Stevan Šarčević: HOD PO OGLEDALIMA

Postoji mesto gde snovi oživljavaju. Okupljalište lažnih nada, varljivih likova, mladih staraca i prezrele dečurlije. Lokacija stvarna i nestvarna, koliko lažna, toliko i realna.

Ponekad se upitam ko sam u stvari ja.

Jesam li ja ja, ili sam virtuelni lik što udiše pritvorne magline lažnog sveta?

Šta uopšte predstavljaju facebook prijatelji u životu? I šta je zapravo pravi svet kada se ovde se tako dobro osećam?

Dok iznova posežem za tastaturom postajem svestan istine.

Avatar sam, senka što po ogledalima hoda. Laž u koju moram verovati.

Bledim i nestajem u realnosti. Pretvaram se u mlaz elektrona što se susreće sa drugima, isto tako nestvarnima i bestelesnima.

Prepuštam se stihiji. Prsti kuckaju, oči lete po statusima.

Ubrizgavam sebi još jednu dozu i tonem u slađane snove.

Pa nek’ svet ide dođavola.

Noćas sam opet mlad.

Related Posts via Categories

• Leila Samarrai: Boris K. — onaj koga čekamo
• Perica Jokić: RIBE SA GRANA
• Leila Samarrai: Boris K. i zver
• Ladislav Babić: Srastanje
• Mario Lovreković: KAOS
• Vedran Volarić: OTIMAČI
• Leila Samarrai: Boris K. u kockarnici
• AFORIZMI: Da pravilno govorimo srpski, možda bi nas svet i razumeo
• „Dolazak tame“ Stevana Šarčevića
• Atlas likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – 21. vek