ROK SPOTOVI, PROPAGANDA I VIDEO-TRAKE

Filed under: afirmator,broj 10 - januar 2013,muzika |

ACE_MICHAELJACKSON_016

MEDIJSKA PROPAGANDA

Tizer za DVD video kolekciju spotova Majkl Džeksona u režiji Ruperta Vejnrajta[4] reflektuje tako izuzetan uticaj fašističke propagande na razvoj video spotova. U njemu Džekson je predstavljen kao diktator koji predvodi armiju kroz trijumfalnu kapiju dok horde (pretežno maloletnih) obožavaoca kliču njegovoj kolosalnoj skulpturi kojoj između nogu proleće vojni helikopter. Ni Kvinovci nisu odoleli igranju na ovu kartu predstavivši se u spotu „Radio Ga Ga“ kako sa platforme komanduju bezlično uniformisanoj masi u nirmberškom stilu.

Kada postoji namera da se putem persuazivne komunikacije, a radi ostvarenja određenih ciljeva, izmene stavovi određenih lica i grupa – govorimo o propagandi. Sama reč potiče od latinske reči propagare, koja najpre znači ubrzavati rast mladih biljaka, a zatim širiti nešto – pre svega vesti, određena shvatanja i ideje. Nikola Rot navodi definiciju propagande kao širenje ideja, mišljenja i stavova a kad stvarni cilj onoga koji ih širi čitaocima ili slušaocima nije jasan. Si Dablju Dub[1] propagandu određuje kao sistematsko nastojanje da se formiraju stavovi i mišljenja grupa i pojedinaca da bi se preko njih kontrolisale njihove akcije. Američki teoretičari tvrde da o propagandi možemo govoriti samo kad postoji zalaganje za društveno neopravdane ciljeve, tj kad se putem medija javnost želi dezinformisati i obmanuti.Vaspitno propagiranje po njima nije propaganda – već vaspitavanje. Vaspitanje po njima  uči kako treba misliti a propaganda nameće gotova mišljenja (tj propagira šta tačno treba u kojoj situaciji ili generalno misliti) i nastoji ograničiti mogućnost alternativa. U praksi je međutim veoma teško povući razliku između ove dve vrste propagiranja. Može se čak reći da je takva vrsta propagande koja se ostvaruje kroz vaspitavanje a koja je prikazana i zamaskirana kao naučna istina jedna od najčešćih a verovatno i jedna od najefikasnijih vrsti propagande.[2] Američki autor Ejdž I. Friman[3] je još 1930. tako dokazao da se i u tako izrazito naučnoj disciplini kao što je aritmetika sasvim direktno propagira kapitalistički društveni sistem. Čak 643 zadatka u američkom udžbeniku koji je on uzeo za primer govore o iznajmljivanju radne snage, zarađivanju, trgovanju, apelujući i razvijajući motiv za sticanje materijalnih dobara itd. Evropski autori stoga propagandu određuju kao aktivnost usmerenu na formiranje određenih stavova a radi podsticaja na određenu aktivnost – bez obzira da li su stavovi koji se šire objektivno neispravni ili aktivnosti na koje se putem medija podstiče štetne. Zdravstvena propaganda (npr Concert For Aids Awareness) ili borba protiv globalnog otopljenja (Live Earth) i predrasuda (Mendela Day) su isto ništa manje propagande. Zato nije čudo što se vlast shodno svojoj snazi i uticaju deli i klasifikuje na zakonodavnu, sudsku, izvršnu i medijsku.

Queen-Radio-Gaga

Medijsko propagiranje se može vršiti putem štampe, radija, tv, filma, interneta ili usmene propagande. S obzirom na sadržaj propaganda može biti politička ili komercijalna a s obzirom na kriptoforičnost u njoj izraženih ciljeva može biti crna i bela propaganda. Crnom se naziva kad svrha nije očigledna, no i bela nekad može biti ništa manje zaslepljujuća. Tizer za DVD video kolekciju spotova Majkl Džeksona u režiji Ruperta Vejnrajta[4] reflektuje tako izuzetan uticaj fašističke propagande na razvoj video spotova. U njemu Džekson je predstavljen kao diktator koji predvodi armiju kroz trijumfalnu kapiju dok horde (pretežno maloletnih) obožavaoca kliču njegovoj kolosalnoj skulpturi kojoj između nogu proleće vojni helikopter. Ni Kvinovci nisu odoleli igranju na ovu kartu predstavivši se u spotu „Radio Ga Ga“ kako sa platforme komanduju bezlično uniformisanoj masi u nirmberškom stilu. Frontmen sastava Roksi Mjuzik Brajan Feri[5] takođe je nedavno odao priznanje estetskim dostignućima vizualiuzacije ratničkog šika u Trećem Rajhu za šta je bio oštro osuđen od strane javnosti. Dejvid Bouvi je često citiran kao osoba koja je izjavila da je Adolf Hitler bio prva rok end rol zvezda. Ova šaljiva opaska u sebi sadrži mnogo više istine nego što se na prvi pogled čini. Hitler ne samo da je bio prva medijska ličnost koja je svojim nastupima izazivala masovnu histeriju publike poput one na Vudstoku[6] već je bio i prvi koji je iza sebe imao nepogrešivu propagandnu mašinu sinteze filma i radija koje su vodili inventivni stručnjaci.

O BOWIEJU I GOEBELSU

Ministar propagande Trećeg  Rajha koji je sve to omogućio Josef Pol Gebels[7] rođen je 29. oktobra 1897 u Rheyatu kao treće od petoro dece katoličkog fabričkog službenika. Bolešljiv i kržljav kao mali imao je izuzetnu potrebu za nadkompenzacijom svojih fragilnih fizičkih snaga snagom i bistrinom svog uma. Nakon što je oslobođen vojske u Prvom svetskom ratu zbog krivih stopala, roditelji su mu obezbedili sve moguće studije tog vremena te je 1922. sa uspehom doktorirao na Hajdelberškom[8] univerzitetu nemačku filologiju. Bio je zapažen pisac, novinar, dramaturg i izuzetan govornik. Rano je bio upoznat sa socijalističkim i komunističkim idejama. Po opredeljenju anti buržoazijki ali originalno ne i anti-semitski nastrojen pošto su gotovo svi njegovi profesori koje je cenio bili Jevreji a izvesno vreme je bio i veren sa devojkom jevrejskog porekla. Nakon što 1924. postaje distriktni administrator NSDAP u novembru 1926 Hitler ga proglašava vođom Berlinskog distrikta. 1928. postaje direktor propagande za NSDAP za čitavu Nemačku. Od 1926-1933 izdavao je časopis „Angriff“[9] a potom „Das Reich“ 1940-1945. Ispleo je čitav mit oko Hitlera i institucionalizovao Partijske proslave i masovne demonstracije po uzoru na grčke i rimske svetkovine koje su odigrale ključnu ulogu u pridobijanju širokih narodnih masa za nacizam. Dodeljeno mu je Nacionalno ministarstvo za narodno prosvetljenje i propagandu kao i pozicija ministra kulture. Sa ovih pozicija kontrolisao je štampu, radio, pozorište, književnost, film, muziku i lepe umetnosti. Od svega ovoga (začuđujuće) najmanje se mešao u muziku dok je sve svoje snage usmerio na obrazovni sistem. Iako mu je kulturna politika u početku bila vrlo liberalna vremenom je podlegao pod zahtevima ekstremista i uspostavio potpunu kontrolu nad ovim aspektom društvenog. I pored toga što prvobitno nije bio saglasan sa izbijanjem Drugog svetskog rata izvrsno se snašao u njemu. Njegova propagandistička sposobnost nije došla toliko do izražaja za vreme Hitlerovih pobeda već nakon velikih vojnih gubitaka kod Staljingrada i u Africi. Gebels nije izmišljao lažne informacije o ishodima ovih bitaka već je istinu vešto pakovao u istorijske i mitološke okvire koji su upućivali da posle svakog poraza sledi još veća pobeda. Takođe je Nemcima davao nadu u tajno oružje magijski razornog dejstva koje će doneti prevagu u njihovu korist u ovom ratu. Radeći na fasciniranju što većih narodnih masa radijom i filmom i sam je na kratko poklekao pod njihovom moći zavođenja dok je u periodu 1937-38 bio je u burnoj romansi sa jednom češkom glumicom. Ipak se nakon toga vratio svojoj ženi koja mu je rodila šestoro dece. Osećaj dužnosti nije samo negovao prema svojoj ženi jer je bio jedini iz originalne postave vođa nacističke partije koji je ostao uz Hitlera do njegovog poslednjeg dana. Za ovu svoju odanost i enormne zasluge na polju medijske propagande Hitler ga je dan pred smrt proglasio svojim naslednikom – novim kancelarom Rajha. Sutradan ovaj poslednji naslednik Ota Fon Bizmarka[10] sledeći primer svog firera izvršio je samoubistvo sa svojom ženom i sve šestoro dece. Tako je prvi medijski mogul postao poslednji kancelar Trećeg Rajha što bi rekao Dejvid Bouvi :”Just For One Day[11].

Svetski pajkan

Svetski pajkan

MASTERPIECE OF DEVIL

Tokom 12 godina postojanja Trećeg Rajha snimljeno je 1363 filma. Iako broj eksplicitno propagandnih filmova nije prešao procenat od 33% nekoliko komisija pažljivo je brinulo da naci propaganda uvek postoji kako u zabavnom tako i u muzičkom filmu.[12] Ubacivanje krucijalnih propagandnih poruka putem seksa i muzike (što u novije vreme kao opšte mesto obilno koristi MTV) korišteno je i u antijevrejskoj propagandi. Tako na primer u filmu „Jud Suss“ (premijerno prikazanom 24. septembra 1940)  glavni protagonista Jevrejin Zis Openhajmer simbolišući jevrejsku opasnost po nemački narod predstavljen je publici kao crni mag koji siluje mladu nemicu Doroteju, dok je u filmu „Der Ewige Jude“ (28 novembar 1940) kontrast između Nemačke uzvišenosti i Jevrejske niskosti prikazan i u muzičkom kontrastu – Nemci slušaju „sublimnog“ Baha[13] a Jevreji „životinjski“ džez.

Slavna rediteljka Leni Rifenštal[14] koja je bila Gebelsova najveća agit-prop uzdanica u svojim filmovima koristila je izuzetno bogate muzičke orkestracije (Herbert Vindta[15]) najčešće u Vagnerijanskoj[16] tradiciji. Nasuprot njima savezničke snage su se koristile popularnim melodijama iz američkih komercijalnih filmova. Tako na primer Vinston Čerčil[17] u svojim memoarima za koje je dobio Nobelovu nagradu za književnost piše da su saveznički vojnici prilikom iskrcavanja u Severnoju Africi pevali refren „We Come To See The Wizard The Wonderful Wizard Of Oz“ iz Viktor Flemingovog[18] filma sa Džudi Garland „Čarobnjak iz Oza“[19] (iz 1939) dodajući :-Ta me pesma uvek podseća na burne dane.- Ipak to što Goebells nije još više pažnje obratio na muziku već je dopuštao da pri favoriziranju klasične muzike tekstovi popularnih pesama ostanu otvorenog – univerzalnog značenja dovelo je do toga da je „Lillie Marlen“ Marlene Ditrih[20] bila pesma koju su rado slušali i nacisti i saveznici (samo u drugoj jezičkoj izvedbi ali identičnog teksta) Moderni mediji nastavljaju upravo tamo gde je Gebels stao ostavljajući muzici najveću autonomiju  i upravo muzikom – odnosno slikama koje uz nju šalje indukuje socijalne i političke zahteve svojoj publici. MTV Adria tako danas sa lakoćom uspeva da muzičkim spotom integriše ratom razjedinjeno područje eks-Jugoslavije koje se političkim metodama tome već deceniju ipo opire.

                 ANALIZA SPOTOVSKO-PROPAGANDNE EPIZODE SERIJALA

                                          “ZAPADNO KRILO” (“WEST WING”)                          

Dobar primer za korišćenje naše naviknuosti na MTV diskurs u propagandne svrhe je jedna epizoda američke serije “Zapadno krilo”. Reč je o visokogledanom serijalu, političkoj sapunici o pseudo savremenom američkom predsedniku[21]  koga igra Martin Šin[22] i njegovim saradnicima koja je osvojila simpatije i kritike, publike i osvojila nekoliko “Zlatnih globusa” i “Emija”[23]. Sadržaj  epizode ”Dve katedrale”[24] je sledeći: Na dan pogreba predsednikove saradnice njegova ekipa je zaokupljena krizom na Haitiju i pitanjem da li će se predsednik ponovno kandidovati. Finalne sekvence u kojima se predsednik odlučuje da li će se ponovo kandidovati propraćene su pesmom “Brothers In Arms” britanske grupe Dajr Strejts[25] sa istoimenog albuma iz 1985, i tako ubedljivo utkane jedna u teksturu druge što mi omogućava da čitav tekst epizode analiziram kao uvertiru za efektan video klip.

Iz spota Brothers In Arms, Dire Straits

Iz spota Brothers In Arms, Dire Straits

Kako Bela kuća za Amerikance predstavlja privatno-javni prostor poput hrama u epizodi ”Dve katedrale” insistira se upravo na ovom njenom kvazi sakralnom karakteru montažnim preplitanjem eksterijera i enterijera  prave katedrale (ovostranog  prostora za onostrano), u kojoj se drži opelo za preminulu predsednikovu saradnicu, s arhitekturom Bele Kuće u kojoj se odvija paralelna drama oko ponovne kanditature predsednika kao lancem označitelja stižemo do emulzije zvuka i slike koja dovodi američkog predsednika u situaciju da nam baci novo svetlo na naslovnu pesmu s albuma “Brothers In Arms” prvog albuma koji se 1985. izuzetno dobro prodavao na tad novom CD formatu. Sa 20 milona primeraka prodatih nosača zvuka u svetu te godine bio je najprodavaniji u Velikoj Britaniji i treći u Sjedinjenim Državama (odmah iza debi albuma Vitni Hjuston[26] i saundtraka za TV seriju ”Poroci Majamija”[27]). Dakle “spot” započinje uz nezapamćeno nevreme-tropsku oluju u sred maja. Predsednik uz gitarsku solažu stoji malo solo na kiši a zatim prolazi kroz hodnik s ekipom. Uz to čujemo Mark Noflera[28] kako peva:

These mist covered mountains/ Are home now for me

But my home is in lowlands/ And always will be

poručujući nam suptilno da je predsednik iako na (u oblacima) visokom položaju srcem i dušom i svojim korenima sa narodom i uz njega. Braća Amerikanci ga čekaju na konferenciji a on im stiže uz stihove:

Some day you’ll return / To Your valleys and your farm

And you no longer burn / To be brothers in arms

Da li je vrhovni boy scout odlučio da se ponovo vrati za kormilo države ili će se mesto toga vratiti na svoju obližnju farmu? Ako je verovati stihovima pesme farmu izgleda ostavlja za some day (one day). Kola na kiši, on u kolima… Obezbeđenje na motorima prolazi ispod upaljenog fenjera… Svetla u olujnoj tami:

Through these fields of destruction / Baptisms of fire/

 I watched all your suffering / As the battles raged higher/

And though they did hurt me so bad / In the fear and alarm /

You did not desert me / My brothers in arms

Narod ga nije napustio, uz njega je i to je sve što mu je potrebno za daljnju akciju. Najavljuju ga: -President of The United States!- Dinamični prizor oluje smenjuje mikrodinamika zumiranih lica iz publike koja očekuje predsednikovo obraćanje uz:

There s so many different worlds / So many different suns

And we have just one world / But we live in different ones

Hoće li predsednik još jednom uspeti da ujedini lične apercepcije Amerikanaca zarad jedinstvenog interesnog cilja? Izlazi za govornicu… Novinarka ga pita hoće li se kandidovati za novi mandat. On ćuti

Now the sun s gone to hell / And the moon s riding high

Let me bid you farewell / Every man has to die

Stihovi ovde samo povećavaju neizvesnost… Zar je predsednik došao zaista samo da se oprosti? Pozivajući se na sudbinu i zvezde i linije koje (u ovom kontekstu) asociraju i na Američku zastavu: But its written in the starlight / And every line on your palm

pevačev glas iz offa nas obaveštava da tako nešto nije moguće jer bi ga to dovelo u sukob sa vitalnim interesima njegove sabraće: We re fools to make war/ On our brothers in arms.  Kamera kruži oko njega…Predsednik stavlja ruke u džepove i gleda u stranu… Iz njegovih flashbackova tokom epizode već znamo da on tako reaguje kada  želi nešto da afirmativno gestikulira. Znači odgovor će biti potvrdan…I pre no što  mi zaista i čujemo ovo istorijsko DA epizoda se efektno završava ostavivši nam jednostavan “popunite praznine”[29] zadatak da ga dovršimo sami.

The Boss - pogrešno shvaćen

The Boss – pogrešno shvaćen

VIDEO SPOT U FUNKCIJI POLITIČKE MANIPULACIJE

RODNIM I BRAČNIM NORMAMA

Godine 1884. Pol Nipkov je objavio svoje epohalno otkriće da je svaki lik moguće formirati od sklopa mnogobrojnih tačkica. Mehanička televizija je četiri decenije potom  stupila na scenu nakon Džon Berdovog[30] uspeha da 25. aprila 1925. prenese sliku lutke iz svog potkrovlja do prodavnice koja se nalazila u prizemlju. Za elektronski prenos slike na daljinu najzaslužniji je samouki Amerikanac Filo Tejlor Fansvort[31] koji je 1926, u San Franciscu prvi stvorio katodnu cev – ključnu osnovu svake elektronske televizije. 1936. uz pomoć Farnsvorta i Berda Engleska je formirala prvu televizijsku stanicu sa stalnim programom na svetu – BBC. U početku emitovana su samo dva sata programa dnevno. Tri godine kasnije NBC je učinila iste pionirske korake u tom smeru na Američkom kontinentu emitujući svoj redovni program preko predajnika na tad najvišoj zgradi sveta njujorškom Empajer stejt bildingu[32]. Dok u Britaniji tokom rata biva obustavljen tv program zbog regrutacije 30.000 pretplatnika reklamni program u Americi ustalio se od februara 1940. U SAD je 1950. odobren i komercijalni televizijski program u boji. 1958. u SAD je radilo rekordnih 521 tv stanica. 1965. čak 96% domaćinstava u SAD posedovalo je tv prijemnike. 1966. tv programe imalo je 86 zemalja sveta. 1968. SAD je na osnovu komercijalne eksplatacije televizijskog medijuma zaradio 3 milijarde dolara. Film se tako našao u ozbiljnoj opasnosti od tv konkurencije jer je broj bioskopskih posetilaca koji je 1948. iznosio 90 miliona nedeljno pao na 40 miliona 1958. Bioskopi su pokušali da povrate interesovanje publike istorijskim spektaklima u tehikoloru i sinemaskopu. Ipak ljudi su ostali fascinirani magičnom svetlošću koja je izbijala iz drvene kutije u dnevnoj sobi i ostavljali su je često upaljenu i kad programa nije bilo samo da bi gledali misteriozni kinetički život svetlosti unutar tog pravilnog četvorougla. Kao što je ova igra svetlosti zauzimala primat nad samim sadržajem koji je promicala  iako je u prvoj razvojnoj fazi televizije najvažniju ulogu nosila naracija u televizijskom programu, danas u doba postmoderne imidž često preuzima centralnu ulogu naracije.

SINATRA, MADONA I LUDI , NOVI SVET

Po-mo MTV spotovi i reklame predstavljaju i proizvode novi izgled i osećaj jer nosilac značenja je u njima oslobođen diktata svega sem svoje volje a upečatljive i izuzetno izveštačene estetske slike odvajaju se od televizijske naracije i postaju centar fascinacije, uživanja i zadovoljstva, intenzivnog, ali fragmentarnog i prolaznog estetskog doživljaja. Po Bodrijaru televizija je obična buka u postmodernističkoj ekstazi, čista implozija u kojoj sva značenja i poruke nestaju u vrtlogu kaleidoskopa radikalne semijurgije. Crne rupe neprestanog rasipanja slika i informacija do tačke potpunog zasićenja, inercije i apatije. Ova po-mo kultura imidža kako ističe Daglas Kelner[33] ne mora biti fundamentalno površna i jednosmerna. Za razliku od Jamesona koji tvrdi da je individuum u postmodernističkoj kulturi imidža lišen izražajne energije i individualističkih karakteristika svojstvenih moderni gubeći se u intenzitetu ispraznosti trenutka bezsadržajnog u svojoj nepovezanosti s prošlošću Kelner sprovodi ideološku kritiku kako političkih tako i erotskih aspekata kulturnih sadržaja koji nam se preko malih ekrana nude dovodeći u pitanje hermenautički dubinski model polisemičnim čitanjem kulturnih simbola (npr Madona i zastave u spotu “American life” gde ona kaže I Want more ispred Izraelske zastave I’d like to express my extreme point of view ispred Hrvatske dok se Srpska pretapa u Albansku uz refren American dream). Latentno i manifestno neautentično opravdava svoje postojanje ne u apologiji kiča već u samoj umetnosti upravljanja pomoću njega. Pevačici Pink mama je branila da gleda MTV što je samo dovelo do toga da ova još više od drugih zaželi da se nađe sa one strane MTV ekrana. Brzina smenjivanja lišava slike njihove značenjske funkcije zarad dinamičke. Ničeanski lažan pojam dubine bi nas naveo da i kad ispod površine teksta ustvari objektivno nema ničega, površina obiluje univerzalnim simbolima koji konstituišu sam smisao – opis površine postaje bitniji od portage za smislom tj. izjednačava se sa njim. Bljesak fascinantne slike u jednoličnom pejsažu atraktivnosti postaje tako dubinski višeslojan jer ljudi zasnivaju svoj stil, svoje stavove i ponašanje na televizijskim predstavama. Tako na primer izbori u tv diskursu postaju bitke imidža a ne programa političara. Televizija ipak samo ne razara smisao već ga i proizvodi, strukturiše i objektiviše savremeni identitet mišljenja i ponašanja koji odlično mogu ilustrovati npr Net King Kol[34] pre 50 godina i – Fifti Sent danas[35]. Pored toga televizija preuzima mesto plemenskog šamana uz pećinsku vatru u vidu porodičnog oltara ili tabernakla tradicionalnih mitova i rituala modelujući identitet uz pulsirajuća ritmička kretanja kamere. U njima brak tv i muzike postaje sve romantičniji. U tom braku on pokušava da prevrednuje sve vrednosti pa i samu instituciju braka. Tako na primer tokom pedesetih i šezdesetih audio-video zapisi nam donose Frenk Sinatru[36] koji nam peva da:

Love and marriege

go together like a  horse and caridge

Try to separate them / Its an illusion

(Try, try try and) You will always come / To this conclusion[37]

kao  i Doris Dej[38] čiji se zadnji tonovi pesme “Guy Is A Guy” pretaču u dobro znani svadbeni marš isto kao i pesma i spot Brižit Bardo[39] “Leçon de Guitare” u kojoj nam je njen flert s privatnim profesorom gitare audio-vizuelno prikazan sa njihovim venčanjem na kraju kao jedinim logičnim raspletom dok nam danas Pusiket Dols pevaju :

I don’t need a ring around my finger / To make me feel complete[40]

a Neli Futardo[41] nam se u istoimenoj pesmi i spotu otvoreno hvali da je Promiscuous Girl[42] namećući promiskuitet kao društveno prihvatljiv i sasvim normalno odomaćen model. Merlin Menson[43] s muške strane prihvata ovaj trend oberučke stihovima:

I’m not in love / But I’m gonna fuck you

Untill somebody better / Comes along[44]

što je miljama daleko od propagiranja konzervativizma i postavljanja znaka jednakosti između ljubavi i braka koje je promovisao i sam Sting desetak godina ranije sa:

You’ll make a prison of my life

If you became anothers wife.[45]

Uz to (što su neizbežni promoteri najnovijih moralnih i modnih trendova[46]) pop zvezde na sebe preuzimaju i vrlo neprijateljne uloge da bi utešili na privatno-intimnom planu izrazito frustriranu publiku. Tako na primer latino pevač Enrike Iglesias na sebe preuzima ulogu da neprestano u medijima govori kako ima izuzetno mali falus (ali to njegovoj devojci Nataliji Kurnjikovoj uopšte ne smeta) dok Lenny Kravitz svima koji imaju problema sa erekcijom savetuje da poput njega stave prsten za penis. Očigledno uvek će biti neki prljavi posao koji će pop zvezde morati da odrade da bi prigrabile publicitet. David Bouvi se tako morao predstavljati kao homoseksualac na početku karijere (bio je prvi koji je to preko novina[47] javno učinio) da bi se posle toga suprotno orjentaciji koju propagira oženio top modelom Iman.

Ko se seća ove dve? Tatu, lažni par

Ko se seća ove dve? Tatu, lažni par

Ženski pop duo T.A.T.U. iz Rusije morao je takođe da prođe bowievski put iz zvanično lezbejskog diskursa da bi se sve to na kraju pokazalo samo kao propagandna farsa kojom se s Istoka najlakše stiže na Zapad. Kako svi otkloni od svakodnevnih tipova stereotipne seksualnosti imaju izuzetnu prođu u medijima tako je i Britni Spirs svoj desant na medije izvršila predstavljajući se prvobitno kao poput opatice čedna devica u dvadesetim da bi potom do javnosti doprlo da je reč sve vreme ustvari o jednoj od najpromiskuitetnijih osoba u savremenom džet setu. Ovo saznanje bi gotovo potpuno zabetoniralo njenu daljnju karijeru da izuzetno intenzivni negativni publicitet[48] koji je potom dobila u medijima nije doveo do toga da se njen naredni album “Blockout” proda bez ikakve zvanične reklame već u prvom danu u neverovatnih 124000 kopija izguravši singl “Gimme More” na prvo mesto Billbordove top liste. Dakle kao što kaže reklamni slogan mjuzikla Čikago[49] “If you can΄t be famous – be infamous”[50] i sve će doći na svoje.

GLAM, DRAGS AND PLASTIC OPERATIONS

Na tom tragu je i svako izvrtanje etosom uvrženih seksualnih kanona. Polna polimormfnost preovlađuje u Dejvid Maletovim[51] videimaBoys Keep Swinging”  i “Great Pretender” koji propagiraju drag queening[52] na identičan način. Male gaze se tako putem ekrana najčeše iskrivljuje u gay gayze bez mesta za autentični  female gaze[53]. Džastin Timberleje je realno muževan koliko i Boj Džordž[54] a Merlin Manson koliko iz Fredi Merkjuri iz najranije glam rok faze. Kao što je queer pokretu muzika obezbedila da se sa bojažljivosti disko podijuma lansira u priznatu polnu orijentaciju koja se danas može ozvaničiti i brakom što je na ličnom primeru opet pocrtao lik poznat nam svima iz video spotova Sir Elton Džon tako su i neka druga u ranijim etapama subkulturna i alternativna društveno neprihvatljiva ponašanja našla svoj put ka institualizaciji putem medijske eksponaže video klipova određenih eksplicitnih tendencija. U Džordž Majklovom[55] spotu “Freedom 90” on nam otkriva svoju predominantnu animu na vrlo slikovit način tako što ženski top modeli lip-sinhronizuju njegovu pesmu u kojoj on kaže:

You got to  understand

sometimes the clothes

do not make a man.[56]

Njegove seksualne preference prema sopstvenom polu biće potvrđene kasnije egzibicioničkim gay ispadima u privatnom životu ali već sam refren spota “Freedom 90” (u režiji Dejvid Finčera[57]) mogao je da nas navede na taj zaključak s obzirom da je upravo to reč koju Marija Šnajder[58] izgovara dok je Marlon Brando analno penetrira u Bertolučijevom “Poslednjem Tangu u Parizu”[59] bacajući novo svetlo na to šta Džordž Majkl misli kad u produžetku peva:

Theres something deep inside of me

Theres someone else I got to be[60]

U ovom queer kontekstu možemo posmatrati i Brajan Adamsov[61] spot “Everything I Do I Do It For You” u kom u trenutku kad peva Theres no love like your love and no other could give more love[62] vidimo Kevin Kostnera u zagrljaju s Kristijan Slejterom a ne Meri Elizabet Mastrantonio[63]. Džordž Majklov solo spot “Father Figure” u režiji Endi Morana[64] nam takođe u queer ključu na kraju donosi gender bender dis-poziciju u kojoj vidimo manekenku Tanju Kolriže[65] sa muškim brkovima kao “očinsku figuru” kakvoj on stremi. Džordž Majklov “Papa Was A Rollin΄ Stone” simptomatičan za naše proučavanje zbog toga što je svaki stih u pesmi ilustrovan kao reklama za neki mega store proizvod koji nosi ime po rečima koje se u pesmi rimuju. Zaista da li svaki momenat video spota reklamira nešto reklamirajući određene stilove? Reklo bi se da je tako. Live 8 koncert za gladne Afrike i Live Earth za globalno zahlađenje više su apel za pomoć samoj muzičkoj industriji nego ikom drugom.   

     “We serve the purpose

     Like a bloody circus”[66]

   Queen – Was It All Worth It

David Bowie, Boys(?!) Keep  Swinging

David Bowie, Boys(?!) Keep Swinging

   VIDEO SPOT U FUNKCIJI DNEVNO POLITIČKOG ANGAŽMANA

Današnja televizija je delo ekonomije sposobne za masovnu proizvodnju i distribuciju robe. Društva u kome se trgovina više ne odvija u tet-a-tet komunikaciji. Tv kao takav medijum oformljuje prostor, vreme i svet. Novi medijumi nisu mostovi između čoveka i prirode: oni jesu priroda.[67] Oni su kontrola ne samo nad udaljenim prostorom već i nad užasno dugim vremenskim periodima. Proizvođač komfornih mnenja i gledišta, percepcija i kognicija a ne delovanja. TV izrasta u medij koji je urastao u celokupni društveni sistem te je od njega politički i ekonomski zavisan pa svoju funkciju vidi u očuvanju statusa quo društva.  TV serije se grade i ulančavaju po ugledu na spotove kao npr “Poroci Majamija” osamdesetih u kom se oblačenje protagonista odvija uz muziku koju izvodi Divo, jedrenje uz hit Fil Kolinsa[68] a tuča uz Roling Stounse. Ovakav raspored muzičkih snaga koji je odražavao i održavao njihov već postojeći raspored na muzičkim top listama potrajao je celoj seriji “Poroci Majamija” (koja tako na primer započinje hitom Roling Stounsa “Miss You”). Spot “Freedom” iz Džordž Majklove faze rada u okviru sastava Wham! sniman u Kini stavlja stih I don’t want my freedom/ I don’t need to play around[69] u konteskst rasprave o neslobodama u Kini i “potpune” slobode na Zapadu. Elton Džonov spot “Nikita” bavi se neslobodama u Istočnom bloku za vreme podele Nemačke. Elton se tu nasuprot svom opštepoznatom seksualnom ubeđenju udvara Ruskinji na Berlinskom Ček Point Čarliju[70] pevajući joj:

-If you΄re free to make a choice / Just look towards The West and find the friend.-[71]

Uz povremeno zalaganje za socijalnu pravdu kao što to čine sastav UB40 nazivajući se po broju formulara za nezaposlene, grupa U2 (na koju se na Live 8 koncertu klimajući glavom s ekrana smeši Karl Marks[72]!) pevajući: Don’t belive when they tell me there ain΄t no cure / the rich stay healthy the sick stay poor[73] i grupa The Cross u svojoj pesmi “Shove It” (za koju je uredno snimljen i video spot) stihovima: If you ain΄t got money /They treat you funny/ And they say the class system is dead/ If you think that’s true than get a new head[74] drugi važan spotovski aspekt masovnog uticaja je svakako onaj vojno politički. Mnogi će vam danas priznati da je Treći svetski rat u toku i da se on ne vodi običnim eksplozivnim oružjem već informacijama, ipak malo ko će vam pojasniti da su sve ove bojne informacije najubitačnije upakovane u komercijalne filmove i muzičke videe. Nekad i u ostvarenja koja izgledaju kao idealna kombinacija jednih i drugih. Setimo se samo neokortičkog ratnog pohoda na našu podsvest Toni Skotovog[75] filma Top Gan[76] iz 1985. koji nam uz pregršt spotovsko urađenih kolekcija bravura američke avijacije propraćene pevljivim i lako pamtljivim hitovima od “Take My Breath Away” grupe Berlin do zarazne gitarske solaže Stivi Stivensa[77] koja otvara i zatvara film jasno stavlja do znanja ko je najveća vojna sila na svetu te zbog toga treba da ostane Svetski policajac vo vjek i vjekov.

Na istom agit-prop Top Ganovskom tragu je i film “Čelični orao”[78] Sidni Džej Fjurija u kome glavni junak američki tin[79] pilot nemilosrdno na Bliskom Istoku ubija Arape iz aviona dok na vokmenu sluša hit grupe Kvin “One Vision” koji peva o tome kako All we need is one world, one vision[80] što u ovom kontekstualnom slučaju zvuči kao poziv na najgori mogući unitarizam jer se sve mora prikloniti viziji amerikanizma. Slovenački sastav Leibach registrovavši upravo ovu tendenciju u ovoj u “Čeličnom orlu” korištenoj pesmi prepevava je na nemački da bi nam u svom die neue slovinishche kunst spotu “Geburts Ein Nation” pokazala koliko se ova naizgled naivna pesma o utopiji poklapa sa Hitlerovim govorom: –Ein Menshch! Ein Ziel!…-[81]

 

(Narednik) Elvis Prisli se tako u agit-prop ključu pojavio u showu Frank Sinatre u vojničkoj uniformi pevajući “It΄s Nice To Go Travlin΄”. Nordijska pevačica Bjork našla se pozvana da svesrdno podrži samoproglašenu nezavisnost Kosova od Srbije pesmom “Declare Independence”. Najveća muzička funk zvezda Džejms Braun[82] je nakon Martin Luterovog[83] ubistva preuzeo na sebe ulogu da putem medija smiruje na opštu pobunu spremnu crnačku populaciju. Bob Dilanove sociopolitičke opservacije iz 60-ih u kantri influiranim pesmama kao što su “Masters Of War”, “The Times They Are A Changin”, “Blowing In The Wind” i “Hard Rain Is Gonna Fall” postale su toliko tradicionalne i poslovične da ih je i Džimi Karter[84] u svom predizbornom govoru 1975. citirao. Dilanova bivša žena Džoan Baez[85] je isto tako svoju audiovizuelnu delatnost u jednom trenutku sa uspehom fokusirala na oslobađanje ruske disidentkinje Natalije Gorbaneskaje kojoj je i posvetila pesmu koju je redovno izvodila u svom koncertnom repertoaru sve do njenog puštanja na slobodu. hevi metalac Ted Nudžent[86] sa bine svog koncerta frekventno preti smrću demokratskoj kandidatkinji Hilari Klinton[87], dok Sting osamdesetih nalazi za shodno da se pozabavi hladnoratovskom tematikom u svom hit spotu “Russians” pevajući o paralelama između Reagana i Hruschova tvrdeći da neće doći do vatrenog okršaja:

Its such an ignorant thing to do

If the Russians love their children too[88]

jer Istok i Zapad :

Share the same biology

regardless ideology[89]

Pesma grupe 3G & Stefan koju je Gruzija izabrala da je predstavlja na pesmi Evrovizije 2009. direktno ismeva ruskog predsednika Putina svojim naslovom “We Don’t Wanna Put In” u kom se dve engleske reči izgovaraju kao njegovo prezime[90]. Pankeri Ded Kenediz[91] nazivaju svoj bend po ubijenom američkom predsedniku i njegovom bratu dok Šer u svom spotu “Heart of Stone” prikazuje Džej Ef Kej-a, Regana, Niksona i Mahatmu Gandia[92]. Kadrovi Richard Nixona otvaraju spot “Rocket” grupe Def Lepard[93], istom se dokumentaristički pridružuju Jaser Arafat i Fidel Kastro[94] u Pink Flojd klipu “Us And Them”, Bengalsi[95] uz pomoć efekta inkorporiraju Moamera Al Gadafija u svoju “Walk Like An Egyptian” plesnu koreografiju, dok se Indira Gandi pojavljuje u Juritmiks spotu kao video ilustracija toga da “Sisters Are Doing It For Themselves”. Džordž Majkl u “Shoot The Dog” putem animacije ismeva Toni Blera[96] kao psa kog vodi američki predsednik a u Pink Flojd videu “The Fletcher Memorial Home” može se čak videti virtuelni atentat na Margaret Tačer[97]! Frontmen grupe U2 Bono Voks osim što je u svojoj pesmi (Pride/In The Name Of Love)  opevao 4. april – dan ubistva Martin Luter Kinga imao je običaj da u sred svojih koncerta poziva predsednika Džordž Buša starijeg[98]. u Belu Kuću da bi ostavljao njegovoj sekretarici svoje dnevnopolitičke kritike uz odobravanje prisutne publike. Šeril Krou svoje neslaganje sa dosadašnjom politikom Džordž Buša mlađeg kanališe kroz refren pesme “Change Will Do You Good” koju je 28.8.2008. izvela na predizbornoj konvenciji u znak podrške Baraku Obami. U istom cilju predizbornog marketinga Madona u svoj spot “Get Stupid” montira sliku republikanskog kandidata MekKejna[99] uz Hitlerovu i Homeinijevu a Obaminu uz slike Gandia i Mendele.

Majkl Džekson je svoj spot iz 90-ih “Earth Song” snimio delom u Vukovaru objašnjavajući na kraju (odjavne špice[100]) da je Hrvatska područje vitalno ugroženo ratom. Džejms Blant[101] kao uvertiru za svoju pesmu “No Bravery” na koncertu u Beogradu 23. 2. 2009. uz propratne ratne snimke na video bimu izgovara sledeću sentencu: – Bio sam vojnik u mestu koje se zove Kosovo i upoznao sam mnogo Srba koji su mi prijatelji… Ovu pesmu posvećujem civilima obe strane koji su najviše propatili.- Rade Šerbedžija 1991. biva sprečen da na dan izbijanja oružanog konflikta u Sarajevu u tom gradu snimi spot za svoju pesmu “Neću protiv druga svog”[102]. Bono Voks inspirisan Šerbedžijinim citiranjem Gundulićevih stihova “O lepa o draga, o slatka slobodo” (na protestnom koncertu protiv bombardovanja Dubrovnika u Pionirskom parku) na kraju pomenute pesme istim citatom okončava svoj hit duet s Pavarotijem[103] posvećen deci stradaloj od rata u Bosni “Miss Sarajevo”. Rodžer Tejlor iz grupe Kvin svoj najveći solo hit ima zahvaljujući političkom kontekstu svog antifašističkog spota “Nazis 1994” (u čijem donjem desnom uglu možemo uz autentične arhivske ratne snimke videti kako rapidno raste broj 5933900 – što je broj jevreja poginulih u drugom svetskom ratu). Takođe njegov matčni bend bio je vrlo politički svestan da na koncertu u Dablinu[104] za razliku od ostatka planete ne svira za kraj britansku himnu God Save The Queen da ne bi njom provocirao Irce.

Duet “Desert Rose” arapskog pevača Čeb Mamia[105] i Stinga planiran za izvođenje na Stingovom kocertu i live albumu “All This Time” snimanom 11. septembra 2001. tako je otkazan nakon napada Alkaide na svetski trgovinski centar. Mnogi su smatrali da bi ova kros-kulturna ljubavna pesma mogla uvrediti mnoge na Zapadu u tom trenutku. Za razliku od nje hit Brus Springstina[106] iz 80-ih  ”Born In The USA” koji je trebao originalno da kritikuje Američko vojno učešće u Vijetnamu svojim stihom:

Got in a little hometown jam

So they put a rifle in my hand

Sent me off to a foreign land

To go and kill yellow man[107]

postao je alternativna himna vijetnamskih veterana što dobar primer intratekstualnog učitavanja novog konteksta i značenja kome je podlegao i sam američki predsednik Ronald Reagan pohvalivši u jednom od svojih govora Brus Springstina i ovu njegovu pesmu koju je shvatio kao nacionalističku.  Springstin je tako ustoličen u bitan politički faktor iskoristio je svoj uticaj tokom kampanje 2008. podržavši kandidata Baraka Obamu pozvavši ga na binu tokom svog koncerta. Soul diva Meri Džej Blajdž[108] i reperi Džej Zi i Pi-Didi  održali su rečite govore kojima su pozvali crnu populaciju da izađe na izbore najmasovnije do tada i da glas ovom demokratskom kandidatu. Iako englez Briajan Mej je iskoristio jedan od pod linkova zvaničnog Kvin sajta – (www.queenonline.com) “brians soapbox” da bi na njemu pred dan izbora u Americi izjavio: “Voleo bih da imam pravo glasa u Americi i glasao bih onda za Baraka Obamu”.[109] Poraženi republikanski protiv kandidat Džon MekKejn koji iza sebe nije imao ovako efektnu podršku pop zvezda  je svojoj političkoj kampanji  takođe pokušao dati pop kulturni pečat iznoseći kao bitan podatak da mu je omiljena pesma “Dancing Queen” grupe ABBA ali je očekivana reakcija sa druge strane izostala. Pevač Seal je čak izjavio da će u slučaju njegove eventualne pobede napustiti zemlju. MTV publika odnela je tako ubedljivu prevagnula na izborima za 44. američkog predsednika na čijoj su inauguraciji 20.1.2009. u prvim redovima prisustvovali Šakira, U2, Bijonse, Bon Žovi[110] a neposredno pre polaganja zakletve zapevala Areta Frenklin[111].

Džimi Hendriksova[112] namerno atonalno distorzovana interpretacija američke himne “Star Spangled Banner” izvedena 18. avgusta 1969. na Woodstokck festivalu smatrana je svojevremeno drskom političkom izjavom kojom se kritikuju ozbiljni propusti sustinški represivnog sistema SAD s kraja 60-ih.[113] Politično romantična pesma i spot “Heroes” Dejvid Bouvija govore o ljubavi dvoje mladih koji za vreme hladnog rata žive sa dve strane Berlinskog zida i odlučuju se da pođu jedno drugom u susret i poljube se i ako će ih to neumitno koštati života :

I can remember standing by the wall

 and the guns shot above our heads

and we kissed like there nothing coud fall [114]

Roger-Waters-Wall-Tour-Photos-2010-09-16

Roger-Waters, The Wall

JOŠ JEDAN ZID PLAČA

Kada je Bouvi odlučio da o ovu pesmu iz 1977. deceniju kasnije izvede uživo ispred Berlinskog zida Zapadnog Berlina 8. juna 1987. u Istočnoj Nemačkoj su brojni obožavaoci nahrupili u ulicu Unter den Lienden[115] ka zabranjenoj zoni oko zida izazvavši gotovo fatalne nerede.[116] Ovaj muzički hepening najavio je skori pad Zida koliko i Reganov govor ispod njega. Nakon pada Berlinskog Zida Rodžer Voters[117] je shvatio da sad ima idealnu pozornicu na kojoj bi mogao izvesti repertoar Pink Flojd albuma THE WALL. Veze između politike i pop muzike ovde su se ispreplele u pravi karmički vorteks. Ni Severina se tako ne libi da u svom spotu “Mala je dala” koristi lik Ivice Račana da bi ilustrovala stih “Imao sam firmu eksport import svašta / al su mi sve uzeli jel vlada više ne prašta” kao ni Bajaga Slobodana Miloševića u svom spotu “Ovo je ovde Balkan”. Korišenje likova Hitlera, Sadama Huseina, Linkolna, Gandia i prizora terorističkog napada Al Kaide na Svetski Trgovinski Centar[118] u spotu “What I΄ve Done” Linkin Parka tako dovodi ovu pesmu na vrhove top lista dok novija Kvin pesma “Invincible Hope/The Call 46664” počinje usemplovanim Nelson Mendelinim[119] govorom da bi joj nakon refrena u kom se uzvikuje Mendelin zatvorski broj 46664 pod kojim je bio 18 godina utamničen tokom svoje borbe za crnačku ravnopravnost usledio Brajan Mejov polu vrišteći rep monolog koji se pretvara u propoved na gori ili još pre mojsijevski (agit prop) pod njom:

No it shall not be one law for the white/ One law for the black

It shell not be one law for the man / One law for the woman

It shall not be one law for heterosexual / One law for homosexual

One law for rich country / One law for the poor country[120]

   Rudolf Arnhajm je smatrao da će televizija biti ”katedra predavača i koncertni podijum i oltar svevišnjeg i da razliku između ovih oblika neće stvarati metodom prezentacije već metodom deseminacije.[121] U doba kad čoveku više ni instinkti ni tradicija ne govore šta mu je činiti televizija na sebe preuzima ulogu glavnog savetnika i konsultanta. TV spot likvidira realne referencijale (prave – autentične ljude i događaje) vaskrsavajući ih u sistemu duboko simboličnih amblematskih znakova. TV slika je odraz duboke realnosti ali istodobno nužno maskira i izvitoperuje duboku realnost, prikriva svojim šarenilom odsustvo dubine a često i njeno prisustvo. Ona je delom sopstveni simulakrum a delom jarko osvetljen auto put u naše nesvesno. Odsjaj naših metafizičkih stremljenja i očekivanja od apsoluta. Samo vreme kao kantovska subjektivna kategorija opažanja pojedinca u današnjem tehnički posredovanom društvu prolazi kroz intenzivan proces ubrzavanja. Taj proces ubrzavanja života koji danas svi živimo postao je deo sasvim uobičajenog iskustva. Naš identitet tvorevina je ovog sjedinjavanja mašine (TV, radio, kompjuter) i našeg biološkog organizma, pod uticajem društva dominacije mas medija, tržišne logike i interneta. Društvena realnost je tako otvorena za rađanje kiborga i van naučnofantastičnog domena jer je moderna nauka postala dovoljno fantastična da nam to obezbedi i u realnosti. Moderni dinamizam tako menja našu svest i osećaj njene celovitosti. Velike promene od starog, preko modernog do postmodernog sveta utiču na duboke promene shvatanja vremena i progresa no mitska simbolička crta ostaje sadržana u svima njima. Kroz masovnu kulturu tržišna logika sebe transfigurira u mejn-strim opštih tokova politike, društva, kulture itd. MTV danonoćno između svojih spotova emituje reklamu kojom poziva svoje gledaoce da daju podršku demokratiji u Burmi. Poslednji predsednički izbori u Srbiji pretvorili su se u pravi karaoke obračun između radikalskog kandidata kog je podržavala pobednica Eurosonga Marija Šerifović i demokratskog  kandidata kog su uz uspešniji ishod podržali neo folk doajen Miroslav Ilić,  grupa Zana, Srđan Šaper iz VIS Idoli (koji mu je osmislio marketinšku kampanju) i Momčlo Bajagić (sa kojim je ovaj čak na kraju zapevao u duetu na završnoj konvenciji).

Sadržaj saopštenog u mediju određuje oblik vlasništva nad njim i obratno. TV drži tapiju na dokolicu prikazujući život interesantnijim i lakšim nego što on to zaista jeste. Ona obezbeđuje afirmaciju i promociju određenih muzičkih izvođača – čak i njihovo stvaranje. Info estetika postaje nezaobilazni medijsko komunikacioni sistem a čovek sa nervnim sistemom produženim kablovskom televizijom postao je samo produžetak sistema proizvodnje i potrošnje. Televizija oformljujući fizionomiju sveta otuđuje od prirode i ličnih potreba prodajući nam potrebe koje nam sama može zadovoljiti. Weltanschaung omladine tako postaje sve nakostrešeniji s bezobrazno drskim stavom koji na MTV-u oličava npr -Litl Lejdi Soveren[122] pevajući:

-If you love me than thank you / If you hate me than fuck you!- [123]

Beyonce upućujući svom potencijalnom partneru stih:

I got one night only / So let’s not pretend we care[124]

suprodstavlja se jadikovkama I’ll love you till I die (ja ću te voleti dok mi ne dođe vreme mreti) sentiš šlagerima Koni Fransis i Pet Buna[125] ranijih decenija.

images

Izuzetno važna posledica ove nove manifestacije stvarnosti leži u pojavi da zapadni čovek sada psihološke reference ličnosti mora tražiti u informacijskom prostoru koji ne poseduje produktne markere i obeležja već samo proces. Ova prisilna modifikacija ipak, kao krajnji rezultat produktno-orijentisanog mentaliteta stremi ka trenutnim pre nego trajnim rešenjima. Naime oduvek ovakav nestabilan mentalitet tretira probleme tek pošto oni postanu evidentni, odnosno aktuelni, umesto da na vreme reorganizuju celokupne sisteme, tako da do takve vrste problema ne mora ni dolaziti. Stalno smo u stanju reakcije umesto u stanju akcije (psihofizičke hipokinezije mesto hiperkinezije) rezultat ovoga je vlast potpuno pripremljena i orijentisana ka kontroli kriza, a ne ka kontroli mogućnosti i uzroka odnosno ka anticipativnoj akciji. Karakter kulture definisan je njenim dominantnim komunikacijskim medijumom. Uzimanje radija (primer panike koju je pred Drugi svetski rat širom SAD izavala radio adaptacija Orson Velsa[126] o invaziji Marsovaca na Zemlju) i televizije (npr DRUGI DNEVNIK s početka 90-ih kao paradigma) zdravo za gotovo i pripisivanje objektivnosti. Ne postoji po Shambergu ni jedan procesni artefakt iz prošlosti koji se kao kinetičko iskustvo može uporediti sa najlošijom televizijskom emisijom – kao područjem potpuno novog iskustva. Tako nam i video spotovi predstavljaju najčešće seks ne onako kako bi ga posmatrao pasivni posmatrač već iz ugla aktivnog učesnika u čemu mu pomažu montažni i svetlostni efekti. Upravo kompaktna konciznast i odlična postprodukcija čine video spotove zanimljivijim od najbolje odigranih finala svetskih prvenstava u fudbalu. Ona su za razliku od njih predugačka, montirana na licu mesta tokom emitovanja sa trenutnim improvizacijama komentatora što je daleko od minunciozne promišljenosti sinhronizacije slike i reči u video spotovima. Savremena ekologija postaje tehnologija polikibernetskog društva info-estetike. Ostaje samo pitanje da li je prelaz sveta u medijski svet njegova smrt ili njegovo ponovno rođenje u platonističkom meta diskursu ideja? Novi izražajni medij televizije samo je sredstvo transmisije koje ne poseduje ni jedan element novog modaliteta predstavljanja stvarnosti jer ako mogućnost prenošenja sinhronog zapisa i slike i zvuka brzinom elektrona nije novi modalitet predstavljanja stvarnosti onda malo šta jeste.

Problem definisanja umetnosti i umetničkog dela u svemu tome, kao ni objašnjenje samog pojma umetnosti na primeru spota, nisu jednostavni. Sredinom prošlog veka pojavljuje se američka, a kasnije i internacionalno prihvaćena pop-art umetnost  koja uzima za temu  prikazivanje urbanog i potrošačkog društva i koja se zasniva na njegovim vrednostima i simbolima, popularne umetnosti masovne kulture. Termin pop art koji je označava uveo je kritičar Lorens Alovej[127] sredinom pedesetih i po Arturu Dantou ona predstavlja kraj narativno strukturisane istorije umetnosti kao i kraj borbe umetnosti za svoj filosofski identitet.   Jedna od njenih osnovnih karakteristika je da transformiše jedan medij u drugi, jedan svet umetnosti u drugi svet umetnosti, jednu paradigmu u drugu. Od običnih objekata iz svakodnevne upotrebe pop art pravi umetnost i od umetnosti povratno pravi obične objekte. Pop art pritom takođe menja i sam identitet umetnika i stanovišta sa kojih ih posmatramo i o njima govorimo. Principi po kojima je “svako umetnik“ i “sve je umetnost“ su takođe sastavni delovi njene ideologije – svako će dočekati svojih pet minuta slave tvrdi Endi Vorhol i video spot kao forma upravo omogućava slavu na tih 5 minuta ako ne na lokalnoj televiziji ono bar na My Space-u i Youtube-u[128].

IMIDŽ I KUPOVINA

Ako je moderna mašinerija kako je stipulira Dona Haravej[129] “nepoštovani skorojevićki bog koji se podsmeva Očevoj jedinstvenosti i spiritualnosti“, onda je sasvim moguće povući paralelu izmedju pop arta i tradicionalne umetnosti, ili istorije umetnosti i reći kako takav odnos važi i za relaciju pop arta i tradicionalne umetnosti sa svojom istorijom. Njegovi principi kao i principi masovne kulture učinili su nejasnom granicu između umetnika i Drugog, na isti način na koji su mašine kasnog dvadesetog veka učinile nevidljivom granicu između prirodnog i veštačkog, duha i tela. No da li ako je “svako umetnik“ to da li taj vid sveopšte demokratije u umetnosti onda uništava postojanje individualnosti i autonomije kao što doprinosi onome što Danto zove “opšte kulturno iskustvo“, i globalizaciji koja je jedna od osnovnih odlika našeg post sveta. Ukoliko je istorija umetnosti zaista došla do kraja u kom nastaju kiborzi umetnika i Drugog, granice su relativizirane, čovek koji je ranije bio ne-umetnik sada više sebe ne oseća kao celovitost već kao produženo telo koje se putem katodne cevi nadovezuje na telo umetnika. Pop art postavlja pitanje ko su zapravo umetnici i šta stoji iza njihovog stvaralaštva (kakvo poreklo, sposobnosti, edukacija itd.) U tradicionalnom smislu to bi bile osobe koje su obrazovane, produhovljene, genijalni boemi, pomalo (ili po mnogo) ekscentrične i uvek nešto drugačije od svih drugih. U modernom smislu međutim možda iza umetnikovog rada stoje samo prazni prostori a iza imidža  kupovina u butiku ZandreRods.   Budući  korisno oruđe globalizacije, pop umetnost i masovna kultura su takođe i korisno oruđe amerikanizacije jer američka ideologija kroz reprezentativne mašinerije dvadesetprvog veka: film i muzički video spot preplavljuje čitav svet, u domenu masovne kulture. Ono što je Fisk nazivao gerilskim taktikama zapravo postaje i ostaje danas samo jedna strategija velike, moćne i dominantne sile. Danas nastaju kiborzi umetnici (koji stvaraju uz pomoć mašina[130] da bi se njihova dela opet kroz druge mašine percipirala: TV, ipod, kompjuter itd.). Sve su aktuelniji i alternativni modeli edukacije (Second Life[131]) i  samopodučavanja koji branšu tradicionalno i oficijalno edukovanih ljudi-umetnika šire i na talentovane, pa i mnogo manje ili gotovo nimalo talentovane ljude-umetnike. “Mašine“ svoje mesto nalaze u sferama informativne delatnosti masovne kulture – elektronskoj formi pop arta. Video klip  tu ponovo odnosi primat. Industrija zabave, treća po snazi industrija na svetu, postaje primarna i omogućava ljudima zanimanja zbrinjavajući ih ekonomski, ali ispunjava i slobodno vreme ogrmonog broja ljudi širom planete. Očigledna tržišna trka oko uspostavljanja mnogobrojnih standarda samo potvrđuje o kakvom unosnom biznisu je reč. Prirodno nastaje potreba za simplifikovanjem, pa i banalizovanjem vrednosti i pojava. Život u stalnoj sadašnjosti u našem post društvu onemogućava tradicionalno samopokrećuće dublje analiziranje, i posvećivanja promišljanju. Pop art pedesetih i šezdesetih odnosio se na visoku umetnost koja se bavila masovnom kulturom. Danas je pop art upravo roba koja se prodaje i u sintezi sa masovnom kulturom rezultira samom industrijom zabave. Budući da se granice visoke i niske kulture i umetnosti brišu u društvu u kome živimo i postaju porozne i nejasne, umetnici postaju neka vrsta kiborg zabavljača a publika sa druge strane katodne cevi gomila potrošača-kiborga čije su srce i duša okovani u hladan metalni televizorski okvir (a opet su ubeđeni da bez njega ne bi mogli kao bez pejs mejkera).  Ova pokretna slika TV ekrana tako se uzdiže na pijedestal sveopšte savremene ikone. Ne bez religijskog palijativa skrivenom u svome odsjaju…

 

   “Is God

   In Show Buissines too?”

 Arthur Frayne – Zardoz

Madona, Like A Prayer

Madona, Like A Prayer

KORIŠĆENJE RELIGIJSKIH SADRŽAJA U VIDEO SPOTOVIMA

Iako Žan Fransoa Liotar postmodrerno stanje u kome se svi mi danas nalazimo definiše kao skepticizam prema svim metanaracijama, univerzalna metanaracija se neizbežno krije iza svih fragmentarnih i naizgled potpuno besmislenih mikro tekstova pop kulture u vidu numinozne enegije koju logički definišemo kao religiju. Muzički video spotovi su odličan primer upravo za to. Religija nam nudi univerzalnu apsolutnu i konačnu istinu iza beskonačnog besmisla aktuelne pojavnosti. A kao takvoj utešiteljici oslanjanje na tehnologiju joj nikad nije bilo strano. Ne zaboravimo – religija je oduvek koristila najmodernije raspoložive medije za svoje propovedanje. Setimo se samo poslanica Svetoga Petra koje su tada bile najmodernije sredstvo komunikacije. Danas bi sigurno slao e-mailove  i promo klipove u etar. Pravi Biblijski bum nastao je Gutembergovim pronalaskom štampe kada se gotovo svaka kuća u Evropi opremila po jednim primerkom ove svete knjige. Ni jedna priznata crkvena zajednica zato neće propustiti da ne iskoristi TV kao najmoderniji plod tehnologije da bi propovedala svoju dogmu. Bilo preko crtanih filmova po Biblijskim motivima bilo direktnim prenosom bogosluženja za one bolesne i neupućene. Slike velikih majstora na zidovima i tavanicama katedrala bile su drevni bioskopi, MTV i internet srednjega veka i renesanse. Stvaralaštvo i religija tako idu već više od dva milenijuma ruku pod ruku. Vredi podsetiti da i sam pojam stvaralaštva potiče ustvari iz Biblije kao božanski praksis: Grci su imali za umetnost tek termin techne smatrajući je tek tehnikom da iz nečeg postojećeg naprave drugo nešto a ne ni iz čega nešto. No ja bih primetio da i kad se religijski sadržaji ne prenose tendenciozno, kao u gore pomenutim slučajevima, umetnost a naročito muziku i njenu vizuelnu prezentaciju gotovo je nemoguće odvojiti od njenog sublimnog numinoznog karaktera koje nas vraća na njeno originalno plemensko – magijsko poreklo. Kao što crkva svoj finalni smisao vidi u liturgiji tako i rock industrija svoj smisao vidi u euforičnim koncertima koji okupljaju najveći mogući broj izvođača[132] a samim tim i publike koja plaća kartu kao npr. Woodstock, Rolling Stones In Hyde Park/Rock n Roll Circus, Live Aid, Mandela Day, Freddie Mercury Tribute, Party At The Palace, 46664 Concert, Live 8 ili Live Earth. Koncertne himne (npr “We Will Rock You”, “We Are The Champions”, “Like A Prayer”, “Ray Of Light”, “Hey Jude”, “Let It Be”) se tu tretiraju kao obredne pesme a rock zvezde kao šamani koji rukovode i usmeravaju esencijalnu paniku plemena. Ovo je konkretnim pozivanjem na šamanske tehnike za života mnogo puta  argumentovao na svojim koncertima Džim Morison frontmen sastava The Doors predstavljajući se publici u totemističkom stilu kao Kralj Guštera (Lizard King). Tu je i neizbežni kult žrtvovanja rok zvezda[133] a mesto vertikalne komunikacije u vidu dima s žrtvenika ka božanskom imamo horizontalnu komunikaciju putem snopa svetlosti iz katodne cevi. Mit proteran iz istorije surovim scientizmom pronalazi bezbedno i plodotvorno utočište u filmu i muzičkom videu a mi preko njih ponovno utočište u mitu.

MLADEN KALPIĆ (odlomak iz doktorata “Estetska i medijska analiza muzičkih video spotova” FPN 2009.)

 

mkmk

CURRICULUM VITAE
Ime i prezime: MLADEN KALPIĆ

Datum i mesto rođenja: 21.6.1977. BEOGRAD
Obrazovanje:
DOKTOR POLITIČKIH NAUKA VIII/1 STEPEN STRUČNE SPREME, DOKTORIRAO NA FAKULTETU POLITIČKIH NAUKA U BEOGRADU 21. 11. 2009. SA TEMOM “ESTETSKA I MEDIJSKA ANALIZA MUZIČKIH VIDEO SPOTOVA”

MAGISTAR NAUKA O DRAMSKIM UMETNOSTIMA IZ OBLASTI FILMA I MEDIJA, VII/2 STEPEN STRUČNE SPREME, MAGISTRIRAO NA FAKULTETU DRAMSKIH UMETNOSTI U BEOGRADU 24. 4. 2007 SA TEMOM “ESTETSKA I MEDIJSKA ANALIZA SERIJALA STAR WARS”

DIPLOMIRANI FILOZOF, DIPLOMIRAO NA FILOZOFSKOM FAKULTETU U BEOGRADU SA TEMOM ”ŠOPENHAUEROVA KRITIKA KANTOVE FILOSOFIJE” 21. 6. 2002.

Poznavanje rada na računaru:
SERTIFIKATI POSLOVNO INFORMATIČKE OBUKE “RZZTR”
ADOBE PHOTOSHOP CS3, COREL X3 I QUARK “CET-A” (grafički dizajn, priprema za štampu) I TV MONTAŽA ZA PREMIER 2 I EDIUS – OBUKA “BMT”
Jezici:
ENGLESKI (Cambridge-ov IELTS sertifikat) I NEMAČKI (osnovna i srednja škola)
Vojna obaveza regulisana:
ODSLUŽIO VOJNI ROK U PERIODU OD 3.9.2002. DO 3.6.2003. U SOMBORU I NIŠU
Radni staž:
OD JANUARA DO JULA 2004. RADIO NA SIGNACIJI, FOLIJACIJI I DIGITALIZACIJI ARHIVSKE GRAÐE U MUZEJU NIKOLE TESLE.
Delatnost u kulturi:
Žurnalistika:
OD MARTA 2001. DO JULA 2002. ČLAN REDAKCIJE, UREĐIVAČKOG KOLEGIJUMA, ILUSTRATOR I NOVINAR LISTA “NOVI STUDENT”. TEKSTOVI OBJAVLJENI U 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 BROJU “NOVOG STUDENTA”, 2660.BROJU “NIN-A”, 476.BROJU “ZAŠTITE RADA”, 1 I 2 BROJU “S PLATOA”, 2. BROJU “NAVOJ-A”, 8-9. BROJU ”ZBORNIKA RADOVA FAKULTETA DRAMSKIH UMETNOSTI”,14.,18.19. I 31. BROJU ”GRADINE”, 2872 BROJU ”POLITIKINOG ZABAVNIKA”, 2. BROJU “TIMS.ACTA”–NAUČNOG ČASOPISA ZA SPORT TURIZAM I VELNES, 7. I 38. BROJU “TRIPA” 156. BROJU “TABLOIDA”, 33615 BROJU ”POLITIKE”, 957 BROJU “VREMENA” , 126. vol II I 128. BROJU “KULTURE”, 96. 98. I 99. BROJU “SVESKI”
TV:
OD MAJA 2001 DO FEBRUARA 2002. SNIMIO 13 AUTORSKIH REPORTAŽA EMITOVANIH NA PRVOM PROGRAMU RTS-A I 13. MAJA 2009. AUTORSKU REPORTAŽU ZA “CINEMATRIX” TV METROPOLIS. AUTORSKI SUDELOVAO U EMISIJI “BUNT” DRUGOG PROGRAMA RTS 2. AVGUSTA 2005.
Slikarstvo:
NJEGOVA “FILOSOFIJA U STRIPU” IZLOŽENA U GALERIJI REX 4. NOVEMBRA 2002. U OKVIRU PREZENTACIJE NAJBOLJIH RADOVA SA KONKURSA “SRBIJA RMX”. IMAO PRVU SAMOSTALNU IZLOŽBU SLIKA U GALERIJI NIKE DAVIDOVE 19. 9. 2006.
Muzika: POPBOKS PROGLASIO NJEGOV BEND THE FORCE ZA ZA 5-TI NAJBOLJI NOVI BEND 2007.
Film:
FINALISTA DIGITALNOG PROGRAMA “NOVA SVETLOST” NA 56. I 57. BEOGRADSKOM FESTIVALU KRATKOMETRAŽNOG FILMA U APRILU 2009. / 2010. I “ID3MIN” PRI XXI FESTIVALU ETNOLOŠKOG FILMA 2012.
Održana predavanja:
O ESTETICI POP KULTURE NA FAKULTETU DRAMSKIH UMETNOSTI 25. DECEMBRA 2004., U OKVIRU TOPČIDERSKOG KULTURNOG LETA 4 TRIBINE O MEDIJIMA NA PLATOU ISPRED MUZEJA 25. MAJ 27. AVGUSTA, 2., 9. I 15. SEPTEMBRA 2006., PREZENTACIJA MAGISTARSKOG RADA NA NAUČNOJ KONFERENCIJI TIMS U NOVOM SADU 9 JULA 2007., PREDAVANJE NA -FESTIVALU TRASH FILMA- U KLUBU ”SVETLOST” 3. JULA 2007., SERIJA PREDAVANJA NA TEMU “ESTETSKA I MEDIJSKA ANALIZA MUZIČKIH VIDEO SPOTOVA” U DOMU OMLADINE BEOGRAD 9. 16. I 23. APRILA 2008., SERIJA PREDAVANJA NA TEMU “VIDEO WARS”. U KLUBU “SVETLOST” 7. 14. I 21. JUNA 2008., PREDAVANJE “FUN WARS” U DOMU OMLADINE BEOGRAD 1. OKTOBRA 2008. PREDAVANJA “VIDEO GA GA” I “VIDEO GOO GOO” U INTERNATIONAL CULTURE CENTRE 6. I 13. NOVEMBRA 2009. PREDAVANJE “KUBA NA FILMU” U ZAVODU ZA PROUČAVANJE KULTURNOG RAZVITKA 11. JUNA 2010. PREDAVANJE O SPOTOVIMA DOKTORANTIMA NA AKADEMIJI UMETNOSTI 9. APRILA 2011. PREDAVANJE “BRAIN WASH- MULTIMEDIAL LECTURE ABOUT MUSIC VIDEO CLIPS” NA FILOZOFSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU 20. APRILA 2011. PREDAVANJE “STAR WARS (IN-fluence) UTICAJ SAGE I UTICAJ NA SAGU” U STUDENTSKOM KULTURNOM CENTRU BEOGRAD SKC-u 19. JUNA 2011

 



[1]C.W Doob

[2]  Dr Nikola Rot ”Osnovi socijalne psihologije” str 365 Beograd 1989.

[3]H.E Freeman

[4]Ruperta Wainrighta

[5]Roxy Music Bryan Ferry

[6] Woodstock

[7] Joseph Paul Goebbels

[8]Heidelberg

[9] “Napad”

[10]Otto Eduard Leopold Von Bismark (1815-1898)

[11]u pesmi i spotu „Heroes“ iz 1977

[12] Milan Koljanin – Filmska propaganda uvod u holokaust, CD-ROM “Filmom do istine” pod supervizijom dr Miroslava Savkovića

[13] Johan Sebastian Bach (1685-1750)

[14] Berta Amalie Helene Lenie Riefenstal (1902-2003)

[15] Herbert Windt

[16] Richard Wagner (1813-1883)

[17] Winston Churchill (1871-1947)

[18]Victor Flemingovog

[19]Judy Garland „The Wizard Of Oz“

[20] Marlen Dietriech

[21] Joshui Jedu Bartletu

[22] Martin Sheen

[23] Emmy

[24] Two Chatedrals

[25] Dire Straits

[26] Witney Huston

[27] ”Miami Vice”

[28] Mark Knopflera

[29]  Fill in the blanks

[30] John Bird

[31] Phylo Taylor Farnsworth

[32]  Empire State Building

[33] Douglas Kelner, Medijska kultura str 389

[34] Nat King Cole – Nathaniel Adams Cole (1917-1965)

[35] 50 Cent koji batinama preti hrvatskom novinaru Anti Batinoviću koji ga je pred Zagrebački koncert snimio kako šmrče kokain jer “ni od čega pravi predstavu”.

[36] Frank Sinatra (Francis Albert Sinatra) (1915-1998)

[37] Ljubav i brak idu zajedno kao konji i kočije i nikako drugačije

[38] Doris Day (Doris Mary Ann von Kappelhof)

[39] Brigitte Bardot (Camille Jarval)

[40] Ne žudim za  prstenom da bi se osećala samoostvarenom

[41] Nelly Futrado

[42] Promiskuitetna devojka

[43] Marylin Manson

[44] Ne volim te al ću te koristiti ko drolju dok ne nađem sebi devojku bolju

[45] Osećaću se ko zatvorenička sena ako postaneš tuđa žena

[46] Spotovi Nicol Sherzinger, Fergie i Joss Stone npr reklamiraju u zadnje vreme pomodno tetoviranje tako što je svaki od njihovih ljubavnih partnera u spotu neizostavno vidno tetoviran svud po telu.

[47] U časopisu Melody Maker iz januara 1972

[48] Amy Winhouse pevačica koja dnevno puni tabloide svojim posrtanjem u svetu alkohola, droge, sanatorijuma i samopovređivanja nameće se tako za uzor omladini pre svojim ponašanjem neko svojom nesumnjivo solidnom vokalnim interpretacijama. Chak i njen no 1 hit “Rehab” prigodno govori o njenom odbijanju odlaska na psihijatrijsko lečenje.

[49] “Chicago”Rob Marshall

[50] Ako nemožeš biti čuven budi po ozloglašenosti nečuven

[51] David Mallet (režiser)

[52] Muško oblačenje u ženske krpice

[53] Muški pogled, gej pogled, ženski pogled (u smislu vizure)

[54] Boy George

[55] George Michael

[56] Odelo ne čini muškarca

[57] David Finchera

[58] Maria Schneider

[59] B. Bertolucchie “The Last Tango In Paris”

[60] Nešto je u meni duboko / moram da postanem drugi neko

[61] Bryan Adams

[62] Ne postoji ljubav poput tvoje/ niti iko može voleti više

[63] Kevin Costnera u zagrljaju s Christian Slaterom a ne Mary Elisabet Mastrantonio

[64] Andy Morahana

[65] Tania Colridge

[66] Služimo svrsi ko cirkuska menažerija što se pred publikom trsi

[67]  Carpenter Edmund and Marshall McLuhan  Explorations In Comunication, Boston 1970. Str 207-208

[68] Devo, Phil Collins

[69] Šta će meni sloboda

[70] Check Point Charleyu (granična rampa između istočnog i Zapadnog Berlina)

[71] Kad ti se mogućnost izbora ukaže neka ti samo kreni ka Zapadu gde te tvoj prijatelj čeka

[72] Karl Marx (1818-1883)

[73] Ne verujem kad kažu da nema leka jer lekar nikad siromašnog a uvek bogatog čeka

[74] Kad nemaš novca tretiraju te ko da si ovca pa ako misliš da  su oni što kažu da klasni sistem ne postoji u pravu onda bolje nabavi sebi novu glavu

[75] Tonny Scott mlađi brat Ridley Scotta rođen 21. juna 1944  takođe u spotovskom stilu režirao film “Hunger” sa David Bowiem i Cathrine Duneve najočiglednije uz pesmu sastava Bauhaus, a i njegov film “Days Of Thunder” ostao je upamćen po u njemu spotovski korishtenoj pesmi “Knocking On The Heavens Door” u izvedbi Guns And Roses.

[76] TOP GUN

[77] Steve Stevensa

[78] “Iron Eagle” Sidney J. Furie

[79] teen

[80] Sve što nam treba je jedan svet jedna vizija

[81] Nova slovenačka umetnost,

“Rođenje Nacije”

-Jedan čovek, jedan cilj!-

Članovi slovenačkog sastava “Lajbah” su na sličan svoj tipično politički nekorektan način oddeklamovali publici na svom koncertnom gostovanju u Beogradu 1999 sedeći tekst: –Dragi Srbi, želim vas pitati kako to da je Srbija tako mala? Kako to da posle svega što dala i kroz sve što je prošla ovako sićušna i mala? Pa to nije nalik onome sto je zamišljao Sveti Sava. Gde je sad ta silna granica na Kupi? Šta se sve dogodilo u ovim ružnim, nesretnim i zlim vremenima? Zašto su vas svi napustili? Zašto ova krv i bijeda, prezir muka i krivica? Zbog čega se na vas okomio čitav svijet? Dragi moji nesreća je došla jer vas je napustio Bog. Bog vas je napustio jer ste umesto njega slavili lažnu svinju vlastitog naroda, vlastite moći. Jer ste mesto ljubavi tražili pravdu koje u ovom svetu nema. Ni za vas, ni za nas. Svi smo ljudi cigani, kako reče pjesnik, sudbinom prokleti. Ali ima nade i spasa. Ako smatrate ovakvo stanje za kaznu to samo podiže vašu vjeru i moral. Ljudi koji su patili i pate zbog vas opraštaju vam. Ali pazite! Sveti duh koji spasava nije vaš po svaku cenu. On će jednom postati i vaš sotona, vaš konačni mrak. Govorio sam vam prije osam godina, ai me niste slušali sad vam ponovo kažem spas je u tome da priznate vlastitu bijedu, da se pokajete da izbacite iz sebe mržnju da probavite svinju s ratničkog roštilja u ljubavnim sokovima. Spas je u tome da u ljubavi pronađete smisao. Spas je u spoznaji da je Bog večan, apsolutan da je Bog-Bog a vrijednost naroda prema njemu i užitcima koje on pruža jednaka je nuli. Samo ako prihvatite ovakve uvijete i časno priznate poraz, imate stupiti na našu stranu. Ja vam to garantiram!” (Navod iz lista Feral Mjuzik mart 1999. – M.K. “WAR DIARY” 21.maj 1999.)

[82] James Brown

[83] Martin Luther King Jr. (15. januar 1929-4.april 1968)

[84] Jimmy Carter

[85] Joane Baez

[86] Heavy metalac Ted Nugent

[87] Hilary Clinton

[88] Jer bi to bilo potpuno nesmotreno ako i  rusi vole svoju decu

[89] …su ljudi iste biologije bez obzira na suprotne ideologije

[90] “We don’t wanna PUT IN/ the negative mood/its killing the goove”(Ne bi smo da se za PUT IMo u pogrešnom smeru)

[91] Dead Kennedys

[92] J.F.K-a, Reagana, Nixona i Mahatmu Ghandia

[93] Def Leppard

[94] Fiedel Castro

[95] The Bengals

[96] Tony Blaira

[97] Margaret Hilda Tacher

[98] George Bush Sr

[99] McCain

[100] (end titles)

[101] James Blunt  izvor citata “24 sata” od 24. februara str 11

[102] “Taman sam im počeo objašnjavati kako idemo na “Osmice” da snimimo spot za moj novi album. -Spot?-pitao je jedan. –Spot.- rekoh. Pogledao je prema Sarajevu… Onda se uozbiljio i rekao:-Ma bježi Rade. Bježi dolje. I pali odmah za Beograd.-… Nisam otišao za Beograd…U jednom trenutku ljudi su počeli skandirati moje ime i glasno pjevati moju pjesmu “Neću protiv druga svog”… Narod je počeo pjevati moju pjesmu i ja sam pjevao zajedno sa njima, pokušavajući sebe uvjeriti da to što činimo ima smisla i da može spriječiti da se dogodi ono najgore. Onda su se odjednom začuli pravi puščani pucnji i narod je uspaničeno počeo bježati sa trga… Jedan čovjek u zelenoj jakni pao je na zemlju. Pala je krv! Rat u Bosni je počeo.” Rade Šerbedzija “Do poslednjeg daha” str 160-165

[103] Luciano Pavarotti – “Pavarotti & Friends Together For Children Of Bosnia”

[104] Dublin

[105] Cheb Mami

[106] Bruce Springsteen

[107] Nakon gužve u rodnom gradu rekoše mi ubijaj žutokošce i pušku mi u ruke dadu

[108] Mary J. Blidge

[109] **Mon 03 Nov 08**SOMEONE ELSE IS RANTING: “I want to depart a little from the norm here. Anyone who drops into these pages is used to me ranting, occasionally and unpredictably, about one thing or another … usually the incredible stupidity of Man, or his cruelty, selfishness, short-sightedness … or … how I play an „A“ chord. It’s not often political. But today, as we approach the US Presidential election … I read a rant from a friend of mine – an American, a dear friend for over half my life, and someone whose integrity and intellect I trust more than I can say. It was a heartfelt tirade against what I too have come to regard as a destructive force in the world – the Republican party. It wasn’t always this way … I used to think that US politics was all a game, and that it didn’t really matter if the Republicans or the Democrats won. But I have watched, horrified in the last few years, as George W Bush and his mates wrenched us back a hundred years in the eyes of most of the world, and cold-bloodedly turned my beloved America into a nation living in fear and distrust – and a nation seen as a senseless bully in the eyes of the world. I can no longer sit on any fence. I, in common with millions of people all around the world outside the USA, will be praying for the Miracle to happen; for us all to have a chance to see the America we love rise from the ashes; a new America, prepared to make new start in dealing fairly with all the nations and peoples of this planet. I will pray that it is an America which talks, and trades, and negotiates using the language of peace, instead of the blind rhetoric of the gun. I wish I had a vote … I think we all do, over here, even though you might be tempted to tell us it’s none of our business, because we will all be deeply affected by the result of this ballot. We all want to wake up in few days’ time and learn that America, and the World, has been given another chance. We think that chance is in Barack Obama. And, of course, I will be praying that We Don’t Get Fooled Again. Love Bri” © brianmay.com

[110] Bon Jovie

[111] Aretha Franklin

[112] Jimi Hendrixova

[113] Seven Ages Of Rock – Birth Of Rock BBC

[114] Stajali na zidu i ljubili se bez obzira što meci ka nama idu

[115] Pod lipama

[116][116]www.damals.de / Ǜber die Grenzen hinweg geträumt / Tumulte in Ost-Berlin

[117] Roger Waters

[118] World Trade Center

[119] Nelson Mandela

[120] Neće biti jednog zakona za siromašne crnce a drugog za bogate belce, neće biti jednog zakona za muškarce a drugog za žene, jednog za homo a drugog za heteroseksualce, jednog zakona  za tebe a drugog za mene

[121] Arnheim Rudolph, RADIO, London 1936..

[122] Littlle Lady Soverign

[123] Ako me voliš baš hvala tebi a ako ne onda se jebi

[124] Imamo samo  jednu noć a to je malo zato se ne pretvarajmo da je ikom od nas do drugog  stalo

[125] Connie Francis i Pat Boonea

[126] Orson Wells (1915-1985)

[127] Lawrence Aloway

[128] Maj Spejs , Jutjub

[129] Dona Haraway

[130] Tako npr Saatchi Gallery nudi svoj online studio u kom direktno putem interneta slikate na njihovom virtualnom platnu virtualnog studija i u trenutku kad završite slika je dostupna svima u online elektronskoj formi.  www.saatchi-gallery.co.uk/StudentArt/ast_id/26771

 

[131] Seknd Lajf / Drugi život – interaktivna igra virtuelne realnosti sa mnoštvom  ishodištia u realnom svetu lansirana 2003. od strane kompanije Liden Lab (Maja Pelević  “Mapiranje novih prostora u Second Life-u” Nova Svetlost na dlanu 2007.katalog festivala  str 35-38)

[132] Monterey 1967, Woodstock 16-18 augusta 1969, Altamon dec 1969 ubistvo, Isle Of White, Mandela day 1988, Blond Ambition tour 1990.Live Aidu 13 jula 1985. Freddie Mercury Tribute 20. aprila 1992. Live 8 2. jula 2005, Live Earth 7. juli 2007, 46664 concerts in Africa 46664 29 nov 2003

[133] Vidi listu rano preminulih rock zvezda na strani40