UDRI DŽIMI, POTEPAJ GI SVI! (Skyfall, 2012 r.: Sam Mendes, UK/USA) Piše: Aleksandar Novaković

Filed under: afirmator,broj 09 - decembar 2012,film |

Igraju: Daniel Craig, Judy Dench, Javier Bardem, Ralph Fienes,  Albert Finney…

  I, šta smo dobili u novom nastavku storije o „Joci Boci“ tj. James Bondu? Pa, verovali ili ne, dobili smo vezu sa „Batman Begins“ i to je, možda, najveće iznenađenje cele priče. Vraćamo se, dakle, tamo gde je sve i počelo – u imaginarno zdanje Skyfall, negde u škotskim Highlandsima, po mojoj proceni negde blizu Glencoe doline (bio tamo, prepoznao krajolik). James Bond je, verovali ili ne, po ocu Škot (omaž prvom Bondu (neki kažu i jedinom pravom)- Šonu Koneriju?) a po majci Francuz. Eto stereotipnog objašnjenja za karakter- s jedne strane je ludački hrabar, temperamentan i ambiciozan mužjak kojeg lako možete da zamislite kako u kiltu i naoružan klejmorom seče sve što mu se nađe na putu a s druge strane zna da bude elegantan i prepusti se hedonizmu. Da, James Bond jeste britanski agent ali nije Englez. Kakvo otkriće – skoro svi glumci (osim Rogera Moorea) koji su ga igrali nisu Englezi.

No, film nosi niz drugih iznenađenja i žalim što ću nekima upropastiti užitak ali ,recimo da dolazi do smene generacija…. Ništa više nije isto. Džimika, ranjen i kivan zbog toga što ga je šefica žrtvovala kao piona u velikoj igri, postaje neka vrsta Bukovskog u ilegali i tri meseca samo pije ( i još ponešto) u nekoj turskoj pripizdini. Posle tog hedonističkog tretmana je apsolutno izakan i too old for this shit. Q koji je pet decenija izlagan podsmehu uzvraća udarac – šmrka – cvikeraš uz šolju Earl Gray čaja može da napravi sa svojim laptopom više haosa nego Bond za godinu dana aktivnog rada. Doduše, tu i tamo neko mora da povuče oroz odradi fizikalisanje kao što je šibačina na krovu voza,  skakanje po krovovima, vožnja ispod poda lifta, davljenje plaćenika pod ledenom korom jezera i tako te sitnice.

GOVORI SRPSKI DA TE SVAKI TERORISTA RAZUME!

A šta sa teroristima, ljutim ekstremistima i KGB-om? E, tu sam vas čekao. Ovaj put se pojavljuje ljigavi negativac Silva kojeg igra odlični Javier Bardem. Feminiziran, ofarban u plavo, sa homoerotskim opsesijama glede Bonda, fizički je isti slavni glumac Raul Julia u roli odbeglog naciste u komediji „Mesec  iznad Paradora“. Podseća i na Dr. Evila is Austina Powersa. Više je smešan nego jeziv i pomalo je smoreni đavo koji je pet koraka ispred mrskog MI6. Elem, Silva je, kao i Bond, bio špijun MI6, žrtvovan kao pion u igri posrnule britanske Imperije koja , izgleda, živi jedino u ovom filmu. I, naravno, hoće da se sveti gospođi M. Ona je, jelte, Mother a on je bio njen omiljeni sin dok ga nije izdala. I, sad je na nekom demonskom pustom ostrvu, okružen odanim plaćenicima iz celog sveta koji, gle čuda, svi govore srpski,. Naime, Silvina desna ruka je, u kratkoj i dobroj epizodi, naš glumac Milorad Kapor koji naređuje kolegama plaćenicima (od kojih je jedan Afrikanac) na čistom srpskom: „Vodite ga (Bonda) u glavnu zgradu.“ I, oni to urade. Govori srpski da te csvaki terorista razume!

Bondu je, primetili ste, ponestalo i motivacije i mladosti i snage i protivnika. Oni su u senkama. Ništa od Rusa, Al Qaide, preživelih srpskih ekstremista, ludih naučnika. Ponestalo mu je i žena. U toku filma spava samo sa tri što je downfall u odnosu na zlatne dane promiskuiteta pre pojave spolnih boleština i Piercea Brosnana. Njemu se ispunjava najveći keltski strah da mu nebo padne na glavu – tj. skyfall a go se dogodi svaki put kad se spomene pogibija njegovih roditelja. On je, do sada, psihološki najprodubljeniji, najizmrcvareniji i najosećajniji Bond iako njegova najnapucanija pojava i ne baš najzgodnije lice (I’m not ugly-I have masculine face, rekao bi Tom Waits) govore suprotno. Jedini je JB sa ličnom kartom i istorijom.  Akcije i ludila svake vrste ima koliko god volite i to je ono što vas definitivno drži vezanim za stolicu.

S druge strane, one misterije oko agenta 007 nema. I, paradoksalno, baš sad kad smo se navikli na Craiga, neko će ga verovatno zameniti. Da li će Bond dobiti nov identitet i onda Joco nanovo? Ne zna se. Definitivno je samo jedno: storija o JB-u (ne Jim Beam) će se nastaviti jer je on jedini noviji simbol žilavosti i snage (izmišljen) za koji Britanci danas mogu da kažu da je tipično njihov, ostatak hladnoratovske propagandne priče. On je onaj porcelanski buldog ofarban Union  Jackom na kraju priče- nije baš najlepši, nije najsnažniji ali, ako zabije zube u vaše meso ostaće tamo, ubili ga vi ili ne . I, bez obzira što su i on i cela služba osim mlađahnog Q-a i Manipeni matori  i zreli za penziju (kao i cela storija o Imperiji u kojoj Sunce nikad ne zalazi), Džimika i dalje bdije na braniku gordog Albiona.  Jednom rečju – dok je kuće Vindzora i izdavanja dozvola za ubijanje snimaće se i ovaj serijal.