Raspad umetnika na ulici i druge pesme, Vasilije Manev

Naivna meditacija jednog štakora

 

Gluvi obrisi mesečeve kočije
Negde tamo na proplanku
Rupe na palčevima zvezdanih čarapa
Negde tamo…
Burmut u nozdrvi slepe ulice
Negde…
U dinamici kvarnih zuba
Pod repom kamenog svetla
Negde na zlatnoj paleti ulice
Krive surove kaldrme

Tamo je esencija noći
Krigla svitanja
Tamo je blistava komparacija ispišanih žardinjera
Snif  plavih anđela
Tamo…
Mrzim kopito svitanja
Njegov zrikavi ekser
I bistro mu plavo oko

Verujte…
Lice mi je blistava radkapna sunčevog traktora
Herpes mimike raspojasanog drveta
Madona sam pod velom što namiguje vitezu smrti
Oživela slika što pokreće točkove

Ali negde tamo pesak mi curi
Igram se nevidljivih prasića u vazduhu
U nesagledivoj sam raskoši zvezdane kese
U toplim bojama pomije vetra

 

 

Trag sitnog stopala

 

Tačno tamo…

Baš na putu koji sam oduvek voleo

Isprečio se trag sitnog stopala

Miriše zemlja

Neobičan dan

Čini mi se – pao sam

 

Tako ležeći produžih pravo

Ugledah tiganj

Sunce blista mojom senkom

Utvara sam nebeske kuhinje

 

Okolo su žitna polja

Iza cure suncokreti

Zgrbio sam ruke plodne željama

Koštunjave grane odjuriše pravo

 

Iznad sebe ugledah čoveka

Ima moje navike

Ima moj bubuljičavi nos

Poseduje moje stvari

Čak mu i srce kuca ritmom mojih stihova

Tačno tamo…

Baš na putu koji sam oduvek voleo

Neko me je davno sapleo

I iskreno mrzi me da ustajem

 

 

Raspad umetnika na ulici

 
Noktima sečem odraz ulice
Iz dupeta smešni arpadžik gviri
Cipela
Kao suva cepanica
Isplezila se
Pogledaj sine pesničku budalu
Mlad kao rosa a pijan kao ruža
Tama i rane pevaju iz njega
Tata Tata
Zašto on sunce zaklanja
Eminencije toplih boja i linije
Ući ću vam u nos i usta
U crvenom grilu ulice
Slepi i truli
Slonovi besplatnih emocija
Rasklopiću vaše zlatne ramove
I uslikati vas crnim nogama
Onako
Kako ja hoću
Kakav dan…
Slepac na uglu drsko namiguje
Bezruki putnik vitla kovanicu
Žene se u lišću sunca ogledaju
A hromi neradnik
Slobodni umetnik
Gazi mi
San

 

 

Nokšikacija pozera

 
Neobična figura iznad mene
Svinja sa ružom u zubima
I zlatnim pramenom iznad čela
Jutro je

Sunce na horizontu razvlači dupe
Sujeta od gladi umire
Zaklaću purpur novog dana
Dogorevam

Blistava podvala imaginacije
Sunce je rupa na čarapi noći
Greškom iskopani dijamant
Kamen molitve u vazduhu

Početak savršene skice
Još jedan bezukusan dan
Brišem ga sa okna
Krpim čarapu
Gluvi sam pesnik
Sa ružom u zubima

 

 

Perika sudbine i pesnica u magli

 

Pogledaj…
Sivi podrepak smežuranog oblaka
Grbavo pseto na povocu stomačnog vihora
Pogledaj pre nego što ugaziš u simultano govno
Pred vratima najlepše štale na horizontu

Pogledaj…
Stojiš na vragolastim brkovima kamene zore
Kao štula na stepeniku livade
Gmizavi si češalj u nasmejanom prolazu
Zadriglo čičište i najviša visibaba
Visibaba sa svinjom u ustima

Pogledaj…
Kocka je surovo bačena
Povodac je naglo spao
Sreća nas je dotakla
Sreća – nasmejana perika sudbine
Kažem…
Ne ispuštaj ova mistična jedra

Čukljevi stihova zmije su ljubavi
Sunce svirepo gaca trbušinom livade
Kazaljka stoji i sve je čisto
Zato uhvati ova beskrajna jedra
Uhvati vožnju za nezaborav
I ne otimaj mi san

Pogledaj…
Salutiram za najlepše dane
Kada se nokšir džeza prolio po meni
U atributima najlepših suncokreta
Kada sam sklopio pipke u sočivu tvojih latica
Gde tišina je usnula najlepšim kamenom
I poslednji rif nestade

 

 

Vasilije Manev, bačen u ovaj svet januara 1974. god. negde u Beogradu, bavio se svim i svačim, od kopanja raka do muzičke kritike, ponajviše sedeo ispred dragstora, cirkao pivo i posmatrao svet…

Related Posts via Categories

• Dajana di Prima: Bolje je izgubiti i pobediti, nego pobediti i biti poražen
• LORENS FERLINGETI: POPULISTIČKI MANIFEST
• Poezija Antonie Kralj
• Poezija Vase Sarvana
• Pesme, Nenad Petrović
• ŽENA KOJU BI POJELI (Ispovest spodobe) – izbor, Maja Simonović
• Divio sam se, Bratimir Petrović
• Revolucija, alkohol i lutka od marcipana, Dalibor Čerškov
• Тостирала сам таму, Невена Поповић
• Poezija, Krunoslav Šetka