Tri pesme Tihane Smiljanić

Filed under: afirmator,poezija,poezija i proza |

Moje

ima nešto magijsko u prostorima

nisam to izmislila

pitaj stare slovene

zato nisam mesecima

išla u jednu poslastičarnicu

zato me štrecne pitanje

iz vedra neba

dok se obuvam ili spremam hranu

„jesam li prevarena u svom stanu

u svom krevetu“

Šta ako

nailazi trola u punoj brzini

samo se krajičkom mozga pitam

„šta ako…“

želim da vidim njujork

da se opet kupam u moru

želim da stanem na skije

vozim auto

svoj

da vidim tatu u penziji

naučim dobro da kuvam

i još bolje šminkam oči

ali šta ako?

Nabolje

sunce još nije zašlo

skoro je sedam

juče se pomerio sat

dan je odličan

bila sam kod zubara

i primila jedan honorar

prostrla sam prostirku za jogu

u stanu

i sve ide, čini mi se, nabolje


Biografija: Tihana Smiljanić (1988) diplomirana je filološkinja opšte lingvistike. Trenutno živi u Beogradu i bavi se digitalnim marketingom. Pohađa radionicu kreativnog pisanja Udruženja Hila i piše poeziju i kratke priče. Na konkursu za neobjavljeni rukopis „Prvenac“ Studentskog kulturnog centra Kragujevac dobila je nagradu za zbirku poezije ,,Kad opet bude sunčano“, koja izlazi iz štampe na jesen 2021. godine, a iz koje su ove tri pesme. Objavljivana u zborniku Udruženja Hila, elektronskom časopisu Libartes, književnom blogu Čovjek časopis i na portalu XXZ magazin.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.