters.com/article/2011/06/28/us-newscorp-idUSTRE75R54120110628

[48] http://www.people-press.org/files/legacy-pdf/10-29-12%20FINAL%20Political%20Release.pdf

[49]Koliko je uragan Sendi pomogao Obamihttp://pescanik.net/2012/11/koliko-je-uragan-sendi-pomogao-obami/

[50] http://en.wikipedia.org/wiki/Third_party_(United_States)

[51]Nema biznisa kao što je biznis sa virusimahttp://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=271&cl=24

[52] “BIZNIS STRANKE “ http://dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=9059:biznis-stranke&catid=195:izdvjamo

[53]Mračne tajne „Goldman Saksa“http://www.pressonline.rs/info/drustvo/mracne-tajne–goldman-saksa

[54]Nastupa li vreme vladavine „biznis stranke“?http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/nastupa-li-vreme-vladavine-biznis-stranke-q.html?alphabet=l

[55]Freedom of speech suspended ‘until further notice’http://roarmag.org/2012/10/greece-journalist-arrested-fired-swiss-accounts/

[56] http://en.wikipedia.org/wiki/Anti-Masonic_Party

[57]Does one ‘super-corporation’ run the global economy?http://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-2051008/Does-super-corporation-run-global-economy.html

[58]Small Network of Corporations Run the Global Economyhttp://www.mediafreedominternational.org/2012/04/04/small-network-of-corporations-run-the-global-economy/

[59]Occupy Wall Street And The Rhetoric of Equalityhttp://www.forbes.com/sites/deborahljacobs/2011/11/01/occupy-wall-street-and-the-rhetoric-of-equality/

[60]Operation Papercliphttp://en.wikipedia.org/wiki/Operation_Paperclip

[61]Project Paperclip: Dark side of the Moonhttp://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/magazine/4443934.stm

[62]Srbija u medijskom mrakuhttp://akter.co.rs/weekly/33-politika/19686-srbija-u-medijskom-mraku.html

[63] “EKI Transfer is Agent of Western Union for Serbia and Montenegro from 2001.”  http://www.wu.co.rs/?q=en/eki-transfers

[64] Komisija za zaštitu konkurencije prošle godine donela je rešenje da je “Eki transfers” zloupotrebio dominantan položaj na tržištu, navodeći da je sklopio dugoročne ugovore sa pojedinim bankama, koje su im garantovale ekskluzivnost u prekograničnoj brzoj dostavi novca između fizičkih lica.

[65] http://www.ses.org.rs/srp/ukds-clanovi.php

[66] Vučina Vasović, Savremene demokratije, 2007. Sluzbeni Glasnik

[67]The 2012 Money Race: Compare the Candidateshttp://elections.nytimes.com/2012/campaign-finance

[68]Romney and Republicans Outspent Obama, But Couldn’t Out-Advertise Himhttp://adage.com/article/campaign-trail/romney-outspent-obama-advertise/238241/

[69]Obama campaign’s spending outpaces its fundraisinghttp://usatoday30.usatoday.com/news/politics/story/2012-08-20/obama-campaign-spending-fundraising/57174798/1

[70]Pinterest is Now the No. 3 Social Network in the U.S.” http://mashable.com/2012/04/06/pinterest-number-3-social-network/

[71]US web statistics released for May 2012: which sites dominate, and where do we go for online news?“ http://www.guardian.co.uk/news/datablog/2012/jun/22/website-visitor-statistics-nielsen-may-2012-google

[72] “Google accused of spying on Gmail users”  http://rt.com/usa/news/google-gmail-users-plaintiffs-289/

[73] “Drafting Antitrust Case, F.T.C. Raises Pressure on Google”  http://www.nytimes.com/2012/10/13/technology/ftc-staff-prepares-antitrust-case-against-google-over-search.html?pagewanted=all

[74] N. Gregory Mankiw, Ekonomija, Beograd, Data Status 2008.

[75]Julian Assange should leave Ecuador’s embassy, says his lawyerhttp://articles.timesofindia.indiatimes.com/2012-11-11/rest-of-world/35049315_1_assange-fears-american-diplomatic-cables-julian-assange

[76]Lažni ekspert nepostojećeg institutahttp://www.novimagazin.rs/vesti/lazni-ekspert-nepostojeceg-instituta#.UKEQmudGd60.twitter