Raspad umetnika na ulici i druge pesme, Vasilije Manev
Naivna meditacija jednog štakora
Gluvi obrisi mesečeve kočije
Negde tamo na proplanku
Rupe na palčevima zvezdanih čarapa
Negde tamo…
Burmut u nozdrvi slepe ulice
Negde…
U dinamici kvarnih zuba
Pod repom kamenog svetla
Negde na zlatnoj paleti ulice
Krive surove kaldrme
Tamo je esencija noći
Krigla svitanja
Tamo je blistava komparacija ispišanih žardinjera
Snif plavih anđela
Tamo…
Mrzim kopito svitanja
Njegov zrikavi ekser
I bistro mu plavo oko
Verujte…
Lice mi je blistava radkapna sunčevog traktora
Herpes mimike raspojasanog drveta
Madona sam pod velom što namiguje vitezu smrti
Oživela slika što pokreće točkove
Ali negde tamo pesak mi curi
Igram se nevidljivih prasića u vazduhu
U nesagledivoj sam raskoši zvezdane kese
U toplim bojama pomije vetra
Trag sitnog stopala
Tačno tamo…
Baš na putu koji sam oduvek voleo
Isprečio se trag sitnog stopala
Miriše zemlja
Neobičan dan
Čini mi se – pao sam
Tako ležeći produžih pravo
Ugledah tiganj
Sunce blista mojom senkom
Utvara sam nebeske kuhinje
Okolo su žitna polja
Iza cure suncokreti
Zgrbio sam ruke plodne željama
Koštunjave grane odjuriše pravo
Iznad sebe ugledah čoveka
Ima moje navike
Ima moj bubuljičavi nos
Poseduje moje stvari
Čak mu i srce kuca ritmom mojih stihova
Tačno tamo…
Baš na putu koji sam oduvek voleo
Neko me je davno sapleo
I iskreno mrzi me da ustajem
Raspad umetnika na ulici
Noktima sečem odraz ulice
Iz dupeta smešni arpadžik gviri
Cipela
Kao suva cepanica
Isplezila se
Pogledaj sine pesničku budalu
Mlad kao rosa a pijan kao ruža
Tama i rane pevaju iz njega
Tata Tata
Zašto on sunce zaklanja
Eminencije toplih boja i linije
Ući ću vam u nos i usta
U crvenom grilu ulice
Slepi i truli
Slonovi besplatnih emocija
Rasklopiću vaše zlatne ramove
I uslikati vas crnim nogama
Onako
Kako ja hoću
Kakav dan…
Slepac na uglu drsko namiguje
Bezruki putnik vitla kovanicu
Žene se u lišću sunca ogledaju
A hromi neradnik
Slobodni umetnik
Gazi mi
San
Nokšikacija pozera
Neobična figura iznad mene
Svinja sa ružom u zubima
I zlatnim pramenom iznad čela
Jutro je
Sunce na horizontu razvlači dupe
Sujeta od gladi umire
Zaklaću purpur novog dana
Dogorevam
Blistava podvala imaginacije
Sunce je rupa na čarapi noći
Greškom iskopani dijamant
Kamen molitve u vazduhu
Početak savršene skice
Još jedan bezukusan dan
Brišem ga sa okna
Krpim čarapu
Gluvi sam pesnik
Sa ružom u zubima
Perika sudbine i pesnica u magli
Pogledaj…
Sivi podrepak smežuranog oblaka
Grbavo pseto na povocu stomačnog vihora
Pogledaj pre nego što ugaziš u simultano govno
Pred vratima najlepše štale na horizontu
Pogledaj…
Stojiš na vragolastim brkovima kamene zore
Kao štula na stepeniku livade
Gmizavi si češalj u nasmejanom prolazu
Zadriglo čičište i najviša visibaba
Visibaba sa svinjom u ustima
Pogledaj…
Kocka je surovo bačena
Povodac je naglo spao
Sreća nas je dotakla
Sreća – nasmejana perika sudbine
Kažem…
Ne ispuštaj ova mistična jedra
Čukljevi stihova zmije su ljubavi
Sunce svirepo gaca trbušinom livade
Kazaljka stoji i sve je čisto
Zato uhvati ova beskrajna jedra
Uhvati vožnju za nezaborav
I ne otimaj mi san
Pogledaj…
Salutiram za najlepše dane
Kada se nokšir džeza prolio po meni
U atributima najlepših suncokreta
Kada sam sklopio pipke u sočivu tvojih latica
Gde tišina je usnula najlepšim kamenom
I poslednji rif nestade
Vasilije Manev, bačen u ovaj svet januara 1974. god. negde u Beogradu, bavio se svim i svačim, od kopanja raka do muzičke kritike, ponajviše sedeo ispred dragstora, cirkao pivo i posmatrao svet…
Related Posts via Categories
One Response to Raspad umetnika na ulici i druge pesme, Vasilije Manev