Vesna Kovačević Sokolović: PESME
MOJ GRAD
Sećanje na grad
u umu zamagljeno
gde lepote umetnosti,
istine i pravde
zanjihane jezde,
gde prijateljstvo osta
i uvi se u šutnju,
i gde oboženje
približavavši se,
blesak harmonije
u pamćenje ureza.
To sećanje jeste
duhovna visina
moje zvezde vodilje,
moga konačišta,
i moga utočišta.
Tkanje reči
Tkanje reči,
kao postojana,tiha molitva,
za sve što biva
i šta će biti,
veze svoj vez u srcu
željom,
da se snaži
u lepoti
ljubavi i nade.
Počivalište blagorodnosti
Počivalište blagorodnosti
smislenim iluzijama
snova i sanja,
očekuje čudo
mislenog bića.
I otkriva nam one svetove
otrgnute od svakidašnjice
u kojima se pronalaze
duševne sreće.
koje se u radosti trenutnog
utehom brane.
Kao tračak svetla
Kao tračak svetla,
i tračak nade se budi
za bolje sutra,
i snažnije opiranje besmisla.
Beskrajne serpentine slova
odnose bol staroj rani,
i obnovljena sećanja
zatiru nemušti damar patnje.
Odvode vidici
novim putevima,
novoj misli,
i novom stihu,
novoj ljubavi,
za sve što je bilo,
i za sve što je sada.
Koliki to zaborav trebam
Koliki to zaborav trebam,
pa da i dokolicu oživim,
kao dan pun želja,
i da potisnem bolna sećanja,
i da slavim tren odmora,
duše posustale.
Koliki je odek prošlog,
da bih ga mogla prošaputati,
i da bih mogla
slobodnim korakom kročiti
u nepoznato,
i zapevati svemu,
okolo sebe,
i zaplakati svemu u sebi,
željna predaha.
Vesna Kovačević Sokolović
Related Posts via Categories
