Vesna Kovačević – Sokolović: PESME
OSEĆANjA
Sećanja na vitkost
i nežnost breze,
u misli oprezno poniru
u želje za iskazanim
i neiskazanim treptajima
sunčevih zraka,
koje odgoneći tamu iskonsku,
strahove i zebnje
preobličuju
u svetlošću obojena osećanja
spokoja,stida i radosne tuge.
KA CILjU
Pronalaziti cilj
po sluhu ,po ehu po pupoljku ranom,
ne znači zatvaranje dlanova
nad istim,
već je to kao spoznaja
u mraku galerija
dok poredimo kolekcionare
rođene za jasnost
čija su pitanja i odgovori
i naša traganja,
izmaglicom igre iz detinjstva određena
i talasima toplog naručja pripremljena
da budemo uvek ona iskra
i ona nota srca
koja nedoglede u blisko boje
i potrage za blagim sobom
omogućuju.
POZDRAV(LjAM)
Pozdravljam,
širokim osmehom bez glume
i zatvorenosti,
mekoću novog i nadu
koju kao od zlata jabuku
tetošim,
prizivajući kraj nespokoju
i putniku vetru
darivajući stih,
pa kao vezana za misao o spasu vasione,
pozdravljam sazvežđa
prema kojima se ravnaju
moja luča i luna moje duše,
pozdravljam milost
i prolaznost stvari
lakomisleno hitajući
ka svojoj Itaki.
SMIRAJI
Tiha,smerna tihovanja,
duboke besede svetlosti,
daleka prećutanost
u ravnodušnosti noći,
ritual dočeka gosta zakasnelog,
sve to u oprostu,
u pramilosti,
u kraju misli,
u mom pisanju,
u muci izgovorenog
oplemenjuje bojama jeseni
sazvučja mlečnog puta
i puta ka Vitlejemu.
ZABORAV
Nezaborav u zaboravljenom
oživljava slike patnji
i slike radosti
u treptajima ili u danima sećanja
vraćajući duši bol buduće rane
ili nostalgičnu svetlost sreće,
pa tonući u spas zaborava
kojeg zauvek prati mir
u kom je bitisanje drago
i osnaženo novim blagostima
setne duše.
UTOČIŠTE
Božur i molitva
otplovili u mirisu borovine,
sanjanom ognjištu
spokojnih duša,
u kojima svetli iskonsko lice,
i sa kojima se svaki teret
strpljenjem naoruža,
muzikom čistote i tišine nahrani
i suzom pokajnicom nahrani.
MEDITACIJE
Nebo i novo biće
sjedinjeni u punoći lepote
zbivaju se liričnim
meditacijama uzbune u sebi,
mistično i stvarno
opipavajući osmeh Mona Lize,
pa u predstavama novih oblika,
nepoznatog svojstva
kroz auru,
otvaraju put ka besmrtnosti.
PUTOKAZ
Život, koji je mizika pratila
sazvežđem Oriona pisanih nota,
prepoznatljivog izazova
i izazvanog odgovora,
sa nizom pitanja
neodređenih umnim ciljem,
već putevima srca osmišljavanim,
i toplinom poznatog lika
naivnog i čistog,
taj moj život
nebeskom i ovozemaljskom svetlošću
i svetošću obasjan,
unutrašnjim pogledom ozvezdan.
neprestanom osudom
i neprestanim praštanjem
plovi stazom zahvalnosti ,
dobrote i ljubavi.
TAJNE
Usnula u dubinu tajni,
neopravdavam samoću dodira
i ohrabrena znalačkim sluhom
za misli drugoga bića,
odmotavam sopstvene dubine,
svetlosti i tmine,
neiskazane mene,
i odlazim,
neprestano odlazeći
ka ljubavima
sa kojima se osmišljavam,
uspavljujem setno
i budim s nadom
u praskozorja.
POSMATRAČ
Posmatrač koji hodi ka svetlosti,
dalekim
dubokim verovanjem,
odmerava misli i pogledu hod,
okružen ovozemaljskim
plačem u ogledalu,
vetrom u kosi,
muzikom iz starog vremena
u sećanju,
za sve nudi izbor,
na prolećni dan,
na osmeh, na san kojim živim.
Related Posts via Categories
