Srpski pliz!

Filed under: afirmator,broj 15 - jun 2013,poezija i proza |

rapePiše: Tamara Louyak

Nema lepšeg jezika od maternjeg. Nije toliko u pitanju milozvučnost, bogatstvo, punoća već boja i sklad, sklop rečenica koje ste slušali dok ste bili mali. Vaš govorni aparat oblikuje se od malih nogu i vaš mozak prima i registruje samo domaće reči, dok strane slabo ili nikako ne obrađuje jer, bogu hvala, u kući još uvek svi pričamo na srpskom (Da li je baš tako?).

Otkud onda, poslednjih godina pogotovo, u našem jeziku toliko tuđica, amerikanizama najviše? Otkuda engleski nazivi firmi i marki? Da bismo lakše privukli turiste? Da bismo povećali izvoz? Ako je to ispravan način razmišljanja, što očigledno misle oni koji su svojoj firmi dali ime Nikolas ili Afrodite Mode Collection, onda bi možda McDonald’s kod nas trebalo da se zove Mekdonaldov, Dove bi trebalo preimenovati u Golubica, a Head&Shoulders u Glava i ramena. Džoli. Pardon, veselo.

Ni jedan jezik nije oslobođen tuđica. To je prednost i mana življena međ’ drugim narodima. I naš srpski, ali i sam engleski jezik, najbolji je primer za to. Stoga sledeći put kad posrbite englesku reč, dobro razmislite da nije možda došla iz francuskog jezika.

Forest festival, na primer, prelep naziv, ali šta fali našoj imenici šuma? Ukoliko vam se ona ne dopada možete da se poslužite i nekom drugom: lug, gaj, gora, branik ili ukoliko vam se ni one ne dopadaju možete da birate između: zabran, branjevina ili dubrava.

Pravo je vreme da (pojedini) novinari i osobe iz javnog života najzad shvate da ne mogu da pišu i pričaju za novine i pred kamerama kao što govore kod kuće, sa prijateljima, kad su opušteni i trude se da zaborave šta god treba da zaborave. Da pišu kao što govore mogu da „dozvole” sebi ljudi koji su upoznati sa gramatikom srpskog jezika i znaju njome da se koriste.

Danas kad je, da bi se postao novinar, dovoljno javiti se redakciji, kada mladež od osamnaest i dvadeset godina piše za najtiražnije novine i časopise, nije ni čudo što se kroz tekstove ili emisije na TV-u provlače izrazi kao što su nedelja fešn vika, selebriti ličnosti, Cleant Eastwood umesto Klint Istvud itd.

Nije nikakav problem, a još je manja muka pisati onako kako pričaš sa društvom dok ispijate treću kafu ili kriglu piva. Ali je zato jako teško sesti za sto i okretati Vujakliju, Rečnik sinonima i antonima, Pravopis srpskog jezika ili Rečnik jezičkih nedoumica samo da bi se napisao tekst od hiljadu karaktera koji se plaća između dvestotine i (ukoliko imate sreće) dve hiljade dinara.

Međutim, možda ti koji pišu iskvarenim srpskim jezikom ipak imaju pravo. Možda bi oni koji se trude da očuvaju srpski jezik i kulturu trebalo njima da se priklone jer, napokon, više ih je. Ako ne možeš da ih pobediš a ti im se pridruži.

So, no problem. Ken du. Nrčr jor lengvidž, pliz. (Nikakav problem, može i tako: negujte svoj jezik, molim vas).