UMETNIČKI SINEKURCI DESNICE Piše: Aleksandar Novaković

Filed under: afirmator,broj 09 - decembar 2012,društvo |

Piće za Dedine unučiće

   Ne predstavljaju oni nikakve originalne, inventivne pojave na našoj književnoj sceni. Oni su tu kao perjanice desničarskih kohorti iz SANU. Oni Dobricu Ćosića zovu Deda. Blagosiljaju Kusturičine uratke. Traže izdajnike. Kolumnisti i nezavisni mislioci. Pobornici porodičnih vrednosti. Tapšu samo kadim je u interesu. Nacionalisti u rukavicama. Čitaju pisanija po ambasadama.Njih je neko postavio na pozicije budućih državnih pisaca. Za te sinekurčiće pisanje nije umetnost ili, čak, zanat već funkcija koja se obavlja.  I , videćete, za par godina oni će drmati onim nesrećnim kosturom od oglodane književne scene.

 

Kad me pitaju šta je po meni najveće zlo po našu kulturnu scenu ja odgovorim: pravi ljudi misle o pogrešnim stvarima. Znam desetak ljudi koji su talentovani, inteligentni, njihova dela, bilo drame ili romani, doživela su neku javnu sudbinu ali, od toga se ne živi. I, šta rade? Razmišljaju o banalnostima, dobar deo dana: kako napraviti afirmativni video o novoj marki deterdženta, kako napisati dobar skeč za polutalentovanog glumca u izakanoj seriji, kako pametnu i preciznu kritiku srezati na pet rečenica i uglaviti u nekom tabloidu kao moronski prikaz knjige. Zločin koji to „preusmeravanje“ umova predstavlja je nezamisliv. Evo, već smo desetak godina u nekom tranzicionom kapitalizmu. Tržište, tržište i još malo tržišta. U međuvremenu izdavaštvo propada, pozorišta, film, sve živo. A ti ljudi, koji nisu došli na ovaj svet zbog deterdženta, šta s njima? Zamislite koliko bi knjiga, predstava, filmova nastalo da su sam odobili priiku da se bave onim što je njihov pravi poziv. S vremenom ljudi, da bi preživeli, prave kompromise i odreknu se umetnika u sebi ili ga potisnu. Biraj – ili ćeš raditi Mickey Mouse job ili ćeš gladovati. Srećnim se smatraju oni koji imaju stalni posao, ma kako monoton i neinspirativan bio. I uvek ista priča: previše je to intelektualno, ko danas čita ili ide u pozorište. Sedi-jedan!

Fasada- 10, sadržaj – 0

Pa, ko onda danas stvara? Čije će to ime odjekivati u decenijama koje dolaze? Postoje dva odgovora: pod jedan, pisci koji su bestseler autori, jahači na talasu komercijale. Ima u toj strukturi i nekog kvaliteta ali šut kao građevinski materijal preovladava 99%. Drugi, i to su pojave od kojih se ježi kosa na glavi, su novi „plemenitaši“, najprisutniji i najbolje organizovani u književnosti.  Furaju se kao vrh domaće „mlade“ književnosti. Podeljene su im sinekure, fantastično su dobro plaćeni za današnje uslove i još su se osilili. Svi koji ne misle kao oni obično dobiju uvredu koja je vezana za njihovu profesiju. Neprijatelji su, redom: uče, bibliotekari, novinari, kopirajteri, poštari, kuvari, nezaposleni… Da, ti ljudi imaju profesije koje su kao i sve ostale. I imaju nešto iza sebe. Imaju diplome. Neki su magistrirali, doktorirali. Međutim, ako ste vi negde gore, u nekom državnom preduzeću, u samom vrhu, onda su vam svi ostali beznačajni i možete da pljujete s krova na prolaznike. Ili nešto još gore.

A ko su ti zaslužni građani – krkani? Mrtva puvala sa par knjiga i egom disproporcionalnim njihovim sićušnim umovima. Poziraju naokolo, malo sa balaklavom, malo sa kačketićem, malo za šankom (popio sam malo, bajo), malo sa kvazivehabijskom bradicom. Izrežite ih po crticama i prikačite im neko odelce, bilo koje. Stranačke boje ,bilo koje. Sve im boje dobro stoje mada, zna se, tu su stigli uz pomoć crne. I ko njima daje za pravo da se pojavljuju u svakoj prokletoj emisiji i daju mišljenje o svemu i svačemu? Ne otvarajte frižider -izaći će i odatle! Odogovor je jednostavan – oni nisu umetnici – oni su projekti. Ne predstavljaju oni nikakve originalne, inventivne pojave na našoj književnoj sceni. Oni su tu kao perjanice desničarskih kohorti iz SANU. Oni Dobricu Ćosića zovu Deda. Blagosiljaju Kusturičine uratke. Traže izdajnike. Kolumnisti i nezavisni mislioci. Pobornici porodičnih vrednosti. Tapšu samo kadim je u interesu. Nacionalisti u rukavicama. Čitaju pisanija po ambasadama.Njih je neko postavio na pozicije budućih državnih pisaca. Za te sinekurčiće pisanje nije umetnost ili, čak, zanat već funkcija koja se obavlja.  I , videćete, za par godina oni će drmati onim nesrećnim kosturom od oglodane književne scene. Čekaju ih važne i odgovorne državne funkcije koje se, to i vrpaci znaju, ovde dele po principu krvi a ne po principu „rada i zalaganja na času“. Naravoučenije: Njih treba, ne fizički, naravno, rečju i slovom, slikom i zvukom,  satirom i cinizmom, sarkazmom, ispod kog god kamena da izmile – gaziti, gaziti i još malo gaziti. I stoga smatram da SANU  treba uništiti.

2 Responses to UMETNIČKI SINEKURCI DESNICE Piše: Aleksandar Novaković