Sterija nekad i sad; XX festival pozorišne klasike „Vršačka pozorišna jesen“ Piše: Jelena Perić

Filed under: afirmator,broj 08 - novembar 2012,pozorište |

 

 

Međunarodni festival pozorišne klasike održan je i ove jeseni u Vršcu, po XX jubilarni put. Na sceni  Narodnog pozorišta „Sterija“ u periodu od 27. oktobra do 3.novembra, u takmičarskom delu programa publika je bila u prilici da vidi pet predstava, u izvođenju pozorišta iz Vršca, Zrenjanina, Pirota, Banja Luke i Beograda. Iako je u pitanju  bio jubilarni, XX festival klasike, od jubileja ni slovo, ili što bi stari dobri Šekspir rekao „mnogo buke ni oko čega“. No krenimo redom…

Podsećanja radi pozorišni život u Vršcu traje više od dva veka. Prve pozorišne predstave u Vršcu izvele su pozorišne družine iz Temišvara još davne 1770. godine, a festival  Vršačka pozorišna jesen osnovan je 1993. godine u čast dvestogodišnjice pozorišta kod Srba (u Vršcu je, 14. septembra 1793. godine, odigrana prva pozorišna predstava u Srbiji).

LEPRIŠIĆI I GAVRILOVIĆI NAŠIH DANA

Selektor ovogodišnjeg festivala, reditelj Tibor Vajda, istakao je da je jednoglasno odlučeno da se ovogodišnji festival održi pod sloganom „Sterija nekad  i sad“, tim pre jer se ovaj festival održava u rodnom gradu slavnog komediografa. Ipak,opšte je poznata činjenica da je Sterija zbog svog satiričarskog pera bio osuđivan i odbacivan od „svojih“ Vrščana. I danas , više od 150 godina nakon Sterijine smrti situacija u odnosu Vrščana prema Steriji nije znatno drugačija. Vrščani svojataju  Steriju samo onda kada je potrebno da se zakite njegovim imenom  i delom, ali nažalost  ne umeju , ili što je još tužnije, ne žele da se na doličan način oduže svom  najpoznatijem sugrađaninu. Sramota je da čak ni ove, XX  po redu jubilarne festivalske godine, Vrščani nisu mogli da ispoštuju velikog pisca.

Višegodišnja je praksa da se u toku festivala organizuje propratni program, poput promocija knjiga, izložbi fotografija, skica i kostima. Ove godine organizatori su najavili održavanje svakodnevnog okruglog stola pod nazivom „Sterija i njegova dela“, ali zahvaljujući i više nego lošoj organizaiji ovogodišnjeg festivala ni jedan okrugli sto nije održan. Goste, tj.učesnike prvod okruglog stola sačekala je zaključana „Sterijina kuća“ (renovirani muzej, tj.spomen kuća). Niti je bilo publike, niti medija koji bi tribinu, tj.okrugli sto propratili. Gosti, sa razlogom uvređeni, a izgovor organizatora poseta Bojana Pajtića Vršcu radi otvaranja renoviranog muzeja „Konkordija“  . Sramota i za Vrščane i za organizatore da jedan političar bude važniji od čoveka koji se sa pravom smatra ocem srpske drame, ali nažalost  samo još  jedan dokaz da su Sterijini Gavrilovići i Lepršići u velikom broju i danas među nama.

BREHTOVSKA DIMENZIJA STERIJE

Nije samo organizacija okruglog stola doživela fijasko. Ove godine organizatori kao da su se trudili da se pokažu u što gorem svetlu. Selektoru je postavljen zadatak da sa pet predstava, od toga četiri naslova („Laža i paralaža“, „Zla žena“, „Ženidba i udadba“ i „Kir Janja“) ispuni šest festivalskih večeri. Na celom prostoru na kom se govori jezikom sličnim našem, po rečima selektora Vajde, „trenutno se na repertoaru nalazi pet Sterijinih  komada“. Samim tim i žiri, koji je ove godine bio sačinjen od vrsnih pozorišnih stvaralaca (reditelj Stefan Sablić, teatrolog i direktor Pozorišnog muzeja Vojvodine, Zoran Maksimović i direktor Sterijinog pozorja;doktor književnih nauka, Milivoje Mlađenović) nije imao težak zadatak. Jednoglasno i s razlogom nagrada za najbolju predstavu dodeljena je Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina, za izvođenje Sterijinog teksta „Zla žena“, u režiji Egona Savina, kome je  pripala nagrada za najbolju režiju. Zrenjaninci se mogu pohvaliti i nagradom za najbolju mušku ulogu ( Jovan Torački) , kao i nagradom za najbolju žensku ulogu ( Sanja Ristić Krajnov).

Savin je, kako je to sam rekao „izvrnuo Steriju, a Sterija trpi sve.“ Reč je o programskoj predstavi sa Brehtovskom dimenzijom  i uspelom pokušaju da se napravi naturalistička drama. Reditelj je iščitavao Sterijinu „Zlu ženu“ u kontekstu  tabloidne ekspanzije porodičnog nasilja, a centralno mesto na sceni ustupio je krevetu, i iz te intonacije, iz tog polazišta , kreće se ceo komad. „Mi živimo u paradoksalnom svetu, a zadatak pozorišta je da ukazuje na paradoks života“ istakao je Egon Savin.

Osim zrenjaninskom ansamblu, nagrade su pripale i Predragu Ejdusu (specijalna nagrada za ulogu Kir Janje u istoimenoj predstavi Narodnog pozorišta iz Beograda, a u režiji Egona Savina), Ivanu  Đorđeviću ( specijalna nagrada za ulogu Alekse u predstavi „Laža i paralaža“ Narodnog pozorišta „Sterija“, a u režiji Jovana Grujića) i Bojanu Beliću (nagrada „Tomislav Pejčić“ za mladog glumca, a za ulogu Mite u predstavi „Laža i paralaža“ reditelja Jovana Grujića.)

DALEKO OD OČEKIVANOG

U čast nagrađenih odigrana je predstava „Zvezdarske zvezdice“ Ustanove kulture „Vuk Karadžić“ iz Beograda, a u postfestivalskom programu Vrščani su imali priliku da pogledaju novo ostvarenje koprodukcije Budva Grad Teatra, Smart studia i Doma omladine iz Beograda, predstavu „Indigo“ po tekstu Duška Premovića u režiji Branislava Lečića.

Žao mi je što nisam u prilici da više pažnje posvetim odigranim  predstavama, jer osim nagrađene „Zle žene“ ni jedna od ukupno pet odigranih nije zaintrigirala niti dovoljno privukla moju pažnju. Predrag Ejdus je zaista maestralan  u ulozi Kir Janje, ali predstava nekako spora i na momente, baš zbog tog bizarnog, izmišljenog jezika, prilično teška za razumevanje, isto koliko i sam tekst za čitanje.

Sve u svemu, opšti utisak da je ovogodišnji, jubilarni festival „Vršačka pozorišna jesen“ daleko od očekivanog i samo bleda senka festivala s početka devedesetih godina, kada se tražila karta više i kada je ansamblima iz zemlje i inostranstva bila čast da učestvuju na tada prestižnom pozorišnom festivalu. Iskreno se nadam da će ovogodišnji festival biti opomena za čelne ljude i organizatore vršačkog festivala, da se trgnu i festival koji je na samom početku svog nastanka puno obećavao, vrate na mesto koje mu pripada u pozorišnom životu  ne samo Srbije , već i celog regiona.

Jelena Perić

One Response to Sterija nekad i sad; XX festival pozorišne klasike „Vršačka pozorišna jesen“ Piše: Jelena Perić