THE KOLENSKI MOONSHINE BLUES Dejana Radulovića

Filed under: afirmator,broj-24-mart-2014,poezija,poezija i proza |

Na telefon negde tačno u podne

                           na telefon negde tačno u podne

                           izbudi me Bobby, pita guru gleda li se tenis.

                           Yes sir, odgovaram ja.

                           Kaže da Danka mu mora

                           u London da pali

                           pa nešto mogli smo do Voxa

                           nismo odavno,

                           pre toga i rukomet da pogledamo,

                           usput lagano putem mesečinu da pijemo

                           ah, da.., nabaci i da praši „Koža“

                           stara,

                           dobra

                           i sirova..?

                           Why not!!!

                           Prekinem vezu

                           otvorim unuče

                           naravno vodka

                           eh siroče moje malo

                           nije šala

                           niti bilo koje drugo

                           već ono pravo

                           babino

                           motherfucker

                           unuče.

                           Na zagoreli tiganj

                           bacim

                           nešto jaja

                           i slaninu pride

                           pasulj sam već ranije

                           servirao na tanjir

                           preko mušice nišani me vreo tost

                           brke sučem

                           češem jajca

                           sviraj, sviraj,

                           pa za pojas zadeni.

                           Tako i ja pa posle obilne klope

                           poslužim se pivom

                           motam duvan

                           mešam žene,

                           pesme

                           vino…,

                           ma rekoh ti već:

                           „The Kolenski Moonshine Blues..!!!“

                           Okrenem braćalu

                           Metuzalema pitam

                           da l’ kojim slučajem

                           on i uvažena mu gospođa Mira

                           možda nisu raspoloženi za jedan ples….

                           znaš ono:

                           četiri koraka bočno u desno,

                           jedan napred,

                           pa četiri u levo…

                           „Eh da si mi živ i zdrav,

                           ta tetka Mira sad daleko od kuće

                           osvaja neki planinski vrh,

                           manje je bitno

                           Mont Everset ili Tara

                           mnogo je važnije učestvovati!“

                           Čak i ja hašišari stari

                           za legalizaciju se zalažem životnog stila

                           da je u telu zdravom, zdrav i duh.

                           Ništa onda, vozdra mi ostaj

                           pa maybe vidimo se već u petak

                           kada u Kuglašu

                           budu kugla se i oni

                           Joca, Stane,

                           Darko i Pače

                           Raw Hide

                           and easy baby.

                           Ljubi decu

                           tamo i amo,

                           i obe Mire

                           Sunce li im jarko.

                           Rolam za danas

                           svog prvog neznanog junaka

                           uz pomoć uncle Boba & Danke

                           do zore će ih biti još cirka sedam-osam.

                           U tegli smućkam fucking gin tonic

                           lagano srčem

                           sporadično dudlam spravu.

                           Oko šestice evo ga i guru

                           „Hari OM“ urla Swami

                           „Boom Shiva“ repliciram ja

                           Dobacujemo se afghanom

                           mada on malo više voli da ševa

                           ipak na tesno bijemo poljake

                           uprkos sucima danskim,

                           kad u međuvremenu

                           evo ti i male iz East End-a

                           spika samo cockney

               St Mary-le-Bow

   the sound of Bow bells

               ona će vodku, ja ne biram

                           pa tako niz Nikolaja Gogolja

                           sve jedno za drugim treskamo unućiće

                           svako malo jedno veliko CHEERS

                           radujemo se ko deca

                           dok ulicom nehajno razliva se blues:

                           „Every black child born in Mississippi,

                            You know that poor child was born dead!“

                           ma rekoh ti već:

                           „The Kolenski Moonshine Blues…!!!“

 IMG_20140118_095857

Dejan Radulović živi i radi u Beogradu.

Do sada objavio:
roman „Žig zveri“ i zbirku poezije „Nikad odelo, nikad kravata“.