Semiološka analiza internet-stranice zabavnog parka Prater

Filed under: afirmator,broj-24-mart-2014,društvene nauke |

PRATERPiše: Aleksandar Stojanović

Uvod

Luna-park Prater sa pravom možemo smatrati jednom od glavnih bečkih turističkih atrakcija, nezaobilazne prilikom svake posete nekadašnjoj prestonici Habzburške i Austrougarske imperije. Nastao 1873. godine, ovaj park ujedno je i jedan od prvih parkova ove vrste u Evropi, sa tradicijom koja, kako ćemo imati prilike da vidimo u redovima koji slede, itekako može predstavljati predmet analize vizuelne semiotike. Analiza je sasvim izvodljiva utoliko više što je i autor ovog rada imao priliku da se, na licu mesta, u samom Prateru, uveri u izvanrednu znakovnost ovog nesvakidašnjeg  mesta za zabavu i potrošnju.

Zato će cilj ovog rada biti da, primenom napred navedene semiotičke metodologije, pristupi najpre analizi početne stranice ovog zabavnog parka, ne bismo li kasnije analizu proširili i na druge stranice veb-sajta, sve u cilju dobijanja potpunijih informacija o porukama koje se mogu iščitati, kao i načina na koji je konkretna poruka kodirana. Stoga sam odlučio da, korišćenjem metodoloških postulata razvijenih u tradiciji poznatog francuskog semiotičara, filozofa i kritičara književnosti, Rolana Barta, kao što su: označavajuće i označeno, denotacija  i konotacija, mit, pokušam da, polazeći od ispitivanja denotativnog nivoa, preko analize kulturno-specifičnih odnosno konotativnih značenja, doprem do samih ideoloških značenja koja se kriju iza naizgled bezazlene slike mesta koje je, kako nas nastoje uveriti marketinški stručnjaci, namenjeno isključivo zabavi i dokolici. Zatim, da bi uopšte bilo moguće dalje raspravljati o ideološkim značenjima (to jest mitskim, kako je isticao sam Rolan Bart), neophodno je poći od denotativnog plana i utvrditi način na koji su očito motivisani znaci dovedeni u međusobnu vezu ne bi li obrazovali određena označavajuća: boje, naslovi, udarni slogani, tekstualni opisi samog luna parka, kojih može biti u manjoj ili većoj meri, njihov raspored u odnosu na fotografije, ali i manje ili više praznu pozadinu stranice (naravno, i ovo je od izuzetnog značaja za semiotičku analizu), fotografije samih mašina za zabavu (roler kosteri, točkovi, kuća strave, itd.), ali i samih ljudi koji koriste te iste mašine; stoga je potrebno ispitati, kako semiotika vizuelnih slika i nalaže, kako su ljudi, to jest njihove figure, predstavljene na fotografijama: koje su starosti, pola, kakvo je držanje njihovih tela, facijalna ekspresija, budući da nije svejedno da li su srećni ili tužni, da li njihovi izrazi lica i gestovi otkrivaju uzbuđenje ili ne, da li su sami ili su u društvu drugih osoba? Sva ova pitanja su od izuzetnog značaja za našu analizu denotativnih poruka, budući da je samo tako moguće dopreti do viših sistema značenja – konotativnih i  ideoloških (mitskih). Razume se, ova pitanja nisu jedina. Takođe je važno ispitati na koji način sami vlasnici parka i marketinški stručnjaci, koji stoje iza načina na koji se Prater predstavlja u ovde analiziranoj veb-prezentaciji, konstruišu sopstveni identitet Bečlija dvadeset i prvog veka.

Analiza stranice sajta

Kao što smo već  istakli u uvodnom delu, na samom početku analize neophodno je obratiti pažnju na denotativni  nivo: posmatrane znakove i  način na koji su znakovi  raspoređeni. U učenju već pominjanog semiotičara i strukturaliste Rolana Barta, denotativni nivo se uobičajeno opisuje kao doslovni prizor odgovarajuće slike/slika. Imajući ovo određenje denotacije na umu, pristupamo analizi “home“ stranice ovog zabavnog parka, onako kako se vidi na prvi pogled. Već  pri prvom „ulogovanju“ na početnu stranicu Praterovog sajta, prvo što posetiocima upada u oči jeste slika konjića sa ringišpila bele boje u levom delu strane, na čijim se sedlima plavo-crvenkaste boje jasno da uočiti slovo P, kao oznaka za Prater. Druga važna stvar koja se lako da uočiti jeste jarko crvena boja u pozadini kojom su, između ostalog, ispisane i vrlo važne lingvističke poruke, i to na engleskom jeziku, odmah ispod slike: „Zakorači odmah“ i „Dobro došli u Prater“. Ispod slike i već pomenutih poruka, za čije je ičitavanje neophodno poznavanje engleskog jezika i elementarna pismenost, može se uočiti kratak tekst o samom Prateru kao mestu koje nije namenjeno isključivo za zabavu ljudi svih uzrasta na velikim spravama poput roler kostera, „jezivih vozova duhova“, već ujedno pruža mogućnost avanture i upoznavanja sa bečkom tradicijom, koje, kako kažu autori, treba da izazove sva naša čula na opijajući način, šta god da je u pitanju – adrenalinska vožnja ili večera sa porodicom i prijateljima.

Ispod navedenog teksta mogu se uočiti fotografije Pratera, onako kako je on izgledao nekada i danas. Između samih fotografija, pak, umetnut je ukupan broj atrakcija od 250, uokviren jarkom crvenom bojom. Međutim, to nije sve: ispod ovih slika da se uočiti jedan od najvažnijih slogana ove stranice, uokviren  takođe jarkom crvenom bojom: „Prater, čista nostalgija“. Desna polovina stranice, (upravo u onom delu gde je jarka crvena boja najviše izražena) takođe poručuje lep provod u vidu slogana, („Lepo se provedite“), upućujući na različite sadržaje samog Pratera koje, kao što smo videli u uvodnom tekstu, uveliko premašuju okvire jednog zabavnog parka. Još jedna veoma interesantna stvar koja se da uočiti na ovoj strani je i sam naziv parka. Međutim, ono što razlikuje ovaj natpis od ostalih na stranici i celom sajtu jeste upravo izgled pojedinih slova: naime, slova su prikazana kao da se i sama nalaze na vožnji ringišpilom; položaj, recimo, slova „p“, „e“ i poslednjeg „r“ viši je u odnosu na prvo „r“ i „t“. Naravno, ne bismo li upotpunili opis, potrebno je osvrnuti se i na neke od prikazanih fotografija, ali sa druge stranice pod nazivom „Atrakcije“. Na prvoj slici, denotativno posmatrano, možemo uočiti tri devojčice, uzrasta oko 12-13 godina, zagledane u neki od sadržaja koji park nudi. Na drugoj slici, pak, možemo videti devojčicu, koja sedi za volanom električnog automobila, sa usnama široko razvučenim u osmeh, dok na trećoj možemo videti osobe različite starosti kako se, s rukama podignutim uvis, spuštaju na jednoj od sprava. Na  još jednoj stranici, ovoga puta stranici „Riesenradplatz–svet iskustva“, koja nastoji obezbediti povratak u „dobra zlatna vremena“ može se primetiti i sledeća slika: u samom središtu Riensenradplatz-a mogu se videti ne samo likovi iz tradicionalne austrijske kulture, već i, koliko je autor uspeo da vidi, bića iz evropskog demonološkog folklora (npr. zmajevi).

Analiza konotativnih i ideoloških značenja

Pošto smo opisali znakove na denotativnom  nivou stranica ovde analiziranog sajta, potrebno je pristupiti analizi konotativnih značenja ne bismo na kraju bili u stanju da odgonetnemo i ideološka značenja. Vratimo se zato na početak naše analize i najupadljivije elemente: s jedne strane sliku konjića sa ringišpila, jarko crvenu boju, ali i najupadljivije slogane kao što je onaj „Prater, čista nostalgija“. Već  na prvi pogled jasno je da se  konjići u ovom slučaju pojavljuju u ulozi označitelja za označeno: detinjstvo, u zapadnjačkoj kulturi često opisivano kao doba nevinosti, početka, ali i budućnosti. S druge strane, crvena boja koju smo opisali javlja se kao veoma interesantan znak. Da bismo bolje razumeli njeno nameravano značenje, neophodno je za trenutak osloniti se na istraživanja čuvenog britanskog socijalnog antropologa Viktora Tarnera. Naime, Tarner je, istražujući simboliku boja u narodu Ndembu, ustanovio da crvena boja može biti nosilac ambivalentnih značenja, istovremeno se pojavljujući i kao simbol moći i kao simbol opasnosti. Smatram da Tarnerova opažanja mogu biti korisna i u slučaju naše analize, jer ukazuju istovremeno na crvenu boju i kao simbol života i kao simbol opasnosti, smrti. Ono što crvena boja u slučaju Pratera konotira svakako je rizik koji se mora preduzeti samim odlaskom u zabavni park i vožnjom na  raznim atrakcijama. Ona istovremeno označava i opasnost,  budući da vožnja na ovim mašinama zaista može biti opasna (lično sam imao prilike da se uverim da bezbedna vožnja na nekim od ovih sprava zavisi od nagona za samoodržanjem), ali i život i slobodu, s obzirom da samo vožnja pod visokim adrenalinom može učiniti da poverujemo da „živimo punim plućima“’. Na neki način, učešće u raznim sadržajima zabavnog parka treba da označi početak novog života, vraćanja u detinjstvo, što između ostalog sugeriše i onaj slogan. Ipak, najpotpuniju sliku novog početka pružaju fotografije dece o kojima je bilo reči. Na prvoj slici, sudeći prema izrazima lica prve dve devojčice, može se zaključiti da su veoma uzbuđene zbog avanutre koja im predstoji, dok treća, sa rukom na obrazu, zauzima vrlo zamišljen i pomalo skeptičan stav. Moguća konotacija je samosvesnost potrošača, kojima je zabavni park namenjen. Naravno, i slika devojčice konotira ne samo samosvesnost, već i svetlu budućnost koja predstoji. Uz to, tu je i element nostalgije za „starim dobrim vremenima“, na koje upućuje prizor na Riesenradplatz-u. Konotacija je jasna: stari kvalitet u novom ruhu. Takođe je važno istaći i da sama stranica  nije prenatrpana  informacijama. Naprotiv, slike i reči sudeluju u savršenoj harmoniji, upućujući u konotativnom smislu i na sam Beč, na njegovu uređenost. Autori sajta itekako su bili svesni činjenice da se austrijska prestonica nalazi u samom vrhu najuređenijih i najpoželjnijih gradova za život. Na taj način se  stil života Bečlija, koji se često vidi kao statičan, usporen, dovodi u vezu sa dinamikom i pokretom koju oličava sadržaj parka, osobinama koje se pre vezuju za druge EU i svetske prestonice, nego za Beč.

Naposletku, neophodno je sagledati i sama ideološka značenja koja se daju iščitati iz ove veb-stranice. Ovo je moguće postići jedino uvećanjem značenja, na sledećem, poslednjem nivou analize, pri čemu značenja bivaju tretirana kao označavujuća, koja upućuju na ideološku, mitsku dimenziju razmatranog problema. Zato je važno postaviti pitanje: kakvu bi ideologiju Prater mogao da oličava? Odgovor je: ideologiju nostalgije. Na ideološkom planu, zabavni park poput Pratera, terminologijom etnologa Marka Ožea, jedno nemesto, javlja se kao poslednje mesto na kome se postojeći otuđeni odnosi između ljudi, izazvani procesima industrijalizacije i urbanizacije, mogu ponovo redefinisati, budući da savremeni svet, prema rečima tog istog Marka Ožea, odlikuje urušavanje posredujućih kosmologija i okretanje čoveka samom sebi. Igrajući na kartu „nostalgije za sadašnjošću“, kako bi to rekao američki antropolog Ardžun Apadurai, Prater se javlja kao potencijalni kohezivni faktor, koji ima za cilj da poveže ljude u ekstremnim, adrenalinom opterećenim situacijama, otklanjajući makar na trenutak sve neizvesnosti života u postmodernom gradu poznog kapitalizma. Na taj način nudi se obećanje „povratka u budućnost“, jedna iluzija koja traje taman koliko i jedna vožnja na pomenutim atrakcijama.