Vesna Kovačević – Sokolović: PESME

Filed under: 2020,afirmator,arhiva,Broj 100 - jul 2020,poezija |

SAMOĆA

Samoća je istina

zvuka i ptice u slobodi,

i nepovratne beline

u uspomenama,

u poeziji i zebnji izazova.

Samoća je dugo tkana noć

sećanjima i molitvom,

kroz prepoznavanje

uvek tihe unutrašnje melodije duše,

koja posvedočivši se u vremenu

toplom tugom stiha,

i snom o životu

neminovnih susreta

neponovljivom snagom

svedoči i sagledava

najdubljeg sebe.

PRED SLIKOM

Najveći požari

u čoveku se rađaju u tišini

vidom posmatrača,

gde beličaste sene prolaznosti

prenose poruke

nepojmljivih spoznaja

u neprepoznatljivim obrisima

onih uzdaha koji prate

razmišljanja o novim

slikama iznedrenim iz iskustva,

moći srca i nemoći misli,

punoćom zrelog ploda duše,

oivičene bolovima svakodnevnice,

bitišu nužnošću

lutanja stazom sudbine.

PRAŠTANjE

Usidrulo se molitveno bdenje,

da miri nepomirljivo,

svetlošću ljubavi

i misli o bliskom,

prepoznatljivom odrazu

zagubljenih lica,

pronalazeći utehu

i svrhu bića

u praštanju,

u oprostu svemu

i svakome

beskrajem dobrote.

ISTINA

Istinom se barjaktare ideje,

od kojih nastane stvarnost

nesavršenih, krivih i posustalih

mislilaca sa konturma dobrote

u umu.

A Onaj koji jeste Istina,

milosrdno posmatra,tvoreći je

i dopuštajući,

nesavršenosti svega ljudskog,

mogućnost pronalaska puta

od vremena do bezvremenog,

mogućnost cilja od pokleknuća ka

plemenitosti,

tako dajući smisleno obličje

slepom srcu

i ljubavi.

MILOST

Pomilujem stihom zvezde,

uspomenom iz samoće.

Bezimenom pesmom

raskošan susret podarim,

reči i reči

o letu vila nad planinom.

Milost anđela

srcem nosim,

ostvarena za druge

a osmišljena sebi.

PRKOS

Severcem pohodim mora južna,

presahla od bdenja

mornara,

koji beskrajnom plovidbom,

vođen zvezdama

i umiren talasima,

svoje životno putovanje

u sjaju oka nosi.

A ja ga sledim

nemirom i drhtajem bila

što neumitnom snagom

sna,

svemu prkosi.

SUNCE

Muzika bez nota

i tona,

prisutnost odsutnog,

neiskrenost istinitosti utehe,

stvarnost i senka,

potrebna sujeta sveobuhvatna,

nemir i spokoj,

nezaborav u utešnoj reči

strah u hrabrosti,

i ja

zavedeno osvetljena suncem

kojim se sve pokreće

i pod čijom se svetlošću

večnost prolaznosti zbiva.

HAOS I RED

Kada vas groteska nasmeje,

oprez nudi zaplet,

i dešava se pad

koprene sa očiju

koje se susretnu i suoče

sa istovremenim

haosom i redom.

Tada se zapitajte

i zamislite se

šta to sve nudi

liturgijsko pojanje,

praznik duše,

i onda pred svakim životnim zapletom,

prozborite,

kako se možda ništa i ne dešava.

NAPISANI STIH

Kao leto na početku jeseni,

ozarenošću podarite

sebi zaborav

na čekanje na peronu melanholije,

na usnulu melodiju

napisanog stiha

kojim se staro srebro

u umetnosti voljenja

starim vremenima tetoše

s patinom uspomena

na peron,na prugu

na potragu za onim putovanjem

za koje jesmo predodređeni.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.