Vesna Kovačević-Sokolović: PESME
***
Pišem tebi koji si daleko.
Izdvajam te,
ćutim.
Putokazom nevidljivim vođena
dođoh ti licem bledim
od neponovljivih traganja,
da predahnem dušom
i da usnim
zaboravljena od sebe.
***
POTRAGA ZA SKLADOM
Zvuk koji me usklađuje sa svetom
ne razaznaje se često
iz mnoštva zvukova,
onom neophodnom snagom
koja je potrebna
da ne bismo
često vođeni pomućenim čulima,
zabludom i teskobom,
da ne bismo odlutali
zaboravljajući sebe,
nošeni snom i javom
mi ,zaštitnici ljubavi,
mi zavisnici od sklada.
***
Nemir u vetrovitoj krošnji,
kiša
i dan prepun kajanja.
Kako sprati iz duše greh
i pretvoriti se u dugu?
Kako steći
pokajanje neprestano?
Jer, ko zna
da li je sutrašnji dan,
naš poslednji
oblak,
na beskrajnom nebu.
***
POZDRAV(LjAM)
Pozdravljam,
širokim osmehom bez glume
i zatvorenosti,
mekoću novog i nadu
koju kao od zlata jabuku
tetošim,
prizivajući kraj nespokoju
i putniku vetru
darivajući stih,
pa kao vezana za misao o spasu vasione,
pozdravljam sazvežđa
prema kojima se ravnaju
moja luča i luna moje duše,
pozdravljam milost
i prolaznost stvari
lakomisleno hitajući
ka svojoj Itaki.
***
SMIRAJI
Tiha,smerna tihovanja,
duboke besede svetlosti,
daleka prećutanost
u ravnodušnosti noći,
ritual dočeka gosta zakasnelog,
sve to u oprostu,
u pramilosti,
u kraju misli,
u mom pisanju,
u muci izgovorenog
oplemenjuje bojama jeseni
sazvučja mlečnog puta
i puta ka Vitlejemu.
***
MEDITACIJE
Nebo i novo biće
sjedinjeni u punoći lepote
zbivaju se liričnim
meditacijama uzbune u sebi,
mistično i stvarno
opipavajući osmeh Mona Lize,
pa u predstavama novih oblika,
nepoznatog svojstva
kroz auru,
otvaraju put ka besmrtnosti.
***
MILOSRĐE
Ozariće nas radost bližnjeg
a srca će naša zasvetleti
pred veličanstvom krotkosti,
pred ljudskim umilenjem,
koje razdeljenost unutrašnju
preobražava u sklad,
molinom pogleda
što dariva
odanošću patnju bližnjeg,
koja jeste i naša lična,
otvarajući tako sve Dardanele
i sve Bosfore,
ka svim nepreglednim morima
ka nedokučivom okeanu dobrote.
***
Samoj sebi saputnik
neznani,
u oivičenim viđenjima reč tvorim.
Od povratka, do povratka
do otisnuća u stih
osvetljavam nedorečene poglede
i u treptaj bih
da se pretvorim,
i da sunčevim zrakom
vodiljom nepresušnom
izrazim sebe
i želju,
i san o
jutrima mirisnih
davnih nekih buđenja.
Related Posts via Categories
