Vesna Kovačević – Sokolović: PESME

Filed under: 2020,afirmator,arhiva,Broj 100 - jul 2020,poezija |

OGLEDALO

Izgubljeni smisao prostranstva

i svetiteljski doživljeno i preživljenjo

traženje sebe,

kroz veru,red,kroz varku,

u godišnjem dobu što blista,

dobija putanju čarolije što zrači,

u strepnji spasenja,

prorokovanu

iz ogledala Tarkovskog.

MOLITVA

Molitva kao početak

svega dobrog,

kao njegovo ishodište,

sa kojom u traganju za spokojem

jedrimo zvezdanom rukom vođeni,

tražeći svoj put,

noseći milost u srcu,

u reči i pogledu,

pa uzvisujemo svoje biće

u ona prostranstva blagodatna i večna,

koja nam darivaju

traženi mir.

SVETLOST

Tama je svetlost.

Hrabra je svetlost lica i reči.

Snagu ima svetlost bezimene,ukorenjene patnje

u čovekovoj oboženoj duši,

u nemiru potištenosti i tišini poslušnosti,

obasjanoj zrakom heruvimske pesme,

poemama svetosti rečenim moćnom rečju,

razgovorom pogledima

usmerenim ka smislu nečega

gde jesmo bili onakvom dobrotom prepoznati

kakvu smo tvorili,

i onakvim voljenjem nahranjeni

za kakvo smo se izborili.

Ta svetlost iz koje sve se rađa

i u kojoj ništa ne nestaje.

Ta svetlost je ljubav,

sve od iskona što traje.

MILOSRĐE

Ozariće nas radost bližnjeg

a srca će naša zasvetleti

pred veličanstvom krotkosti,

pred ljudskim umilenjem,

koje razdeljenost unutrašnju

preobražava u sklad,

molinom pogleda

što dariva

odanošću patnju bližnjeg,

koja jeste i naša lična,

otvarajući tako sve Dardanele

i sve Bosfore,

ka svim nepreglednim morima

ka nedokučivom okeanu dobrote.

POTRAGA ZA HARMONIJOM

Reči, pismo,priča,

snažni znakovi traženja

sebe kroz druge,

kao grafika ,

kao ulje na platnu,

kao mozaik,

kao neraskidiva linija,

pažljivo birana pesma,

kao zidanica mosta

između novih zakona,

bez međa i osuda,

reči kao vatromet u ponoć,

donose jutra starom muzeju planete,

kojom odzvanja koncert hora

ljudske odluke

bivstvovanja u harmoniji svetova.

ISTINA

Da li si stvarnost,nezaborav,neskriveno

u čoveku i u svetu,

ili težnja duha,

san i ideal muke,

da li si spašavana vekovima

oduvek ista,

neodvojiva od ništog i čestitog.

Opirući se zakonu tame

za tebe su živeli sužnji,

umirući višestruko

sa snom na čelu.

NEKAD I SAD

Nekad i sad su zamke

plahovite prolaznosti,

koja se otima i klizi kroz prste,

umorne od dodira praznine.

Nekad,koje traži svoje mesto

u sadašnjem otkucaju bila,

koje se otima viteški,

slaveći trenutak u kojem jeste.

Nezaobilazno se oni prepliću

kao neminovni sudbonosni susreti,

pletući zamku dolazećem,

jer iz tih susreta se rađa

budući neki treptaj

želeći svoju nužnost.

PUTNIK

Svedoči putnik

o prostranstvu

željan puta i cilja,

željan promene,

svedoči o gospodarici

svih staza i puteva,

predstavljenoj potragom neprestanom,

kojoj je odgovor i pitanje na zagonetku

početak najavljenog osećanja

neizvesnosti otisnuća,

i nepojmljivosti sveopšteg traganja

za onim što

mora da se desi.

ODGOVOR

Reč mi je tražila odgovor

ili distancu

zbog mogućnosti svedočenja

o gospodarenju podelom u sebi,

izbegavajući neželjeno

iz ubeđenja predhodnika i naslednika,

iz krivice greha

vezivane vernošću

življenja

Puškinovim stihu,

sabirala sam neizmerne

tuge i radosti

vođena po meri

svevremene,

nepodeljene

i moćne

obožene

mere čoveka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.