TRI POGLEDA NA SAVAPOLIS DRAGIJA TASIĆA

Filed under: afirmator,broj 13 - april 2013,kritika |

Dragi-Tasic-Savapolis_slika_L_2508059

(Dragi Tasić, LJUBAV U SAVAPOLISU 

(SAVAPOLIS) , QWERTY , 2011)

 

I Osvrt na satirični roman SAVAPOLIS ili LjUBAV U SAVAPOLISU

II Karakterizacija države nomenom u romanu SAVAPOLIS

III P-ogled Savapolisa

 
I

Osvrt na satirični roman SAVAPOLIS ili LJUBAV U SAVAPOLISU

 

U čemu je snaga romana SAVAPOLIS? Da je on, kojim slučajem, pokazao kako država ništa ne radi, kako sistema nema, on ne bi zavređivao veću pažnju. Međutim, on je, smelo i jasno, oštro ali i ljudski, otkrio da sistema itekako ima. Da on, ne da nije organizovan, već da postoje sistemi i sistemi, i sistemi podsistema. Da se tačno zna ko šta treba da radi i kad treba da se radi određena delatnost. Sve je uređeno. Isplanirano. Jedno vodi drugom. Postoje ulaznice, klauzule, preduslovi za sve radnje. Druga je stvar kako se te radnje realizuju ili zašto se realizuju na takav način koji proizvodi skupni rezultat zbrke i nemara. Pisac je izbegao jeftinu sliku, i, sa dosta ljudskosti i razumevanja prema sveobuhvatnom i glomaznom državnom poslu, dao sliku teškoće toga posla, u jednoj visprenoj, komičnoj, satiričnoj prizmi. Težine ljudi koji ga obavljaju ili bi trebalo da ga obavljaju do kraja. A oni znaju šta rade. I znaju šta treba da se radi. Jedino ne znaju zašto se to ne sprovodi u delo. Pisac je suvoparnosti dnevnog političkog života izbegao veštom maštom. Prenagomilavanje fikcije i mašte – unošenjem otrežnjivih događaja već dešavanih i stvarnih, likova, sastanaka, mitinga. Zavrteo vremenski točak vrativši nas u nekoliko ključnih momenata prve decenije dvadeset i prvog veka u Srbiji. Na kraju, ova dva principa pomirio je unošenjem satiričnih elemenata, kao trećeg prnicipa komponovanja dela. Tako je iz jednog ugla ovo politički roman, iz drugog satiričan, iz trećeg naučnofantastični. Elementi sva tri prisutni su u manjoj ili većoj meri. Ko hoće realne likove iz političkog vrha da doživi onakve kakvi stvarno jesu (bili) trebalo bi da pročita ovaj roman. Posebno je interesantno gledati sadašnje vođe države Vučića i Nikolića, tada još pionire vojvode Šešelja, učamljenog u srpskom Hadu. Veoma je taktilno dat lik Evroljuba Dosića, alijas Čedomira Jovanovića:
Još je čuo Evroljuba Dosića koji je promenio temu, ali ubrzano je vikao ono što je i ranije govorio: ,,Gospodo na vlasti, kako to vladate? Ma kakva borba za Kosovo, kakav ruski gasovod, kakvo prodavanje zemlje tim Rusima? Srbija mora odmah na Zapad, u napredak i visoki standard. Nama je nužan Nato-pakt! On može da zaštiti narod. Narod je najviši zakon. On je ustav!“ (str. 67)
Naučnofantastičnih elemenata ima, i oni su, nasuprot realnošću koja je predstavljena likovima i vremenom, dati prostorom, kroz nazive objekata SAVAPOLISA. No, to nije ništa čudno. Naučnofantastični elementi, nekad su tako prirodni i imanentni satiri, fabuliranju satire, satiranju fabule. Ovo je bio uvod, a u daljem tekstu bavićemo se pogledom na roman kroz karakterizaciju političko-državnog sistema putem naziva objekata i predmeta u romanu Savapolis.

 

II

Karakterizacija države nomenom u romanu SAVAPOLIS

 

Pogledajmo na koje je sve načine kroz nomen (ime ili naziv) okaraterisana država Srbija:

 

 

BULEVAR BUDUĆNOSTI-Budućnost je pred nama. Spala je tama. Lebdi čama.
Bulevar je prostran.
NARODNA BRIGAONICA-Sam centar Savapolisa. Ima ih koji brigaju.
BRIGAONIČKI SOLITERI-Su mesta gde živi sto hiljada porodica srpskih
brigaoničara. Starim rečnikom oni su se zvali
političari.
ULAZNICA U SAVAPOLIS-Kakav je to grad za koji vam treba ulaznica?
LEBDEĆI TOČAK-Je mesto sa kog se upravlja Srbijom. Šta dalje reći?!
UMNI CENTAR DRŽAVE-Smešten je u Lebdećem točku.
Hotel HILANDARSKI MIR-Duhovno i telesno, nebesko i zemaljsko, pomireni su na
duhovit način, ne daleko od realija, što mu je dodatni
kvalitet.
DOM BEZBEDNOSTI-Zemlja nam je fina. Domaćinska. Sigurnost pre svega.
TIRNET-Oružje naše bezbednosti i vojske: telefon, internet i revolver u isto
vreme.
BULEVAR KULTURE-Obnovljeni Narodni muzej i Srpska opera blistaju na
njegovom ulazu.
KRISTALNA DVORANA ZA PREMIJERE-Oni su biseri naše savremene istorije. I
dolikuje im da ih čuvamo u kristalu.
SIVA PIJACA-Niste znali da postoji i politička pijaca? Nikad niste kupovali
ili prodavali na njoj?
ARENA SRPSKIH RASKRŠĆA-Najbolja srpska atrakcija.
KOMEŠARNIK-Institucija od značaja i prevage.
KULA DOGOVORA-Veoma važna. Bez nje političke stranke ne bi ni mogle da postoje.
Kamoli vlast države.
KULA POKAJNICA-Takođe. Kad pogreše, krenu da se izvinjavaju, i sama kula
Metamorfozira iz jednog u drugi oblik – Kula dogovora
postaje Kula Pokajnica.
OGLEDNICA-Ogledalce, ogledalce moje – reci mi da li ću pobediti na sledećim
izborima?
EVROPSKA VRATA-Najposećenije mesto.
BALKANSKI IZLAZ-Je odmah pored fontane i viskog krsta sa četiri slova S.
ZALAGAONICA SAVESTI-Preduslov ulaska u politiku je da se prvo svoja savest
založi.
BULEVAR GRAĐANSKIH SLOBODA-Dostignuće srpske tradicije međuophođenja.
BAŠTA PAUNOVA-Mesto gde srpski političari šetaju.
ZALOŽNICA-Prvi deo Zalagaonice savesti. Ova, složena, institucija, ima tri
dela.
OSTAVKOTEKA-Kao neka diskoteka. Drugi deo Zalagaonice savesti.
SKLADIŠNICA-Poslednji deo Zalagaonice savesti, gde se skladište ostavke. Što
si založio, to ćeš požnjeti.
LABORATORIJA ZA POLITIČKE EFEKTE-Izum naše vlade, dokazan istorijski i
metafizički.
POGRDNIK-Ko nema rečnik, nema ni dušu.
KATALOG KRIMINALA-Svaki političar iz njega čita izjave i uči da govori.
PSOVKOTEKA-Jedno od omiljenih mesta srpskog političkog duha. Štivo koje se
neizbežno čita.
GRIMASOVNIK-Mora se (znati) ponašati. Zato je ovaj tom, zajedno sa tomovima
,,Pogrdnika“ i ,,Psovkoteke“ jedno od osnovnih političkih znanja
koje se mora savladati.
LEBDEĆI KABINETI NA LEBDEĆEM TOČKU-Drugi naziv za Umni centar Države.
Sve se okreće. Ljudi i mišljenja.
Lebdi se, preleće se!
ČEMERNA PLOČA SRBIJE-,,Na njoj su Tadićevi demokrati ispisali sve grehove
Koštuničine, prvo srpske a zatim evropske stranke. I
Koštuničini demokrati ispisali su sve grehove
Tadićeve, prvo evropske potom srpske stranke.“
OBEĆARNIK-,,je dvorac, izgrađen od granita na Trgu predizbornih nada.“ Treba li
šta dodati? Obećavanje kao političko sredstvo je kroz ,,Obećarnik“
artikulisano kao institucija, kao stalnost, kao element državo-
tvorne politike.
MILOVALIŠTE ŽIVOTINjA-Svi smo mi jagnje koje je pomilovao Vuk Drašković u
izbornoj kampanji.
TRG PENZIONERA-Toliko su zaslužili. Da dobiju da se po njima zove trg. I to je
nešto. Država se brine.
SAVAPOLIŠKI METRO-je aluzija na beogradski metro, dvadeset godina građen i
obećavan.
KLETVARA-,,paganski hram na valjcima sa okruglim suncem na krovu“, koji posećuju
redovno i oni koji su na vlasti i oni koji bi da vladaju državom.
KRIZNICA-Luksuzna palata srpskog naroda.
IZVINICA-Institucija čije je temelje za izgradnju postavio Tadić Boris svojim
srebrničenjem. ,,Evropska zajednica je izgradila Izvinicu na tromeđi
Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.“
PROTESTIŠTE-,,je mesto pretrpano ljudima koji se vrte u krug“. Čekajući Platua.
TRG GRABLjIVACA-je ono u šta se ponekada pretvori ,,Protestište“.
TRG NEZADOVOLjNIKA-Još jedna turistička znamenitost Srbije.
ŠTRAJKAONICA-Postoji,
CENTAR ZA UKAZIVANjE MEDICINSKE POMOĆI-da bi postojao i centar.
Svakog leče koji sebi
odseče prste.
MUZEJ NEZAPOSLENIH-O muzeju nezaposlenih pogledati moju kratku studiju ,,U
Muzeju nezaposlenih D. Tasića“ (objavljenu u elektronskom
časopisu Afirmator i sajtu Konkursi regiona).
TRABUNjALICA-,,je slika buduće Srbije podeljene na regione – 25 regiona.“ Kad
budemo postali član Evropske unije ,,dve hiljade dvadeset sedme
godine“.

 

III

P-ogled Savapolisa

 

 

Uff! Gde početi? Tamo gde je srpski dvadesetprvi vek. Novi milenijum za stare Srbe. Naciju staru koja se ne snalazi među novim vremenima i novim nacijama. Koja želi da se promeni, da postane nova. Na tom putu je ceo državni poredak. Ukraj tog puta korača i glavni akter romana, Miroslav Pređašnji, ideološki invalid, pokrenut od strane Koštuničinog kabineta da izvrši svoj zadatak, proveri rad vlade, stanje države, čistoću politike. Jednako vlasti. SAVAPOLIS, grad u gradu, država u državi, izuzetna kreacija, duhovita i satirička, utopijska idila i dupla dupliranost. Ovde, u jednom paralelnom svetu, a vremenu koje ostaje isto, odvija se rezidencijalni i diplomatski, i špijunski, život srpske vlastele, koja lebdi od jednog do drugog režima, i trećeg, i ko zna kog. Od Koštunice do Tadića. Od uređene države do robovlasničke predaje generala Ševeningenu. Savapolis, izmišljeni grad, Umni centar Države, jeste Utopija ali samo u svom polazištu. Kad se u obzir uzmu svi delovi našeg političkog života, svi postupci i izjave, od Dinkića do Čede, od radikala do naprednjaka, svi preobražaji našeg društva, on zaista postaje moguć. Time se i iz sfere naučnofantastičnog prelazi u sferu političkog. Ideologija je vse i vsja. Zato je on, Miroslav Pređašnji, invalid, jer ne prati modu nove idealogije. Idologije. Između demokratije i komunizma, između građanske i radničke Srbije, evropeizma i socijalizma, biva trzana njegova svest i savest. Svi politički akteri koji žele da budu aktivni i pragmatični, moraju da se prvo odreknu svoje savesti zarad opšte političke svesti. Politika je svest. Politika je svet. Politika je život. Sve je politika, i politika je sve. Ljubavni siže je motivisan političkim sižeom. Zato i zbog toga ovo ne može biti ljubavni roman iako to možda sugeriše naslov LjUBAV U SAVAPOLISU. Mnogo je tačniji onaj drugi naslov, SAVAPOLIS, koji je utisnut na spoljašnjem izgledu romana. Ljubav je prisutna ali je i ona tek u politici. Mlada profesorka, doktorka pragmatike, Danica Bitić, i penzioner, ideološki invalid, Miroslav, je nalaze (prim. ,,ljubav“), ali tek u sklopu i okrilju svog zadatka koji im je naložila vlada, da istraže politički pragmatizam, U Srbiji i napišu Izveštaj vladi. Ljubav – da! Ljubav oko politike i ljubav u politici. Ljubav prema politici. Ta strast, izražena na nekoliko značajnih mesta, a koja je uvek u opasnosti da postane napast, što sama izbegava a nikad ne uspeva da izbegne, ono je što određuje ovaj roman.U tom kontekstu, SAVAPOLIS se bliži romanu filozofsko-političkog tipa. Čak je i sama suština većine delatnika, stanovnika Savapolisa, da se što više diskutuje, primišlja i obrazlaže, a što manje radi. Čitajući SAVAPOLIS, stičemo utisak da on zaista postoji, grad na Lebdećem točku, Umni centar Države, u kome se neprestano okreću kvartovi, ulice i zgrade, ljudi, kabineti i mišljenja. Svakako i časti. Ili počinjemo da sumnjamo, da verujemo da egzistira, na tlu Beograda, u isto vreme u njemu ali na neki način i van njega, jedan grad politički, grad politike, opozicije i pozicije, grad olakšica i beneficija, pronevera i prečica, grad sastanaka i dogovaranja, pučeva i odgovaranja, grad koji naposletku u svemu tome ima svoje pravilnosti i zakone, moralnu i legitimnu zasnovanost. O Srbiji odlučuju Hoćnjaci i Nećnjaci, a njena snjudbina zavisi od njihovog kompromisa. Kompromis je suština demokratskog ideala pragmatičkog delovanja u politici i javnom životu. Može se reći da je pripovedač SAVAPOLISA nepopravljivi gogoljevac, kritičar birokratije i populizma. Čak je i ljubavno zavođenje motivisao putem, sredstvom dijaloga o politici. Neki od tih filozofskih dijaloga o suštini politike nalik su onim antičkim visprenim i opijajućim dijalozima o mudrosti i smislu. Radnja romana kreće se od naučne fantastike do realnosti. I stalno prelazi iz jednog u drugo. I ona se, u ,,tarakorskom“ arhitekturskom stilu u kom je sagrađen i ceo Savapolis, stalno okreće i menja. Tako i nerealni objekti, utopistički, imaju realna imena – ,,Zalagaonica savesti“. Ili, obrnuto, objekti koji izgledaju kao mogući, imenom dobijaju nadrealističko značenje – ,,Psovkoteka“. Centralni prostor unutar grada Savapolisa je ,,Narodna brigaonica“ koju je teško odrediti. Čas se čini da je u pitanju država, čas vlada, čas skupština, čas nešto četvrto, a prvi brigaoničar je Boris Tadić (predsednik države), drugi je premijer Vojislav Koštunica a mesto trećeg brigaoničara u zemlji pripalo je najvećem opozicionaru, Tomislavu Nikoliću.Staru vladu zameni nova vlada, novu vladu nova, a ta je tek tehnička vlada, i ništa više. Akteri se menjaju, dešavanja se ubrzavaju, narod se komeša, a sa protestima otpuštenih hiljada imaginarni grad se zgušnjava i smanjuje pod pritiskom, ali opstaje i ponovo mu se vrati veličina kao da se ništa nije ni desilo. Politička prestonica je neosvojiva i nepobediva, ma pod kakvim pritiscima bila, ma kakva opasnost da joj preti. Moguće je da je pisac stvorivši SAVAPOLIS želeo da da jednu sliku Beograda, čvršćeg i snažnijeg nego sada, pravu elitu. Tako je i ,,savapoliški metro“ aluzija na nikad izgrađeni beogradski metro, decenijama obećavan i građen. U stvari, ovako bi izgledala prestonica Savapolis, da nije ralnosni Beograd, onakav u šta se pretvorio za poslednje dve-tri decenije. Ne mogu se oteti utisku da je Tasić hroničar društva i države, da njegova dela neće imati samo književnu, već i storijsku vrednost, a ona je u naporu i rezultatu tumačenja pojava našeg uzburkanog života, početka ratova do početka evropskog smirenja, koje nikako da nas uzme u svoje okrilje. Savapolis, pored svih fantastičkih predstava i imaginarne potke, ime i svoje realno postavljenje i lokaciju:

Vlada, ministarstva, Narodna skupština, stranke i partije imaju dupla sedišta: u Savapolisu i Beogradu. Koriste ih zavisno od procene povoljnosti ishoda svog rada. Protestište, Štrajkački plato i Muzej nezaposlenih su između Beograda i Savapolisa. (str. 139)
Konačan rezultat je jasan. Savapolis nam ne treba. Savapoliška, tarakorska, politika, u kojoj se svako okreće oko svoje ose, a sve zajedno ukrug, ne može i nije nas uspela prirodno uvesti u drugu deceniju dvadesetprvog veka. No, možda nama Savapolis treba. Možda je tarakorsko ponašanje ono što je nama imanentno. Možda mi ne želimo da napredujemo kao narod, da se probudimo iz sna u koji je upao i Miroslav, magistar pređašnje politikologije, koji je zbog toga i dobio prezime Pređašnji, možda mi ne želimo da se probudimo iz tog bunila?! Možda je nama bunilo sve? Stvorili smo sistem bunila, i, sad se bunimo protiv njega. Neka se okreće . . .

 

DODATAK

 

Neke od tačaka za preuređenje državnog sistema koje je utvrdio vladin istraživač, Miroslav Pređašnji:

 

1.SKUPŠTINA REPUBLIKE DA IMA PEDESET POSLANIKA. (umesto sadašnjih 250)
2.BIRAČKO PRAVO DA IMAJU STARIJI OD 16 GODINA. (umesto 18)
3.PREDSEDNIK REPUBLIKE DA SE BIRA NA 6 GODINA (ne na 4 kao sada), BEZ PRAVA PONAVLjANjA MANDATA.
4.PREMIJER I VLADA OD DESET MINISTARA (duplo manje nego sad) DA SE BIRAJU NA ČETIRI GODINE BEZ PRAVA PONAVLjANjA MANDATA.
5.NAČELNICI, SUDIJE I DRŽAVNI SLUŽBENICI DA IMAJU PLATU PREMA UČINKU. (nego fiksiranu)
Miloš Ristić
april 2013.