Vesna Laudanović: DRUŽE TITO, DA TI SE POŽALIM

Filed under: 2013,afirmator,broj 20 - novembar 2013,satira |

titoOvi tamo misle da sam ja lud. To je dobro. Niko i ne sluti da sam ovde po zadatku. Doktor mi je malopre rekao da sam juče imao epizodu pomračenja, a ja njemu da je to bilo u prošloj epizodi i da danas gleda reprizu na RTS-u, pa će videti ko je u pravu. Pobrkao je sve, a tvrdoglav je, čudo jedno. Ja bih njega poslušao da je u pravu.

Druže Tito, moram da budem obavešten o svemu jer ne trpim da budem neobavešten. Kad ovi iz vizite dolaze pravim se da spavam, ali sve njihove glasove čujem i beležim onako kako smo se i dogovorili. Marljivo ti prikupljam informacije koje su bitne za našu istorijsku borbu protiv revizionizma i kontrarevolucije.

Srećom, nisam sam u ovoj partijskoj ćeliji. Tu, kraj mene, deluje i drug Svetozar. Vrlo je pouzdan. Danju spava da bi noću bio spreman za specijalne operacije. Njemu sam poverio da posebno prati one tehnokrate iz mračne komore. Lično mi je doneo dokaze o tome koliko se naših glava sprema za likvidaciju. Imam sve snimke. Tamo muče naše drugove, ali oni, znaj druže Tito, ništa nisu priznali. Drže se čvrsto kano klisurine.

Nažalost, druže, moram te obavestiti da ovamo dovode i naše drugarice. Strašno! Odvode ih u lekarsku sobu i prisiljavaju na bludne radnje kako bi priznale gde se kriješ. Ali ne brini, ni jedna te nije odala iako su bile na velikim mukama. Slušao sam ih noćima kako vrište i jauču, ali tvoje ime ne spominju. Svaka im čast! Ja bi te zamolio u njihovo ime da ih odlikuješ ordenom za hrabrost prvog reda, sa zlatnom zvezdom.

Isto te molim da posebnu pažnju posvetiš drugarici Karanfili koju su ovde mesecima mučili. Ona je div junak naše revolucije. Moralni div. Jednom sam je pred zoru čuo kako čak, onako iscrpljena, tiho peva neku našu revolucionarnu pesmu. Sav sam se naježio. Setio sam se tvoje omiljene: naša borba zahtijeva kad se gine da se peva… Ako preživi njoj daj dva ordena. A ako ne izdrži, odlikuj je bar posmrtno da se zauvek svi naši narodi i narodnosti ponose što su je takvu imali u svojim redovima i što je umrla za našu svetu stvar. Zalužila je, časna partijska! Ona je za guvernera.

Druže, ti naravno znaš da bih ja, sa ovoga mesta, mogao da joj pomognem da preživi. Ali to bi bilo krajnje rizično, jer bih time odao naš položaj ovde, a otkrivanje bi isto tako bilo i u suprotnosti sa tvojom direktivom da nema izlaska iz ilegale dok ti ne daš znak. Strpljivo čekam na taj znak. A i drugarica Karanfila to sigurno dobro zna, pa moju pomoć i ne traži. Naprotiv, i ona, uprkos teškim ranjavanjima, nalazi snage da deluje. Često je vidim kako u uniformi medicinske sestre kobajagi obilazi bolesnike, a meni se tiho, da niko ne čuje i ne vidi, obrati rečima: „Izdrži, druže Jugoslave, dolaze nam bolji dani“.

Ali ne misle svi, druže Tito, kao naša drugarica Karanfila, drug Svetozar i ja. Moram da ti se žalim na neke drugove i pojave i da te zamolim po ko zna koji put, da što pre izađeš iz te tvoje duboke ilegale i ponovo preuzmeš ovu našu stvar u svoje ruke, jer ne znam više gde će nas ovo dovesti. Mnogo sam zabrinut.

Evo o čemu se radi. Popustila je disciplina. Iako smo se mi, komunisti prvoborci, po tvojoj direktivi razbili u strelce i prividno formirali nekoliko novih partija dok se ti ne vratiš, neki su to pogrešno i bukvalno shvatili, pa su i sami počeli da veruju da su neko drugi, a ne oni isti komunisti od pre. Nećeš verovati, čak se pojedini, oni najradikalniji među njima, prave da su potpuno novi. Zamisli! Evo, ovaj ovde što se šetka u belom mantilu i priča mi priče o mom pomračenju. Jadnik misli da je stvarno doktor i da nekoga može da izleči. Al’ poznajem ga još iz SKOJ-a. Nisu ga ni tamo baš cenili, jer je stalno nosao neke knjižurine i mlatio praznu slamu. Još tad je bio sumnjiv. Tito_Life_Magazine

Dalje, ovde mi je javljeno da mnogi naši sebe nazivaju i socijalistima. Dobro. To je pametno dok se ti ne vratiš i odlučiš da li ćemo menjati ime ili ne. Zasad, ovo je dobra kamuflaža. Pogotovu što su socijalisti ispoštovali i ono naše herojsko: bolje rat nego pakt! Bolje grob, nego rob! Za to im svaka čast! Izvojevali su slavnu pobedu protiv NATO pakta i odbranili Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju. Ali, druže Tito, među nama, primećujem u zadnje vreme da je tu komunistički moral malo splasnulo. Izgleda mi da su, nažalost,  pojedinci podlegli zapadnoj propagandi o tome kako treba da vlada demokratija, a ne partijska disciplina. To je veoma opasno. Moram da ti se požalim da su oni ipak bez tvog znanja i odobrenja dozvolili da u samom krilu komunističke partije nikne nekoliko samozvanih demokratskih frakcija. To može gadno da podrije unutrašnje partijsko jedinstvo i uspori socijalizam kao svetski proces. Drugovi iz Nesvrstanih zemalja to sigurno već vide i zameraju. Zato ti kažem, druže, kad se vratiš, posebnu pažnju ćeš morati njima da posvetiš kako bi  skinuli demokratsku ljagu sa našeg obraza.

Dalje, mali problem oko autonomne pokrajine Kosova i Metohije neka te ne uznemirava. Šuška se po kojekakvim mračnim ćoškovima da deluje iredenta i da žele da se otcepe. Smešno. Svi dobro znamo da je to nemoguće. Kosovo je bilo, jeste i zauvek će biti naše.

Ali mene, druže Tito, više brine nešto drugo. Preko jedne naše kontraobaveštajne linije saznao sam da su neke sumnjive grupacije, zavedene propagandom zapadnih zemalja, organizovale sasvim novu partiju koja nije nastala iz naših redova. Već tri godine zaredom oni ponosno i drsko paradiraju ulicama grada i bestidno, naočigled našeg socijalističkog samoupravnog radnog naroda, demonstriraju sirovu silu i mračnu izopačenost buržujske ideologije. Svojim parolama oni grubo vređaju našu herojsku borbu i zavode našu omladinu obećavajući joj lak život bez rada i znoja.

Pitam se da li se to u tvom odsustvu povampiruje naš klasni neprijatelj?! Molim te, druže Maršale, na ovaj momenat obrati posebnu pažnju kad se vratiš. Niko još ne zna tačno ko su oni. Zasad znamo samo to da je ovu partiju najverovatnije osnovala zapadna reakcija. Pre nekoliko dana jedan od njih je dospeo i ovde, sav u gipsu i zavojima. Kažu, pretuko ga neki naš radni čovek kad mu je ovaj namigivao iz povorke. Ispravno! Jedna je prvomajska parada!

Druže Tito, nisam o ovome nameravao još da ti pišem, ali stvari postaju ozbiljne. Jer   tebe nema odavno da se javiš i ovi su se ovde zaneli i počeli da misle da si ti stvarno umro. Dobro, neprijatelj nek misli da si mrtav. Tako smo se i dogovorili. Ali, ipak, vreme je da se ponovo pojaviš i pobiješ ova kontrarevolucionarna g…!

Evo na primer, jedna frakcija kaže da će da nas uvede i u Evropsku Uniju. Kuku nama! Pa ko je ovde stariji, majku mu božju?! Oni i ne znaju da se Unija, kad je bila mala, zvala Jugoslavija. Ta ista trula Evropa trebalo je nas da pita za pristanak, a ne mi nju!… Bedna izdaja.

Dragi naš Maršale, molim te da se već jednom vratiš, jer se ovde nakotilo i kuso i repato da arči tekovine naše revolucije. Kad planiraš povratak? Moraš me na vreme obavestiti kako bi izvršio sve neophodne pripreme i okupio sve radne ljude, pionire i omladinu da te dočekaju…

Kao ono nekad kad smo ti nosili štafetu za Dan mladosti. Možda se ne sećaš, ja sam je nosio 1979. godine od Titovog Užica do Zlakuse. Maj mesec… divan dan… Razdragani pioniri i omladinci bacaju cveće putem… Ih, dođe mi da poletim i zapevam onu slavnu: Požuri druže, brže još brže, za stopu zemlje sebe da daš!…

Ali moram da završim, jer već pada mrak i ne vidim više dobro da pišem, a sijalicu ne palim da ne odam položaj. Sve u svemu, znaj da se borimo i da ćemo se boriti do zadnje kapi krvi. Primi drugarske pozdrave od drugarice Karanfile, druga Svetozara i tvog vernog Jugoslava. Čekamo te!!!