Šarlot Bronte u „ Viletu“ – Frojd pre Frojda? Feminizam pre feminizma?

Filed under: afirmator,broj 13 - april 2013,društvene nauke,poezija i proza |


220px-CharlotteBronte

 „Bronte nije volela romane Džejn Ostin koji govore o mladim devojkama, pripadnicama srednjeg staleža koje jure za potencijalnim mladoženjama. Za Bronte, sudbina žene predstavljala je mnogo više od toga i bila znatno komplikovanija. A te komplikacije su nam najbolje dočarane u Viletu. Možda je to razlog zašto je Virdžinija Vulf smatrala ovaj roman najboljim delom Šarlot Bronte.” [1]

Dok su junakinje čuvene Džejn Ostin  poput  Elizabet Benet, rođene pola veka ranije tek nagoveštavale početak emancipacije slabijeg pola”, Šarlot Bronte na scenu uvodi ženu potpuno novog kova. Svaka njena junakinja, a Lusi naročito, poseduje karakteristike koje se uklapaju u tadašnja savremena feministička shvatanja. One su zagovornici jednakosti polova u savremenom društvu i nove žene” koje pomeraju granice propisanih dužnosti”.

Jedna od najvažnijih teoretičarki feminizma [2] i spisateljica koja je istraživala i analizirala ulogu žena u društvu, najavljujujući pomenuti feministički pokret, bila je Meri Vulstonkraft [3], čije ideje su imale velikog uticaja kako na Šarlotino shvatanje života, tako i na njen stvaralački opus.

Počevši proučavanjem ideja Meri Vulstonkraft, pa sve do modernijih shvatanja pojma jednakosti u društvenom sistemu dvadesetog veka koji propagira Elen Vilkinson[4],feminizam možemo posmatrati kao intelektualnu evoluciju pojedinaca ali i kao politički pokret koji nastoji da obezbedi ravnopravnost polova i poboljša položaj žena u društvu.

I sami propovednici ovih novih ideja nisu se uvek slagali u vezi toga šta to znači biti žena ili muškarac i kakav bi društveni status pojedinac trebalo da ima u zavisnosti od pola kome biološki pripada. Ipak, zagovornici ovog pokreta propagirali su socijalnu pravdu, kulturnu i političku jednakost žena i muškaraca, jednakost po pitanju zapošljavanja, osnivanja porodice i dužnosti i obaveze unutar nje…Mogli bismo ukratko reći da je osnovni cilj feminizma bar u njegovom najranijem stadijumu bio sprečavanje potlačenosti žena.

Sve junakinje Šarlot Bronte, pa tako i Lusi Snou, primeri su potlačenih žena koje samo obrazovanje održava u životu. Naravno, njene junakinje teže da svojim intelektom, razumevanjem i širokim vidicima pariraju muškarcima ali su često u poziciji da to nije moguće, ne zato što nisu dovoljno obrazovane, već zato što su često „isuviše” načitane.

U eri promena koje su zahvatale gotovo sve slojeve društva, jednu od krupnijih novina predstavlja početak masovnijeg „školovanja“ žena.[5] Ipak, treba imati na umu činjenicu da se pod tim nije podrazumevalo klasično obrazovanje koje je i dalje ostajalo privilegija muškaraca, već opismenjavanje koje je bilo neophodno kako bi žena u ulozi supruge, domaćice i majke bolje obavljala svoje dužnosti i kako bi njena deca na taj način bila spremnija za život koji je pred njima.

Nije zadatak žene da bude pametna i da priča o politici, religiji, filozofiji… Muški rod je mnogo više želeo ženu kao ukras, kao detalj koji će pokazivati u javnosti, jer što su bogatiji i ugledniji bili, muškarci su sebi mogli da obezbede fizički privlačniju ženu i dodele joj ulogu supruge ili ljubavnice. Žene su uglavnom i pristajale na ovakav položaj, uglavnom zbog novca i statusa a često i iz gluposti i lenjosti.

 Neka je prokleta ideja o ženskom radu! Zašto bi zaboga lepe devojke želele da rade? Zašto to ne prepuste prostim ženama koje nemaju ništa drugo da unovče? U redu je da žele da rade dok se ne pojavi prosac, to ih čini interesantnijim, ali kad ih čekaju raširene ruke ljubavnika, krajnje je vreme da izbace iz glave sve te gluposti.” [6]

Elen Vilkinson

Ali pomenute lepe dame nisu one kojima je Šarlota dodelila uloge heroina u svojim delima.Ona opisuje devojke poput Lusi Snou, fizički neugledne po standardima viktorijanskog doba, čija lepota leži u čistoti srca i duše, u veličini njihovog bića, a to je nešto što ne vidi svako, nešto što je za Šarlotu dragoceno i vredno i razlog zašto ih sve uglavnom „nagrađuje” na kraju svojih romana, mada kraj Vileta ne predstavlja klasičan hepi- end.

Teško je odmah upoznati Lusi Snou. Ustvari, teško ju je voleti. Govori vam o drugima, šta misle, šta osećaju, ali veoma malo o sebi samoj, o tome gotovo da ćuti. Tek kad radnja počinje da se razvija, pušta vas pomalo da uđete.” [7]

Međutim, u novije vreme, zahvaljujući savremenim otkrićima na polju ljudske psihe, znatan broj književnih kritičara smatra ovaj roman najboljim delom svog autora, a Lusi Snou jednim od njenih „najtačnije opisanih“ ženskih likova.

Smatram da je zapanjujuće kako je još pre Frojda i Junga, Šarlot Bronte uspela da istraži tamne dubine ženske psihe i to sa tako zadivljujućom preciznošću i tačnošću.” 

Samoća, hrabrost, borbenost

Samoća

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da izdržiš samoću.
 
Džinovske zvezde samuju
Na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
Sabijaju se u galaksije.
 
Seme sekvoje bira čistine
Sa mnogo sunca,uragana i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.
 
Orao nikad nije imao potrebu
Da se upozna sa nekim drugim orlom
Mravi su izmislili narode.
 
Svoju snagu prepoznaćeš po tome

Koliko si u stanju

Da prebrodiš trenutak,
Jer trenutak je teži
I strašniji i duži
Od vremena i večnosti
.[8]

Miroslav Mika Antić [9]

Za Lusi, trenuci tuge i samoće zaista jesu duži od vremena i večnosti ali ona svom snagom svog bića pokušava da ih preživi u nadi da će doživeti neke nove i lepše…

Sama u Engleskoj, sama u Viletu, sama kao žena, sama kao ljudsko biće, usamljena u pansionu, u društvu i vremenu kome pripada, na Lusinim nejakim leđima ovo breme deluje teško i preteško. Ceo roman je jedna velika tamnica duše u kojoj se devojka vrti kao u čarobnom krugu i ne posustaje tražeći izlaz. Naravno, sama i u pokušaju da svoj život ne prepusti sudbini, da ga uzme u svoje ruke.

Samoća je ljudska iluzija. I najtiši korak odzvanja poput groma u svijetu sićušnih insekata pod našim nogama, povlačeći neuhvatljive strune koje povezuju mužjaka sa ženkom, grabljivca sa plijenom, i početak sa krajem. Svaka odluka otvara novi svijet.“ [10]

Barbara Kingsolver [11]

Upravo je odjek tišine Lusine samoće taj koji odzvanja romanom, zvuk koji nam para uši čitajući knjigu. Ako je neko od nas čitalaca i kadar ne čuti ga između redova, ostati gluv za svu njenu tugu i „mračan karakter”, nemoguće je ne saosećati i ne biti dirnut trenutkom kada želeći da nađe utehu u drugom ljudskom biću, devojka odlazi u katoličku crkvu da se ispovedi, da oseti da negde pripada, makar i na mesto na koje kao protestankinja nikad do tad ni kročila nije.

Dakle, koliko je dubok jad ove devojke? Koliki neopisivi očaj razjeda njenu dušu? Možemo li je zaista kriviti što je „zatvorena, introvertna, mračna, bez šarma”? Da li nam je potrebno neko naročito znanje iz psihologije da bismo uvideli da neko ko nigde ne pripada (a želi to celim svojim bićem), ne može tek tako biti ljubak i truditi se da se dopadne svetu?

Srećom po nas, žene savremenog doba, ovakva pitanja nam se   postavljaju samo proučavajući likove iz književnih dela, napisanih mnogo pre našeg vremena, vremena koje je bez obzira na još uvek neravnopravan položaj žena u mnogim kulturama širom sveta, ipak, bar u našoj evropskoj civilizaciji evidentno naprednije i humanije doba od onog u kome su se ove žene snalazile kako su znale i umele.

Za Šarlotinog života, obrazovana žena, intelektualka koja idejama i razumom nadmašuje većinu pripadnika jačeg pola, stavljena je u poziciju gotovo ravnu onoj koje su imale služavke. Rođena bez lepote a uz to sa „viškom” pameti, žena je osuđena da tavori na marginama društva, a jedina životna perspektiva joj je da ne ostane bez posla, da bude dovoljno srećna da podučava do kraja života i time sebi  obezbedi  minimum egzistencije.

„U Viletu je podređenost žena mnogo jače naglašena u odnosu na ranija dela Šarlot Bronte.” [12]

 Junakinja ovog romana sama pokušava da se izbori sa nemilosrdnim društvom koje je ženi ukinulo sva prava i stavilo je u položaj za koji je reč neravnopravnost blag izraz, skoro pa eufemizam. Ali nije ona samo sama, obično sama. Njenom samoćom provejava neki prkos. I hrabrost.

Tajna slobode počiva u hrabrosti.” [13]

 Perikle

Čitajući Vilet pažljivo, imajući na umu vreme i okolnosti u kojima je stvoren, ne možemo a da ne odamo priznanje Lusi Snou, priznanje za hrabrost da se bori za sopstvenu slobodu ma kako nedostižna se činila, priznanje za pokušaj da ostane na nogama, da ne pusti da je svet porazi, da ne umre a da nije svoj život živela.

„Svaki čovek umre, ali svaki čovek ne živi.” [14]

Mel Gibson, Hrabro srce

Svakako, relativno nova popularnost Lusinog lika u čitalačkim krugovima donosi sa sobom i nova, savremena shvatanja i interpretacije.

Godinama zasenjena poznatom Džejn Ejr, Lusi nije dovoljno zainteresovala filmske i pozorišne umetnike pa su stoga i adaptacije dela manje brojne u odnosu na prethodno analizirani lik Elizabet Benet.

Prva televizijska adaptacija romana snimljena je 1970-te godine u vidu mini serije, u produkciji kuće BBC. Uloga Lusi Snou poverena je Džudi Parfit. Serija je bila gledana ali ne toliko koliko ekranizacije Gordost i predrasude.

Roman je doživeo i adaptaciju za radio emisiju, u produkciji radija BBC4 i to dva puta: prvi put 1999, u vidu tročasovne radio drame i drugi put 2009. Poslednja radijska adaptacija emitovana je na BBC4 u trajanju od 4 nedelje.[15]

Jedini holivudski film snimljen prema ovom delu sadržajem znatno odstupa od romana. Radnja je smeštena u savremeno doba a likovi su pomalo smešni i infantilni. Ni atmosfera romana nije verno prenesena, pa stičemo dojam da je ekranizacija blag i razvodnjen omaž romanu.[16]

Iako kao što vidimo, Lusin lik nije privukao veliku pažnju publike,

analizirajući njene postupke sa tačke gledišta savremenog čitaoca, ona je mnogo bliža današnjoj emancipovanoj ženi nego što je to Liz. Da li je stoga Lusi manje voljena baš zato što je životno realnija i stvarnija? Ne želimo li ipak da čitajući roman odemo iz sopstvenog u neki lepši svet?  Na ovo pitanje odgovoriće svako za sebe; oni koji kroz književnost brutalno kritikuju stvarnost i realnost kao i oni kojinju beže od istih.

 

 


[1] .< http://www.goodreads.com/book/show/31173.Villette> 12.8.2011.

[2] Mada je termin “feminizam” možda skorašnjeg porekla (termin “feminist” prvi put je upotrebljen u 19. veku kao medicinski termin kojim se opisuje ili feminizacija muškaraca ili maskulinizacija žena)  , feministička gledišta su našla svoj izraz u mnogim različitim kulturama i njihovim tragom može se stići čak do antičkih civilizacija Grčke i Kine. Knjiga o gradu žena Kristen de Pisan , objavljena u Italiji 1405. godine koja beleži dela slavnih žena iz prošlosti i brani pravo žena na obrazovanje i politički uticaj, nagovestila je mnoge od ideja modernog feminizma. Ipak, organizovan ženski pokret nije se razvio sve do 19. veka. Kao prvi tekst modernog feminizma obično se uzima Odbrana prava žena (1792) Meri Vulstonkraft koji je pisan na fonu Francuske revolucije. Do sredine 19. veka, okosnica ženskog pokreta je postala borba za žensko pravo glasa, pravo da glasaju, borba koja je bila inspirisana progresivnim proširivanjem prava glasa za muškarce. Ovaj period se obično označava kao “prvi talas feminizma”, a karakterističan je po zahtevu da žene treba da uživaju ista zakonska i politička prava kao i muškarci. Žensko pravo glasa je bilo glavni cilj feminizma, jer se verovalo da, kad bi žene mogle glasati, brzo bi iščezli svi drugi oblici polne diskriminacije ili predrasuda.

<http://www.differentia-nis.org/teorija/poreklo-i-razvoj-feminizma> 12.8.2011.

[3] Meri Vulstonkraft (1759-1797) je prva žena u engleskoj književnosti koja je javno propagirala nove, feminističke ideje. U književnim krugovima, poznata je po Proklamaciji prava žena, dok se na ličnom planu ostvarila rođenjem deteta. Njena ćerka Meri, koja je i sama posedovala književni talenat, udala se za pesnika Šelija i autor je dela Frankeštajn.

<http://plato.stanford.edu/entries/wollstonecraft/>22.8.2011.

[4] Elen Sisli Vilkinson (Ellen Cicely Wilkinson) bila je član laburističke partije i jedna od prvih žena u Britaniji koje su izabrane za člana parlamenta. Dobivši resor prosvete 1945, postala je i prva žena ministar u Britaniji.

[5] „Tako su se kao dominantno obeležje osnivanja i inicijalnog razvoja ženskih

obrazovnih institucija učvrstile predstave o majkama-učiteljicama i ženama građankama, kao i shvatanja o potrebi da se žene obrazuju tako da nauče da pravilno odgajaju decu i ispravno ispunjavaju dodeljenu im žensku i klasnu ulogu . pa, kasnije,i da služe potrebama i ciljevima države. Dvosmislenost tih zahteva postaje očigledna već i na ranom primeru Meri Volstonkraft. Svoju kritiku uskraćivanja privilegije obrazovanja ženama Meri Volstonkraft je zasnivala na shvatanju tog uskraćivanja kao namernog pokušaja da se žene predstave kao slabije, poročne,, beskorisne, zavisne i intelektualno inferiorne, a da im se zapravo nikada nije

pružila šansa da opovrgnu tu predstavu. Jednakost u obrazovanju za žene i muškarce

otvoriće put, smatrala je ona, polnoj jednakosti, ali je ipak naglasila osnovnu važnost

ženskog obrazovanja za ispunjavanje materinskih obaveza,i dobrih bračnih družbenica.”

<http://www.fabrikaknjiga.co.rs/rec/65/169.pdf> 23.8.2011.

[6] < http://www.goodreads.com/book/show/6240783-clash>  25.8.2011.

[7]  <http://www.goodreads.com/book/show/31173.Villette> 25.8.2011.

[8] <http://www.scribd.com/doc/7251518/SAMOA> 25.8.2011.

[9] Miroslav Mika Antić bio je poznati srpski pesnik, novinar, režiser i slikar.

[10] < http://bs.wikiquote.org/wiki/Samo%C4%87a>29.8.2011.

[11] Barbara Kingsolver bila je americki romanopisac, esejista i pesnik. Živela je i stvarala u drugoj polovini dvadesetog veka.

[12]  <http://www.bookrags.com/studyguide-villette/socialconcerns.html>2.9.2011.

[13]  <http://bs.wikiquote.org/wiki/Hrabrost> 2.9.2011.

[14] <http://www.imdb.com/title/tt0112573/quotes> 2.9.2011.

[15]< http://en.wikipedia.org/wiki/Villette_%28novel%29#Adaptations>3.9.2011.

[16] <http://www.youtube.com/watch?v=NOSHqp5LtYo>3.9.2011.

 

blazic

Slađana Blažić / Rođena 12. jula,1978. u Ogulinu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na katedri za anglistiku gde je i odbranila master rad iz engleske književnosti. Bavila se različitim poslovima: učestvovala u misiji OEBS ( OESCE) u Srbiji, bila član više naučnoistražarzivačkih projekata iz oblasti medicine a u saradnji sa SZO (WHO), prevodila mnoge umetničke radove, učestvovala u projektima u vezi zaštite zivotne sredine, radila kao predavač engleskog jezika u projektima Campaign 1 i Campaign2 u Vojsci Srbije a u saradnji sa britanskim ministarstvom inostranih poslova ( British Foreign Office). Trenutno radi u OŠ „ Moma Stanojlović”  u Kragujevcu.