Vesna Kovačević Sokolović: PESME
OČUVANjE DUŠE
Prozor sa
odrazom akvarela
u sebi,
bio je uteha,blaženstvo
i šapat putokazima
na kojima sam
u treptajima svanuća
i beskrajima dna noći
snevala svoje košmare
borbi
dobra i zla
svetla i tame
i nespokojno
brodila putevima duše
koju očuvah.
MOJ GRAD
Sećanje na grad
u umu zamagljeno
gde lepote umetnosti,
istine i pravde
zanjihane jezde,
gde prijateljstvo osta
i uvi se u šutnju,
i gde oboženje
približavavši se,
blesak harmonije
u pamćenje ureza.
To sećanje jeste
duhovna visina
moje zvezde vodilje,
moga konačišta,
i moga utočišta.
ZAPIS
Putopisac se,
tražeći pribežište,
stopi sa promenama pejzaža
i pred čednim putovođom
bosiljkom mirisnim
sa prvim sumrakom,
načini zapis u ikonopisu.
PLAMIČAK VERE
Zašto se prosanjana zbilja
uobličava u nestvarnu
bujicu misli,
pa se srce sklupčava,
pa treperi
prepoznatljivim znakom
svakidašnjeg jada,
i plamti u njemu
neprestano
kao u kandilu
nesavladivi plamičak
vere.
BEKSTVO
Zemno i vremensko
sputavaju nas,
pa bežimi od sopstvene slobode,
i tako
u neravnoteži
kao na nekontrolisanoj klackalici
bivstvujemo,
nesvesni da je u trenutku
početak večnosti,
a da je nužnost naša
imati tačku sopstvene ravnoteže
da bi joj se uvek mogli vraćati
ne odlazeći od nje istovremeno nikad.
Vesna Kovačević Sokolović
Related Posts via Categories
