Vesna Kovačevič Sokolović: Pesme
Dok u tišini čitam psalme
Dok u tišini čitam psalme,
osećam prisustvo
mojih dragih,
otišlih Bogu;
i uteha silna ispuni mi dušu.
Postojanje
nastavlja svoj smisao
tek u naručju blaženom,
i mi nemi pred tim,
i oboženi,
hodimo ovozemaljskim putem
vere, nade i pokajanja.
Nisu pod nebeskim svodom
Nisu pod nebeskim svodom
otkucaji vremena,već u srcu svakom
koje od istine živi,
i koje se poji
samo onim sokovima
koje ljubav daje.
I trajanje takvo milo je čoveku
zatečenom
u spletu trenutaka i prolaznosti.
Plovidbe misli
Plovidbe misli
niz znane predele i trenutke,
odjekom suze zatalasaju
na poznatoj reci očaj,
pa ga stišaju.
Ponekad se otrgnu iz zaborava
dani puni želja,
i oni puni teskobe.
Ponekad bole do besmisla
ti dani,za koje se živelo
i zbog kojih se
gasio plamen budućih htenja
i nestajao u prozračnosti trajanja.
Promeniti sebe zidanicom sunca
Promeniti sebe zidanicom sunca
uronulom u nadu o boljem.
Promeniti misao pokusajem
bola da je utre.
Naviknuti srce na pad i stremljenje sreći,
a dusi umiriti neprestana tkanja bila,
i uroniti u sebe,
u nepoznato i nesaznato,
pa smoči vratiti sjaj
umornom oku,
u radosti bivstvovanja,
i u želji za snom
neprolaznim,
večnim.
Ruža bez mirisa
Ruža bez mirisa
oponaša lepotu,
kao što svaki moj dan
oponaša život.
Tuga zaludnosti guši neprestano
i neda mi mira.
Da mi je jutrom ustati i
radosno gatiti rosu,
pa da mi svako svitanje ne gasi nadu,
da će se opet životu
radovati srce,
i da će se opet tragom poezije hoditi.
Vesna Kovačevič Sokolović
Related Posts via Categories
