Velimir Knežević: Uvođenje u strah (izbor)

Filed under: afirmator,broj-22-januar-2014,poezija,poezija i proza |

UZALUD OPITUJEM S FORMOM

 

Mekota dlana premrežena,

fino tkanje u kožu utisnuto

kao da se latica cepa.

Nada mnom u vrtložnom uzdizanju

ruke.

 

Uzalud opitujem sa formom.

 

Neka počne mrmljanjem

dok ne izdvoji se zvuk, zatim sjati

u zvuk kad ptice u vazduhu se sudare

od koga opernatim.

 

PRANJE RUKU

1

 

Šište cevi, boje u kontrastu

prosijane na prozoru sa vitraž papirom.

Vidim češljeve, četkice, zubnu pastu,

iskorišćen brijač sa tupim sečivom.

Perem ruke spontano, sam od sebe,

sapun istanjen neće da nestane,

bez apsolutno ikakve potrebe

pljujem u kadu sa strane.

Odbijam ono što hoće da mi se poda

u zvučnom obliku dopirući s ulice,

u lavabou otiče uvrtložena voda

sa obrubom prljave sapunice.

 

NEŽNO

 

Ne diraj nam obrazine.

Tama pod kojom smo ušuškani

krije trudno ćutanje

Koje može progovor iznedriti.

Iako trijumfuješ kad raskrinkavaš maske,

Užasnuti takvom pobedom oni koji vide

Skrivano lice padaju meko jedni preko drugih,

Kao urođenička plemena nežno pokošena gripom.

 

***

 

San.

Čamac nije ni spušten u vodu,

A nad glavom mi se voda sklopila,

Kutija se zatvorila

I sama unakrst

Prelepila selotejpom.

Kome pošiljka?

 

Odjek nečijih koraka,

Kao da padaju osigurači,

Gasio je svetla u naselju.

 

Mrak me prenuo.

Nad glavom kruni se plafon,

Neko mi u uvo mrvi

Kletku-uspavanku.

 

POGLED UNUTRA

 

Prekombinujem stvarnosti.

Dunem u cev filovanu paučinom.

Poteče čista voda kroz sistem

Za navodnjavanje jalovine.

 

Visak spustim.

Olovnom težinom

Sam sebe vodi kroz mrak.

Kakva li strava može

Da istopi metal koji se suočio

Sa prazninom?

 

Vratim se.

Polomim ogledala.

Parče po parče

Gutam ih žudno.

 

ČOVEK ZVANI ARMADILO

 

Tu gde se rukovao sa paranojom

Jedino je siguran.

 

Gola zimska krošnja

cepa mu utrobu.

Ujutru,

Pre nego što pojede dim,

Ispljune šišarku.

 

U njegovoj ulici

Sijaju se na granama

Mašinskim uljem podmazane

Metalne ušne školjke.

 

Ploče nedovršenih terasa,

Hibrid-kuća u predgrađu

Plaze se kao jezici.

 

Ispred svake,

Neizostavni dekor,

(zinuli šaran, kikolop-oko)

Mešalica za beton.

 

Samo na mestu

Gde ga je posinila paranoja

Nedodirljiv je čovek armadilo.

 

Ide sitnim korakom,

grickajući asfaltnu traku

pred sobom.

Velimir Knežević FOTOGRAFIJA

Velimir Knežević (1985. Beograd) diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na grupi za srpski jezik i književnost sa opštom lingvistikom. Objavio zbirku pesama „Mrazovnik“ (2008).