Vesna Kovačević Sokolović: PESME

Filed under: 2021,afirmator,arhiva,Broj 108 - mart 2021,poezija |

SMIRAJ

Smiraj srca donosi

konačni spokoj u glasu,

prepunom zvončića

spremnih na radost,

i konačni mir duše,

zbog dugo čekanog osmeha plavog neba,

koje u najvećem zanosu

moje pesme boji nežnošću.

PROLAZNOST

Slučajnost ne postoji

Na toj stazi, čega se plašiš?

Prošlosti i sumnje?

Proricanja budućeg?

Kada prođu pakleni sati

zatvori ljubav prema lepoti,

u svoje srce.

Ona će ti obasjavati lice

i neće te napuštati.

Ostani veran tom zagrljaju,

u kom je svaka muka podnošljiva,

i u kom je svaka nada ostvarljiva.

Ne plaši se nikada ranjivosti,

jer naše ranjivosti nas čine jačim.

RAZGOVOR

Razgovor

u kojem se razotkrivalo

pitanje o smislu svega,

pitanje o želji,

iskazivalo je

omeđeni napor tragaoca

i čuđenje putnika

koji osmišljeno postoje

samo ako žele,

da nikada ne prestanu da žele.

BLAGODARNA

U talasima bola,

od kada si otišao davnog proleća, oče moj,

ja osećam da koliko sećanjem se susrećemo,

tolikom suzom kroz vreme koračam,

zagledana u one čase

u kojima sam dušu prepoznavala

osluškujući tvoju.

Uspomenom se sada hranim i branim,

blagodarna u neprebolu.

SMISAO

Ni vreme ne pripada našem sazvežđu,

ni svemiru, ni nemiru u nama.

Različitosti nisu razdaljina i smetnja za ples.

Smetnja za reči.

Ništa nije onakvo kakvim se čini.

Da li čuješ svoje srce?

Osluškuješ li ga?

Koja je to najkraća istorija njegove Istine?

Koja najkraća ispovest puta kroz Ljubav,

čija moć menja predskazanu sudbinu?

ISKRA

Život – to putujuće pozorište

s jučerašnjim svetkovinama,

praćenih nostalgijom jesenje pesme,

stvarao je neprestano neponovljivi doživljaj sveta,

pripremajući me za rastanak sa konačnim strahovanjem o izvesnom.

Zatalasani, izmešani glasovi,

strahovanja i neodlučnosti

i neizbežni susret sa samim sobom,

iz kojeg se pokrenulo nadahnuće,

što rađa iskru,

iz koje je počeo da plamti

onaj predeo u mojoj duši

koji mi kazuje,

ko i šta ja zapravo jesam.

RASTANAK

Heroji ulice pevaju baladu o staroj porti.

Rastaju se bez suza i velikih reči

oni koji su peščanim časovnicima merili otkucaje srca

i koji se, evo, otiskuju zbunjeni i bez straha

u proticanje nepoznatog vremena,

koje će meriti

bat njihovih koraka,

sve izdaje,

sve gubitke

i sva iskušenja.

A ja, znajući značaj mere,

uskladih hod ritmu balade,

uz koju smo se rastali.

POTRAGA

Posvećena sam sadašnjosti,

tkalji budućih uspomena.

Ne vladam zakonitostima smisla,

samo na početak svega stavljam Ljubav.

Tako sam ogledalo onog užitka koji poseduje Bol

u potrazi za ponavljanjem susreta.

Prepuštena sam, tako,

ravnodušnosti i malodušnosti,

mirnih traganja

za neshvatljivim notama,

komponovanih ritmovima Tuge.

ŽELJA DA NAĐEM

Razmišljam o kapi vina

koja ostaje zauvek na rubu uspomene.

U senci cveta se ogledao san bez sopstvenog odraza.

Stizalo je lenjo, letnje popodne.

Stavila sam šešir, pleten od sećanja, na glavu,

i tamnim naočarima sakrila oči.

Zatim, izašla u svet

i nastavila da tražim.

PESMA

Kasno je za sve,

ali za snove nije,

za očekivanu pesmu,

kojom se osetim živom.

Kretali su neki vozovi

s trećeg perona početkom leta,

i čekali pesmu o sebi.

I promicanje vremena

i grozničava potraga

za mirom u nečijim očima,

čekali su pesmu o sebi.

Kasno je za sve,

ali ne i za sreću

iz ispisanih rima

koja će ostati tajna

koju sadrže u sebi sva čekanja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.