Pošto život? (o horror-showu globalizma i plutokratije) Piše: Đorđe Štefan

Filed under: afirmator,broj 08 - novembar 2012,društvo |

 

Za komunizam s kapitalizmom – napred!

 Sticajem nemogućnosti ikakve promene u svom životu a ni promene u tuđim životima odlučio sam da napisem ovakav tekst koji ima jedno pitanje i koje upoređuje lokalne i međunarodne nejednakosti širom sveta. Koliko košta život?

 

Manuelni radnici dobijaju 70-80 dolara mesečno u Kini za rad u fabrici i još smatraju sebe srećnim ako mogu da dobiju taj posao. Daliti (“Nedodirljivi”) u Indiji rade za tanjir pirinča, bez prava glasa, ulazak u hram gde se mole već moraju da se mole od ispred, zabrana kupanja u jezerima gde se ostali Indijci kupaju, ne smeju da piju iz šolja čaj na javnim mestima jer posle njih niko neće piti iz tih šolja… Njih ima 160 miliona u Indiji i oni rade najgore poslove kao sto je tucanje kamena u kamenolomu, skupljanje blata u dvorištima poslodavaca ili čišćenje kanalizacija golim rukama samo sa jednim štapom, bez rukavica, maske za lice ili drugih zaštitnih pomagala[1][2] . Daliti još uvek postoje iako je Indija Ustavom proglasila nepostojanje te kaste[3]. Slično Dalitima kineski manuelni nekvalifikovani radnici koji rade u najčešće Američkim autsorsovanim fabrikama za proizvodnju tehnike i namestaja i robe samo šalju te pare ,70-80 dolara mesečno, kući porodici u provinciju, jer se od zemlje ne može hraniti niti se može ikako u zabačenim provincijama išta zaraditi jer ne postoji infrastruktura bukvalno ni za šta osim za umiranje. Čak oni u selima koji nemaju ni zdravstveno osiguranje tvrde da je ovo najbolje vreme da se živi u Kini.[4] A na takav tretman bez reflektora, kamera i lekara sa infuzijama sigurno ne bi odgovarao pro-kineskom, pro-ruskom Nikoliću.

 

U Japanu pak postoji izraz Karōshi, koji upotrebljava vlada za smrt na poslu, od prekomernog rada. Karoshi se manifestuje u vidu srčanog udara ili stresa na poslu. Japanska vlada suočena sa izrabljivanjem svojih građana od stranih kompanija je odlučila da kompanije sada plaćaju kaznu za buduće karošije i u maju 2010. godine za smrt Motoyasu Fukiage (24)  koji je bio zaposlen u restoranu “Nihonkai Shoya”, njegovi roditelji su dobili odštetu od tog restorana u iznosu od 79 miliona jena.[5]

PARIJE “SLOBODNOG SVETA”

U hipotekarnoj krizi od pre 3 godine u periodu od 2008 do 2010 je oduzeto 6 miliona kuća od ljudi koji nisu mogli da nastave da plaćaju kredit bankama i zemljodavcima tako da ti ljudi koji su ostali bez posla veoma podsećaju na Dalite iz Indije ili preživele karošijevce. A procene su da će broj oduzetih kuća u Americi dostići 9 miliona. Na stotine njih kojima su kuće oduzete su spontano formirali “Tent City” (šator grad, ekvivalent karton naseljima u Srbiji), i neki sada žive na Floridi u tim šatorima, a ostali širom Amerike u istim takvim Šator naseljima od danas do sutra, čekajući da ih neko primi na posao i nastave svoj nekadasnji život Dalita ili proletera, takođe od danas do sutra.[6][7]

 

Nasuprot tome 1% najbogatijih drzi 40% bogatstva celog sveta.[8]

 

Najbogatiji ljudi ni ne znaju koliko imaju para, već i brojanje za njih radi neko drugi, Carlos Slim Helu ima 53.5  milijardi dolara, William Gates III 53 milijarde, Warren Buffett 47 milijardi…  Za brojanje do milijardu bi bilo potebno 30 godina, pa bi bilo fer prepustiti te ljude da bar jednom godišnje prebroje svoj novac. Walmart, najveci prodajni lanac u Americi koji je u vlasništvu jedne porodice, je 2010. bila i najveća Američka kompanija po obrtu novca od 421 milijarde dolara sa profitom od 16 milijardi tokom te godine. BNP Paribas, najveća bankarska grupacija na svetu je procenjena da vredi 2,952 milijardi dolara.[9][10]

 

Statistički najplaćeniji posao u Americi je hirurški sa godišnjom platom od $206,770 a najneplaćeniji je radnik u fast food restoranima sa godišnjom platom od $17,400.[11][12] Čarli Šin kao najplaćeniji TV glumac u Americi je dobijao po jednoj epizodi svog sitkoma 1.8 miliona dolara[13] a ukupno od celog serijala je zaradio 88 miliona dolara[14]. A u centralnoafričkoj državi Burundi koja ima stanovnika kao i Srbija minimalna mesečna zarada je 87 dolara. Za njom ide Uganda sa minimalnom mesečnom zaradom od 95 dolara.[15]

 

U svom izlaganju na Berkliju maja 2005. godine na temu “Koliko Amerika moze biti nejednaka?”[16] bivši ministar rada Robert Reich je rekao da ovoliko socijalno odvajanje, razlika u platama i razlika u kvalitetima života unutar samo jedne zemlje (Amerike) može da ima dva scenarija : Ili će sistem pući usled cepanja i doći će kriza (što se i dogodilo tri godine kasnije), ili će se polovi tog razvučenog društvenog balona približiti. Nažalost desila se kriza, hipotekarna, a polovi balona se ipak nisu približili ni malo, čak su nastavili sa konstantnim udaljavanjem.

 

Vrlo ironično je da Amerika odvaja najviše para za zdravstveno osiguranje ali ipak nije prva po dužini života vec deseta. Amerika odvaja 7,290 dolara[17] godišnje po jednom pacijentu i prosek života u Americi je 78 godina[18] dok Japan ima besplatno zdravstveno osiguranje[19] i ima najduži životni vek na svetu: 82.5 godina

 

 Za 15 posto populacije koje nema osiguranje Amerika je Kambodža, Burkina Faso ili ruralna Indija, sa pristupom doktoru ako platiš iz džepa tretman ili je toliko urgentan slučaj da te prime u javnu bolnicu. Amerika je vrlo različita od ostalih zemalja jer za svaku klasu postoji razlicit zdravstveni tretman. Sve ostale zemlje su postavili modele za sve svoje gradjane jednako što gledano u poređenju sa Amerikom ispada jednostavnije, više fer i jeftinije.

 

HLADNO U ŠVEDSKOJ AL’ STANDARD….

Skandinavske zemlje imaju Beveridžov model zdravstvenog osiguranja gde se ne plaća osiguranje kao takvo već drzave odvajaju iz budžeta od ostalih prikupljenih poreza i time finansira zdravsteni sektor. Ali Skandinavske zemlje takođe praktikuju “skrining” sistem gde se na periode građani “snimaju” i takvim načinom otkrivaju bolest već u začetku i samim tim smanjuju iznos lečenja i najbitnije spasavaju život pacijenta. 60% karcinoma se otkrije jos u početnom stadijumu u Skandinaviji takvim snimanjem a 32 skrining aparata smo dobili od Japana kaže Radan Džodić.[20] A to bi umnogome pomoglo našoj statistici jer u Srbiji se godišnje registruje više od četiri hiljade novoobolelih od karcinoma dojke, više od tri hiljade od raka grlica materice i isto toliko od raka debelog creva. Koji i kada dođu posle administrativne peripetije do sale za operaciju, i davanja mita od šalteruše do hirurga, najčešće je kasno i lekar, to jest hirurzi ih samo otvore i zatvore i pošalju kući da umru jer se rak raširio po celom telu.

Tomica Milosavljević – Iš’o sam u Nemačku, pa šta!

 

 Naravno ovo se sve može zaobići ako ste Tomica Milosavljević, bivši ministar zdravlja koji je bio na toj funkciji skoro deceniju, koji je,  kada mu je zatrebala operacija, otišao u Nemačku da se operiše. Ipak nije ni on lud da se prepusti srpskom zdravstvenom sistemu koji je uništavao kako  sa žutima tako i  sa crvenima.

 

U Americi je lečenje raka, uključujuci tu i operaciju, hemoterapiju, radijacijsku terapiju i druge usluge bolnice, koštalo je 2002. godine 6.7 milijardi dolara.[21] Ono što je sigurno i što je pretnja mnogim razvijenim zemljama je pad nataliteta, pa će lečenje biti još skuplje i verovatno nedostupnije pogotovo onima kojima najviše treba, starim ljudima koji umiru. Prvo neće biti onih koji će puniti budžet države za lečenje a pod dva oni koji su bolesni neće moći da rade pa neće imati od čega da plate osiguranje. Amerika to rešava puštanjem mladih imigranata kao i ostale razvijene zemlje, ali Srbija je zasigurno osuđena na sporu i bolnu smrt. Osim, naravno, ako niste Tomica Milosavljević.

 

Međutim u svoj toj nejednakosti širom sveta zanimljivo je da se nigde ne meri sreća, zadovoljstvo ili uspešnost celokupnog stanovništa. Nigde ne postoji indeks sreće, paritet zadovoljstva između Uganđana i Engleza, inflacija dobrih događaja ili bruto domaće želje za životom ogledan u broju dece po jednom paru, već samo neki hladni indeksi cena, paritet kupovne moći, inflacije, BDP, prosečna zarada i ekonomske krize na svakih desetak godina to jest ratova u nerazvijenijim zemljama. Kao da to odražava neki uspeh drzave? Radije bih rekao uspeh i sreću najmoćnijih na vrhu hranidbenog lanca i sve veće udaljavanje od ostalih društvenih struktura. Jer što se više na ekonomskoj lestvici udaljimo, duži će biti put onih siromašnijih da nas stignu, to jest domognu naseg CEO mesta u banci, akcijama Fejsbuka (koje su za sada rezervisane samo za investicione fondove i ruske oligarhe, koji je u poslednje dve godine prepolovio broj ostalih alternativnih mreža i ostvario zaradu od 13 milijardi dolara a prošle 2010. godine  procenjuje se na 50 milijardi dolara taj plavi sajt), ili mestu na koledžu koji koliko-toliko obezbeđuje neku nadu za budućnost a koji košta 50.000 godišnje  pa se školuju oni koji imaju para ili uzimaju dug pa ga bar jednu deceniju posle vraćaju, ili čiji su roditelji već završili fakultet a onda se takvi odluče za osnivanje Fejsbuka ili za posao u banci za pare od 800.000 dolara godišnje, jer njihova kasta to može. Razliku između indijske i američke kaste čini to što je ova druga mlađa i nije dostigla nivo prepoznavanja po prezimenima i deljenju poslova na osnovu njih.

STATISTIKA JE MAĆEHA SVIH NAUKA

I dok god budemo merili cenu života milijardama, odbornim i CEO mestima suđeno nam je da budemo nesrećni, bolesni i zavisni do smrti od mrvica koje nam baca bogata elita Wall Street-a i MMF-a i Svetske Banke, koji preko domaćih lopova koji sede na vlasti i bespogovorno sprovode globalizaciju siromaštva i njihove programe usaglašavanje indeksa cena sa svetskim, smanjivanje inflacije i puštanjem direktnih stranih investicija a nikako dovođenje cene rada na isti nivo kao američki kao i uslove za radnike kao u razvijenim zemljama. Jer kada bi se dovele cene rada na američki nivo kao i uslovi rada cela Kina, Indija i Meksiko bi se skvrčili u ekonomsku smrt jer su više nego zavisni od najgorih poslova koje su američke kompanije poslale preko mora da rade drugi za njih za dva dolara dnevno.

 

Znae Krišna što je toa život na vesela dolina….

 Na YouTube-u se prodaju gledaoci kao kakva stoka ili kao kakav klik tamo negde, pa postoji stranica gde je okačen cenovnik koliko kliktajeva ili “Views” želiš da naručiš za svoj video klip. Najjeftinija varijanta je 3,000 ljudi za $11.97[22] a najskuplja je 152,000 ljudi za $499.97. I to se sve može platiti Vizom, Master karticom ili nekim drugim online sredstvom plaćanja.[23] uSocial (Micro Social) kompanija, koja obezbedjuje ove “preglede” na društvenim mrežama ti ne garantuje da ćeš dobiti svih 3.000 ili 152.000 pregleda, ali u nekom periodu od prvih 24 časa ćeš dobiti većinu. Istu uslugu je davala ista ta kompanija uSocial i na Fejsbuku gde dobijes pravih 1000 fanova svoje stranice ili grupe za $197. Može se kupiti do 20 miliona fanova tvojoj grupi na fejsbuku ali pri većim kupovinama od 250.000 mora se kontaktirati direktno kompanija uSocial .Twitter paket “pratilaca” se može naručiti isto a najmanji paket od 1.000 followers-a koštaju 87 dolara.[24] Takođe na Digg sajtu, gde izbacuje najpregledanije i vesti koje imaju najviše “digg”-ova od strane korisnika se može kupiti broj digg-ova, što znači ako imate neku vest ili reklamu inkorporiranu u vest, info-tainment, da poturite da bude na prvoj stranici tog sajta, samo platite i biće. Tako se rađaju viralni spotovi u kojima je najčešće infiltrirana pasivna reklama.

 

Samo što ostaje pitanje proverljivosti tih “pogleda” na YouTube-u, “fanova” na Facebook-u ili” pratilaca” na Twitter-u, da li ih zaista ima ili su nakucani od strane nekog operatera, kako Micro Social kompanija pravi te preglede ne zna se jer je to ostala poslovna tajna. Slično pitanje se povlači i za grupu na Fejsbuku “Support for Muammar al Gaddafi from the people of Serbia”, gde je odmah posle Putinove posete ona kreirana i počela sa cifrom od oko 50.000 članova i do sada (dve nedelje kasnije) nije prešla 68,297 članova. 1.300 fotografija kako Gadafi-obožackih tako i antiameričkih je bilo postavljeno u jednom danu a njegov lik je šablonima i sprejevima obasuo Beograd sa porukom “Uz tebe smo generale”. Ko plaća tu grupaciju ljudi može se pretpostaviti, a pošto je život aktivista to je verovatno takođe srazmerno njihovom fanatizmu i mogućnostima da vrbuju nove fanatike, a verovatno i jeftin kao i zakup oko 1.000 kliktajeva na nekim od društvenih mreža.

 

15-20 minuta sa prostitutkom iz amsterdamskog izloga iz De Wallen-a košta 50 dolara, ali ako želiš poljubac u usta to se dodatno plaća. Naravno, da li ćes išta imati sa njom zavisi od nje. A za svaku stvar koju želiš da joj radiš moraš da ustanoviš sa njom kao i cenu istog pre uopšte ikakve akcije.[25] Takođe izgled ne gradi cenu, najlepše devojke uopšte nisu najskuplje, već se vode devizom, svako ima svoj ukus ali cena ostaje ista. Većina, ako ne i sve, su devojke  iz istočnog bloka ili Azije. Legalizovanjem prostitucije u Holandiji lakše se suzbija trgovina ljudima, ali nije da ih nema.

 

 Malo finija prostitucija se nudi i preko sajta “Rent a Friend”, gde iznajmljuješ “prijatelja” na veče, piće ili par sati da prošetaju sa tobom kroz grad.[26] Taj sajt ima bazu podataka svojih “prijatelj-kurvi”u kojoj se nalazi preko 218.000 muškaraca i žena, koje korisnici sajta mogu da iznajme. Interesantno je da sajt izričito ne nudi prijateljstvo iako nudi prijatelje. Njihovo vreme prijateljstva sa tobom košta 50 dolara na sat a pola minuta reklame u zadnjem Oprinom šou će koštati milion dolara.[27][28]

 

Životi su se preneli u virtuelne stvarnosti a rad u fiktivan novac. Mašina za veš, slatko gazirano piće, zvučnici ili patike više nisu vrednovani po njihovim upotrebnim vrednostima već prema jačini marketinške kampanje. Oni koji drže medije kreiraju nam uslove, način i kvalitet zivota, ali i sami smo krivi sto nam je merilo uspeha ono što par glavnih urednika nam govori da treba da nam bude. Vlasnici medija, banaka i tajkuni preko političara i monopola drže sve ostale, koji zapravo nose njih na vrhu lanca svojim radom, na kratkom povodcu i spremni su da je zateknu čim se stvari malo otrgnu kontroli.

Putin i bajkeri made in Serbia

TATA, KUPI MI DOKTORAT!

Tajkuni, moguli iliti globalni lopovi prete svojim odlaskom sa tržišta čim se povećaju porezi ili ustanove radnički sindikati, na tržišta sa manjom regulacijom i nižim stepenom samosvesti i većim očajništvom podanika. Volja građana od osam milona ljudi se pretapa u 250 poslanika, 126 od tih 250 kreiraju vladu od 15-20 ministara, a tih 15-20 ministara prodaju građansku volju najbogatijim lopovima za bolji život.

 

 Tim načinom se i obrazovni univerziteti slivaju u moć jednog pojedinca, pa je tako Beogradski Univerzitet dodelio počasni doktorat Vladimiru Putinu, koji ovaj nije ni uzeo kad je bio ovde (kao Putin će da ide u studentsku službu Pravnog fakulteta i da kaže “Izvini, izdrkana šalterušo možeš li mi dati preko potreban doktorat sa Vašeg fakulteta, ne primaju me u Rusiju bez toga). Megatrend je takođe dodelio samo drugom diktatoru ,Gadafiju, počasni doktorat koji je ovaj morao da uzme. Niko od studenata nije bio pitan za te odluke a svi će sutra da nose ta obeležja koja im daju vlasnici ili predsednici univerziteta.

 

Tu i tamo izađu neke ideje jednakosti i fer života kao sto je Venus projekat iliti Resursno bazirana ekonomija[29] ali realno gledano to je kopija komunizma sa idejom centralno planirane ekonomije. Zeitgeist filmski serijali takođe su kratkog daha, sa tu i tamo nekom poentom ali generalno lošom celokupnom slikom. “Arc Island” je projekat gde se na ostrvu gradi nova civilizacija i gde jedan centimetar košta jedan dolar, a za 500 dolara dobijate državljanstvo, izgleda da neće da zaživi, jer se ta nova država neće ostvariti zbog manjka ulagača. Trebalo je da se javi oko 50.000 investitora ali sakupljeno je tek 3.664 dolara.[30]

 

Centralno planirana ekonomija je zapravo i srž svake masovne proizvodnje koja je neminovna ovolikom populacijom od 7 milijardi stanovnika. Tako WalMart dugogodišnjim proučavanjem Američkog tržišta zna da kada se najavljuju uragani u nekim delovima države da se povećava prodaja suhomesnate hrane, kroasana, piva i igračaka za koju nije potrebna struja za decu. Tako oni osluškuju vremensku prognozu i plasiraju “uraganski miks”[31] Isto kao u staroj SFRJ kada si se prijavio za stan i čekao neko vreme na njega, uz naravno uslove ako ispunjavaš, pa je država znala koliko i gde da gradi. Samo ostaje pitanje hoće li centralno planirana ekonomija biti u rukama države ili jedne porodice kao što je slučaj sa WalMartom?

 

plutokratski puzzle

HALO, BING, KAKO BRAT? CIJENA PONOSA? PRAVA SITNICA!

 

Goli život definitivno nije na ceni ali pojedinci očigledno imaju dobru prednost nad ostalima da ga dobro unovče, kako svoje postojanje tako i prisvajanje tuđeg rada za sebe.

 

 Đinđićev život je vredeo koliko unajmljivanje Zvezdana Jovanovića da povuče obarač, Zvezdanov život vredi koliko njegovo ćutanje o otkrivanju nalogodavaca a nalogodavčev očigledno više od volje građana jer tada je postalo po njegovom/njenom a ne po izbornoj volji većine građana.

 

U Srbiji je 2010.godine poginulo 35 radnika na radnom mestu, što pada sa skele, gušenjem ili udarom struje.[32] U Americi je taj broj mnogo veći i iznosi  5,488 radnika[33] za 2007. godinu a čak 49,000 je umrlo radnika vezano za loše uslove na poslu i to 90% od poginulih 5.488 radnika je bilo zaposleno u privatnom sektoru.[34] Takav bilans pokazuje da se svet nije mnogo promenio od divljih industrijalaca sa sredine 19. veka gde je u engleskim rudnicima između 1852-1861 poginulo 8.466 rudara.[35] Ono što se postiglo za 200 godina je očigledno samo dobijanje porodične odštete od kapitalista koja njemu baš i ne znači mnogo, znajući da će ono što je platio za smrt jednog ili hiljade radnika nadoknaditi neplaćanjem i prekomernim radom od živih radnika, koji još uvek moraju da jedu i ostavljeni sa izborom – spora smrt od gladi ili brza smrt od posla.

 

Dolazi  se do zaključka da rudarev život ili radnika na skeli ne teži više od kupljenog “pregleda” na nekim od društvenih mreža preko “Micro Social” sajta. Možda bi nezaposleni mogli da se prijave sada na taj virtuelni biro i da pored pregleda i kliktanja na zadate video fajlove ili fejsbuk stranice i ostavljaju i svoje komentare. Kineska vlada se pobrinula i za to, da na vestima koje se tiču rada uprave i administracije ima najveći broj pozitivnih komentara, jednostavno kupovinom ljudi za 50 centi koji će ostavljati pozitivne komentare na vesti koje se tiču politike Kine. Komentatori dobijaju po 50 centi za svaki svoj pozitivan komentar pa ih narod zove “fifty cent party”, ili američki govoreći “spin-doktori”.[36] Na drugom kraju sveta četrnaestogodišnji Pakistanac Umar Fidaj sluđen talibanskom retorikom da će otići u raj ako izvrši teroristički napad na svetilište odlučio je da će za džabe (dakle bez i 50 centi) da digne sebe i još 40 ljudi u Pakistanu[37]. Ironično ubio je 40-oro ljudi u svom bombaškom napadu ali ne i sebe, pa nije stigao do obećanog mu talibanskog raja, već je ostao bez jedne ruke da provede ostatak života u ovom paklu.

 

Iluzija izbora i iluzija da će biti bolje prestaje samo otvaranjem novina a kamoli pokušajem učestvovanjem u bilo kojoj društvenoj ili naučnoj akciji. Svi mi imamo pravo da budemo birani, ali ko zaista ima to pravo? Onaj ko poseduje medije i onaj ko može da plati medijima prostor za svoje političko trovanje. Prema povelji Ujedinjenih Nacija svi imamo pravo da se školujemo pa opet u Srbiji fakulteti koštaju koliko dekani hoće da odvale cenu. Takođe svi smo slobodni i niko ne sme da nam ograničava kretanje ali na granicama širom sveta stoji policija ili vojska koja jedva čeka da opali koji metak po imigrantima. Na američkim aerodromima ako nisi dovoljno ubedljiv ili ako imaš kofer veći nego što policajac smatra da ti treba za dve nedelje boravka u USA, vraćaju te kao pseto, čak i Kanađane, koji skoro sigurno neće tražiti posao već zaista dolaze turistički ili u poseti prijateljima.

Nacrtajte mi osmeh

STRANKA UDRUŽENIH ROBOVLASNIKA – PARTNERSTVO ZA LJUDOŽDERSTVO

 

Lične slobode i vrednost života se nisu mnogo povećale od Egipatskog carstva samo se sada robovlasništvo perfidnije ispoljava. G8, MMF, SB, EU, WTO i ostale globalne organizacije ne služe drugome nego da svoj robovlasnički bič upakuju u kredite, pomoći, dugove, povelje ili deklaraciju, koje će naravno najviše odgovarati državama osnivačima kao i onim državama koje imaju većinu glasova u istim organizacijama.

 

 Imali li izlaza pojedincu iz lavirinta internacionalnih i lokalnih interesa – skoro nemoguće. Može li se život napraviti vrednijim nego što je situacija dala? Takođe skoro nemoguće. Za polovinu stanovništva Zemlje koji žive od dva dolara na dan globalizacija i XXI vek ne donose ništa drugo do zamenu valuta iz jena ili juana u dolar kao i nama zamena dinara za evro. Što simbolično znači samo promenu (robo)vlasnika ali ne i vrednosti našeg života.

 

[1] http://www.idsn.org/

 

[2] “I’m Dalit, how are you?”  http://www.youtube.com/watch?v=WBxy1R0jitM

 

[3]  “THE CONSTITUTION OF INDIA”  lawmin.nic.in/legislative/Art1-242%20(1-88).doc

 

[4] “The People’s Republic of Capitalism” Discovery Channel

 

[5] “¥79 million awarded over ‘karoshi’” http://search.japantimes.co.jp/cgi-bin/nn20100526a7.html

 

[6] “Florida tent city offers hope to homeless” http://www.reuters.com/article/2009/06/17/us-usa-homeless-tentcity-idUSTRE55G01Z20090617?pageNumber=2

 

[7] Inside Job (2010)

 

[8] “World’s richest 1% own 40% of all wealth, UN report discovers” http://www.guardian.co.uk/money/2006/dec/06/business.internationalnews

 

[9] “The Global 2000” http://www.forbes.com/lists/2010/18/global-2000-10_The-Global-2000_Assets.html

 

[10] “The World’s Billionaires” http://www.forbes.com/lists/2010/10/billionaires-2010_The-Worlds-Billionaires_Rank.html

 

[11] “America’s Best-Paying Jobs” http://www.forbes.com/2009/05/04/america-best-paying-leadership-careers-jobs-slide_3.html?thisSpeed=undefined

 

[12] “America’s Worst-Paying Jobs” http://www.forbes.com/2009/05/04/america-worst-paying-leadership-careers-jobs-slide_2.html?thisSpeed=undefined

 

[13] “Charlie Sheen to Earn Nearly $2 Million Per Episode” http://www.popeater.com/2010/05/18/charlie-sheen-two-and-a-half-men/

 

[14] “Charlie sheen to earn $ 88 million from “Two and half men” http://udaymovies.com/charlie-sheen-to-earn-88-million-from-two-and-half-men

 

[15] List of minimum wages by country http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_minimum_wages_by_country#cite_note-CRHRP-2008-8

 

[16] “Reich: How Unequal Can America Get ?” http://www.youtube.com/watch?v=QCu-XnVxhfk

 

[17] List of countries by total health expenditure (PPP) per capita http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_total_health_expenditure_(PPP)_per_capita

 

[18] Health care system http://en.wikipedia.org/wiki/Health_care_system#Fee-for-service

 

[19] Rodwin, Victor. “Health Care in Japan”. New York University. Retrieved 10 March 2007. http://www.nyu.edu/projects/rodwin/lessons.html (“Since 1961, virtually all Japanese have been covered by either employers or the government”.)

 

[20] “Spas je u obaveznim pregledima” http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Spas-je-u-obaveznim-pregledima.lt.html

 

[21] “Medicare Costs for Cancer Treatment Soar” http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2008/06/10/AR2008061001987.html

 

[22] Who Else Wants 1,000′s of Views To Their YouTube Video within Hours?

 

http://www.youtube-views.com/

. . [23] YouTube to sell pay-per-view films . .

 

http://www.hollywoodreporter.com/news/youtube-sell-pay-view-films-19742

 

[24] http://usocial.net/facebook_marketing/

 

[25] “Prostitute prices in Amsterdam, just in case you were wondering” http://www.amsterdamlogue.com/prostitute-prices-in-amsterdam-just-in-case-you-were-wondering.html

 

[26] “Sajt za iznajmljivanje prijatelja”  http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/199073/Sajt-za-iznajmljivanje-prijatelja

 

[27] http://rentafriend.com/beafriend/ “GET PAID TO BE A FRIEND!We are now accepting Friend applications worldwide! Earn Up To $50 Per Hour! Plus Free Meals, Free Concerts, Free Sporting Events, & More!”

 

[28] Pola minuta reklame u poslednjem “Opra šou” košta milion dolara  http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/248288/Pola-minuta-reklame-u-poslednjem-Opra-sou-kosta-milion-dolara

 

[29] www.thevenusproject.com

 

[30]“ Plan za izgradnju nove civilizacije” http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/248018/Plan-za-izgradnju-nove-civilizacije

 

[31] Tomas Fridman „Svet je ravan“ 2007.

 

[32] “Prošle godine poginulo 35 radnika na radnom mestu” http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/249554/Prosle-godine-poginulo-35-radnika-na-radnom-mestu

 

[33] US Department of Labor, Bureau of Labor Statistics. “National census of fatal occupational injuries in 2007.” Washington, DC: US Department of Labor; 2008  http://www.bls.gov/news.release/pdf/cfoi.pdf

 

[34] Isto

 

[35]  Karl Marks „Kapital“ III tom 57. strana 1947.

 

[36] “China’s internet ‘spin doctors’” http://news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/7783640.stm

 

[37] “Četrnaestogodišnji bombaš-samoubica traži oproštaj zbog samoubilačke misije” http://www.blic.rs/Vesti/Svet/249513/Cetrnaestogodisnji-bombassamoubica-trazi-oprostaj-zbog-samoubilacke-misije