SRPSKA ROCK I METAL MUZIKA – DA LI POSTOJI NADA?

Filed under: afirmator,broj 14 - maj 2013,muzika |

safe_image

Svi znamo, ili imamo neko saznanje o tome, da je ex-yu rokenrol, i začeci današnje moderne srpske rock i metal scene, bili dobri, i parirali svojim svetskim uzorima, uz par, pozitivnih i negativnih izuzetaka. Mnogi su i, na svoj, umetničkim izrazom izražen način, bili ispred svog vremena, i dobijali pažnju čak i u inostranstvu, kada je SFRJ počela da otvara svoje granice, i fizičke i kulturne.

Iz današnje vizure, dosta toga se promenilo. Internet je zavladao, jer je on svuda, i svi su, na ovaj ili onaj način prisutni na njemu, pa stoga možemo postaviti pitanje, kako se domaća, uslovno rečeno alternativna muzika snalazi u tom vremenu, i na ovom prostoru?

Prvo što bih istakao je nedostatak razumevanja izdavača za novi zvuk. Rokenrol je stara, izuzetno stara tradicija, a tradicionalno dolazi na nerazumevanje srpskog muzičkog establišmenta. Izdavači značajnih domaćih bendova koji izlaze iz već unapred zacrtanog artističkog šablona, primorani su da traže strane izdavače, odustaju od svojih projekata, ili komercijalizuju svoju muziku, i na taj način traže egzistenciju. U to ko je izgubio, a ko sačuvao kredibilitet nećemo ulaziti, ali jedno značajno pitanje se postavlja? Zašto, i ko stopira kvalitetne i originalne bendove na domaćim medijima?

Na to pitanje, naravno, teško, ako ne i nemoguće je dati koherentan i precizan odgovor. Mišljenja su različita, ali ja bih tu rekao da glavno pitanje nije „Ko?“ i „Zašto“, već „Kako?“ Kako smo se doveli u situaciju da se domaći bendovi glorifikuju sa strane, a ovde dobijaju kategorično odbijanje u startu. Stara izreka glasi da niko nije prorok u svom selu, ali, ako niko od mase medija, elektronskih i drugih, nije sposoban da prihvati novu muziku koja neodoljivo podseća na 60te u Srbiji, samo modernije, i mnogo masovnije, doživeće pad popularnosti, jer će se svi, pre svega mlađa generacija, preseliti na youtube, slušati muziku na PC računarima, tabletima i mobilnim telefonima nove generacije, i čitati internet magazine koji su spremni, i u mogućnosti da svojim novinarima, koji su svesni promena i neophodnosti promocije nove muzike, daju potpunu slobodu pri pisanju.

U Srbiji imamo krizu izdavaštva, pad kvaliteta tv programa, i jedina moguća stvar koja se mora desiti jeste potpuni krah starih medija, i trijumf novih. Da li će se to desiti uskoro, teško je predpostaviti, ali, kada nova generacija stasa, sve će dobiti svoju, istorijsku i estetsku vrednost, i mnogu će se pitati gde su bili kada se sva ta nova muzika stvarala, i kada su mladi novinari pisali o istoj. Naravno, biće kasno, ali sve pregazi vreme, kako je telegraf zamenio facebook, tako će i televizije zameniti nešto što možda naziremo, ali ne možemo tačno reći šta će biti, i kako će izgledati.

U međuvremenu, umetnici nastavljaju da stvaraju, jer je to jače od njih, a da li i imaju li ikakvu potvrdu, ili podršku zajednice, nije ni bitno, jer je dovoljno da se rodi jedan Džojs, pa da se čitava slika celokupne umetničke scene iz korene promeni.

Ilija Đurđanović
Novinar na balkanrock.com