SILOVANJE-DVOSTRUKI ZLOČIN

Filed under: afirmator,broj 14 - maj 2013,društvo |

rape

Silovanje se, vrlo često, smatra najgnusnijim od svih zločina. Razlog tome je ozbiljna fizička trauma kod žrtve, užasan stres i strah, ali, takođe, i takozvani patrijarhalni seksualni moral čija je ugroženost, čini mi se, skriveni ali prevashodni izvor ove ozloglašenosti. Trpljenjem silovanja, međutim, moralni integritet žene, nastojaću da pokažem, nipošto ne mora – a i ne treba! – da bude narušen.
Ljudi koji smatraju silovanje najnečovečnijim delom gnušanje zasnivaju na primitivnom mišljenju da je moralna čistota, makar u ovom slučaju, fizička kategorija. Moralnost poistovećuju s telesnom intaktnošću. Reč je zapravo o svojevrsnom esencijalizmu – nezavisno, naime, od žrtvinog (zgađenog) raspoloženja i (odsustva) namere, činom silovanja, kako se drži, ona nužno biva ukaljana, ako već ne i nepovratno upropaštena (meni nepoznat metafizički kvalitet, pohranjen između nogu žene, očito pri tom biva podriven). U svakom slučaju žrtva silovanja postaje manje vredna – a to je, vrlo često, ne samo psihopatološka pobuda i zadovoljstvo napadača, već, paradoksalno, i mišljenje onih ljudi od kojih bi se pre svega očekivalo saosećanje i podrška. Osim toga, nesrećna žena u njihovim očima neretko postaje i odvratna, a to je katkad razlog da je supružnik ni krivu ni dužnu ostavi, ili da na neki način bude stigmatizovana od zajednice.
Proterivanje iz kuće, pritom, korespondira sa zagovaranjem neprimerenih kazni za silovatelje (pa i kapitalne) – jedno je psihičko naličje drugog. A ukoliko već ne pribegne obema merama, od sitnice zavisi hoće li se uvređeni patrijarhalac odlučiti za jednu ili, pak, drugu. Primitivizam patrijarhalne koncepcije morala potvrđuje i sledeća paradoksalnost. Kako, naime, onaj koga sama žrtva, pa i svi koji saosećaju s njom, ne samo da ne cene već duboko osuđuju, smatraju napokon manijakom – kako, dakle, takva spodoba, bez ikakve moralne težine, može da unizi bilo koga?

VAGANJE MORALA

Utisak da bi silovanje prosečnoj prostitutki nanelo manje moralnog bola nego prosečnoj monahinji, posledica je činjenice da je ova u manjoj meri od monahinje opterećena patrijarhalnom zatucanošću, makar kada je reč o seksualnosti – premda obe podjednako igraju uloge u scenariju patrijarhata – ali, na žalost, i mišljenja (njene okoline, ali i prostitutke same) da ona, pre svega, i ne poseduje bilo kakvu čast, te je, stvar je logike, i ne može izgubiti. Naravno, mišljenje da jedna prostitutka ne može posedovati moral posve je besmisleno. Upravo je koncept patrijarhalnog morala, kao i bilo kog drugog kolektivističkog morala, protivrečje u pojmu. Drveno gvožđe. Kod silovanja „ljaga“, umesto jedino na silovatelja, pada takođe i na nesrećnu ženu, potom i na čitavu njenu prorodicu, a posebno na (kao muškarca navodno ugroženog) supružnika. Međutim, gde nema slobode volje i gde se postupci isključivo spolja vrednuju – nema ni morala. Takozvani patrijarhalni moral nije ništa drugo do patrijarhalni običaj.

U svakom slučaju, usporedba prostitutke i monahinje ukazuje da se takozvani moralni bol, odnosno ukupnost neprijatnih posledica silovanja intenzivira prihvatanjem patrijarhalnog gledišta, a opada usled emancipovanijeg pogleda na stvari. A to znači, ma kako ovo moglo delovati brutalno, da je žena, na izvestan način, saučesnik – nehotice i nesvesno – ne, naravno, samog silovanja, već moralnog bola koji je potom ophrva. Zatucanost (patrijarhalne provenijencije) seksualnog morala čini od silovanja „najgnusniji od svih zločina“, katkad gori i od samog ubistva, koji otud zaslužuje smrtnu kaznu, što je u svakom slučaju ne samo nefer (u odnosu na, recimo, žrtve ubistva), već, nadam se da je sada jasnije, i nepotrebno.
Prethodna razmatranja, naravno, ne podrazumevaju da samim tim moralni bol silovane žene (usled sramote) nije manje stvaran, te ga ne treba potcenjivati. Međutim, potrebno je podržati – dalju, jer je dobrano već otpočela – razgradnju patrijarhalnog duha koji, pored postojećeg fizičkog i psihičkog bola, nesrećnoj žrtvi silovanja natovaruje i takozvani moralni bol, a to joj uistinu nije potrebno.

Ivan Kovač

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.