Risto Tripić: PESME
PAS LUTALICA
Gost nezvan on je svugde,
Veruje mu tek poneko,
Nema doma, naravi je lude,
Neveru u ljude i sam je steko.
Možda razigrani mališan,
Čovek il’ žena s verom jakom,
Odagnaju pravac suvišan,
U lutanju svakojakom.
Pogled mu dubinu krije,
Tamnu i svetlu k’o u svakog.
Nije k’o onaj što zalaje,
Na svakoga, tek onako.
Pregazi ga točak skoro,
Al’ se smrvit nije dao,
Priznat grešku – to je moro,
Jer je sam pred točak stao.
Gleda napred, al’ i nazad,
Točak mu je pred očima,
Al je pružit ruku rad,
Čak i lajavcima psima.
KAMEN ZALIZAK
U brdima svedok-kamen,
Neobičan ima znamen,
Govori o dobu davnom,
Zacrtan je rukom tajnom.
U kamenu uklesana
Ožiljak svedoči rana,
Svaka rana-doba novo,
Posebnim se piše slovom.
Od mladosti do starosti,
Njegovi su retki gosti.
Koga tuda put navede,
Njemu doba kamen svede.
Na ožiljku, svakoj crti,
Stoji otpor zemnoj smrti.
Zacrtan čovečji ras’
Od vremena nađe spas.
Ka večnosti kamen gleda
Starini se svojoj ne da.
U kamenu svaka glava
Spasena je zaborava.
KUVARICA NA RIVI
Otišla je prateć’ san,
Da ga zvezdom morskom oživi,
Sad pevuši svaki dan
U kuhinjici na rivi.
Varjača je sudba njena,
Barem sada, posle – možda;
Čvrsta volja to je cena,
Da oživi san života – Ako bog da.
Prava sreća nije vidna,
Da se samo okom spazi,
Al’ postoji čulnost bitna,
Da je vodi pravoj stazi.
Ako voli varjačicu,
So, vegetu, ljuti sos,
Za odličnu kuvaricu
Čuće svaki moćni „bos“ .
Tad joj neće ljutit oči,
Ni luk crni, grdnja smela,
U buktinji morske noći,
Ona ić’e – dičnog čela.
MAJČINA UTEHA
Kad nevera razum uzme
Zapreti mi duše krah,
Tu je majka da preuzme,
I otkloni svaki strah.
Reči brižne što teraju,
Iz nemirne duše jad,
Utehe mi krila daju,
Da prebrodim svaki pad.
Kada volja posustane,
Zamagli je crni zar,
Majka svoju suzu kane,
I popravi celu stvar.
Kada savest bolnu muči,
Bezazlenog čina greška,
Tu je majka da poruči,
Reči brižne dok se smeška.
Pomozimo dragom biću,
Da olakša muke naše,
Odsad neku brigu skriću,
Jer ne mora sve da paše.
Risto Tripić
Related Posts via Categories
