Vaspitanje društva

Filed under: afirmator,broj-23-februar-2014,sindikat |

gluvarenjePiše: Drako Đorđević

Osim “pljuvanja” po državnim funkcionerima, Vladi, ministrima, moramo da postavimo još jedno pitanje: Kakvi smo mi, “obični” građani, postali? Na sve strane se sluša kako se nema para, svi su jadni i bedni, pričaju o bunama i štrajkovima a svi sede skrštenih ruku. i nema, i nema, i nema para.. Op! More, Grčka, letovanje. Op! Kopaonik, zimovanje. Fotografije na fejsu. Odakle?

Ljudi su tokom celog dana po najpopularnijim kafićima, gledaju preko ramena jedni druge, pitaju se: Gde ići večeras? A novac nije problem. Bolje je da pričam generalno, jer čisto sumnjam da neko nije takav bar koji dan u mesecu, počevši I od mene. Zašto smo takvi postali? Ko nas je naučio takvim stvarima? Roditelji? Čisto sumnjam. Jedino što sebe ne svrstavam u većinu kojima je to svakodnevnica, i ne žalim se svaki dan na sistem i nekulturu naroda. Osim kada pišem za “Afirmator”, jednom mesečno. Gledam svoja posla, zadovoljavam svoje potrebe onako kako želim, ne u potpunosti, ali u većini da, i osećam se srećnim. Pre svega – pisanje.

Nekom je odgovaralo da ličimo na Zapad. Ameri. Okej, razumem, naši činovnici im se klanjaju. Kako oni okom, ovi naši skokom. Klasično trovanje mozga, ispiranje pameti, jako nonšalantno. Vaspitanje naroda u dve reči – “Budite Amerika”. Ne znam, ja sam Srbin, Balkanac, imam svoje vaspitanje, ali od savremenog sveta, misleći na ovu urbanizaciju koju ne gotovim previše, ne mogu pobeći, bar ne totalno. Dani i dani prolaze, ljudi gube interesovanja za nešto što je nekada donosilo ogromnu korist i navlače se na prazne priče. Dve čaše. Obe prazne. i presipaju priče i ljude iz jednu u drugu. i tako u krug. i svakog dana sve su lakše, pamet se briše.

Kriza identiteta na pomolu – jasno i glasno. Ne može se više reći da si Srbin, a verovatno ogroman procenat ne zna kako izgleda geografska karta i gde se Kosovo nalazi – važno je da bi se on tuk’o sa svim živim bićima da to sačuva. A kada bi to stvarno trebalo da se uradi- njega nema. Neko mi reče da se sve moje polemike i tekstovi vezani za društvo i socijalna pitanja svode na novac. Moraću da napišem knjigu o novcu, mada malo drugačije od Ejmisa. Zar nije realno da se sve vrti oko novca? Da, svaki dan čujete tu rečenicu, ali još jedan dokaz ovog ogavnog sveta kakav jeste danas da se sve može kupiti, rešiti, otplatiti, izlečiti novcem.

Kompleksom kupujemo. Kompleksom se lečimo. Papirni kompleks. Kamata u kompleksu. Domaći, strani kompleks. Svaka čast, civilizacijo.