Home » Posts tagged with » poezija

Ex Ponto, Stefan Brezar

Izgnanici smo u sopstvenom gradu Razdvojeni distancom koju smo nekad mogli preći Kad god poželimo Nedaleko odavde teče reka na čijim obalama je sedeo Ovidije Tamo je i dalje ona vlažna stena, koja se nadnosi nad talase Na kojima labudovi stoje, kao behar po drveću Sa vrha ove kule samoće ja gledam u svim pravcima […]

Poezija Sanje Radulović

Коментари су искључени на Poezija Sanje Radulović

PRVI I POSLJEDNJI POKUŠAJ DA OBJASNIM SMRT Možda sam prestala da živim kad je počeo rat, vatra na čiji dim se brže navikneš nego što to možeš da objasniš. Ili kad sam prošla kroz minsko polje noseći punjeni svijet na leđima kao djed heroj poklone za djecu koja još vjeruju u njega. Možda kad su […]

Continue reading …

Haiku Dimitrija Bukvića

Коментари су искључени на Haiku Dimitrija Bukvića

DESET HAIKU PESAMA 1. Mesec je gore. Sija bojom sedefa njegova kriška. 2. Jato vrabaca naoštrenih kljunova buši oblake. 3. Ne volim leto ni žegu ispod skalpa. Odoh do Alpa. 4. Galame dletom dole, u ateljeu. Klešu Veneru. 5. Kišne su kapi strelovito cepale vazduh na parčad. 6. Vetar te zove. Uhvati ga pre no […]

Continue reading …

Svemirska galama Marine Radovac

Коментари су искључени на Svemirska galama Marine Radovac

Pozadinski apsurd “Gospođo, viri vam dupe!” Nije rekao Niko nikada jer tad bi Dotična gospođa Svoje dupe sklonila Uz mršt. Predstava bi bila gotova. Nije da ona ne želi biti izvor takve pažnje Ali ako se naglas kaže Onda… Zna se. A i mi znamo da ona zna Da mi znamo Da ona zna. Ali […]

Continue reading …

Три песме Анђеле Шишић

Коментари су искључени на Три песме Анђеле Шишић

Септембар Ако останеш данас, Ја ћу ти опростити Што ниси био јуче И што нећеш бити сутра Наша распарчана срца Можда на трен Буду довољна за нашу кратку вечност, Можда данас буде довоњно Да ти покажем све улице Којима лутам И град, који је блед Посивео од суза, Звезде које ноћу бројим, Прозоре на којима […]

Continue reading …

Mrak ispod odeće, Marko Jović

Коментари су искључени на Mrak ispod odeće, Marko Jović

Od tvojih dodira pletem svoju utrobu. Ona je plašt u kom čuvam, u kom grejem vasionu. A vasiona je samo nusprodukt između dodira i pogleda. Taština u koju sam urezao svoj strah i dane u kojima ću te poništiti. Da li čuješ muziku kako razbija prozore tvoje mračne sobe? Čuješ muziku i ne vidiš instrument. […]

Continue reading …

Bogate trpeze mojih dedova – Katarina Nikolić

Коментари су искључени на Bogate trpeze mojih dedova – Katarina Nikolić
Bogate trpeze mojih dedova – Katarina Nikolić

Detinjstvo Ljubičasti i beli zumbuli, Narcisi pognutih glava Ljubičice u crkvenoj bašti I prošli, trenuci slasni. Bogate trpeze mojih dedova Belo nebo i Lelujale krošnje starog drveća. Hangari prepuni tek pokošenog žita Bose noge i radost na njihovim licima. Slatko od šumskih jagoda Starih ruku, mojih baka. Trava zelena, visoka. Kao ja, sada.   Ona […]

Continue reading …