PORTRETI ISTORIJSKIH LIČNOSTI – BORAC ZA JUGOSLAVIJU

Filed under: afirmator,broj 02 - maj 2012,istorija |

 


Većeslav Vilder je bio jedan od najuticajnijih članova Samostalne demokratske stranke. Imao je izuzetno značajnu ulogu u uređivanju vodećih listova Demokratske i Samostalne demokratske stranke.
Većeslav Vilder je rođen 8. avgusta 1878. godine u Litomišlu u Češkoj. Došao je u Zagreb sa majkom, sestrom i bratom kao sedmogodišnji dečak, jer mu je otac radio u Zagrebu kao geometar. U gimnaziji se družio sa Jurajem Šutejom i Vladimirom Mačekom, sa kojima se kasnije politički razišao. Iako se politički nisu slagali, zbog ličnog prijateljstva iz mladosti i u zrelim godinama su nalazili snage da razgovaraju i nalaze kompromise u rešavanju važnih političkih problema u zemlji. Završio je pravni fakultet u Pragu, ali se profesionalno bavio novinarstvom. Novinarsku karijeru je započeo u Osijeku, početkom 20. veka, u dnevniku „Narodna odbrana“, koja nije bila ni hrvatska ni srpska, nego „narodna“, odnosno jugoslovenska.
Vilder je od mladosti bio jugoslovenski opredeljen. Započeo je svoju političku karijeru u Hrvatskoj naprednoj stranci. Vilder je sa svojim politčkim istomišljenicima nastavio novinarsku i političku karijeru i osnovao list „Pokret“, 1905. godine, koji je postao list Srpsko-Hrvatske koalicije. Većeslav Vilder je zbog svojih političkih stavova često bio osuđivan i zatvaran zajedno sa Srbima i jugoslovenski opredeljenim Hrvatima na tzv. „Veleizdajničkim procesima“. Učestvovao je na svim izborima kao kandidat Srpsko-Hrvatske koalicije. U toku Prvog svetskog rata je osuđivan zbog jugoslovenskih opredeljenja i podrške politici Srbije u ratu. U godinama do Prvog svetskog rata i u toku rata Vilder je nastavio da uređuje list „Pokret“, koji je formalno bio list saborske većine. List je obustavljen 8. oktobra 1915. godine, a umesto njega je, sa vladinom dozvolom, počeo da izlazi list „Hrvatska riječ“, ali je vladin uslov bio da urednik ne bude Vilder. Prvi svetski rat je proveo kao zastupnik u Hrvatskom saboru i delegat u Peštanskom parlamentu. U jednom od svojih izlaganja izjavio je da: „mada se vodi rat protiv Srbije ideja da su Srbi i Hrvati jedan narod će preživeti i ovaj rat“.

DOSLEDNI ANTIFAŠIZAM
Posle formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Većeslav Vilder ulazi u Jugoslovensku demokratsku stranku i postaje jedan od njenih najuticajnijih članova. Imao je značajnu ulogu u uređivanju stranačkih listova. Po rascepu u Demokratskoj stranci Vilder sa Svetozarom Pribićevićem osniva Samostalnu demokratsku stranku i postaje jedan od vodećih ljudi u stranci. Imao je vodeću ulogu u uređivačkoj politici stranačkih listova. Ostao je uz Pribićevića i posle uvođenja Šestojanuarske diktature. Vilder je uređivao ilegalni list Samostalne demokratske stranke „Informacije“. Učestvovao je u donošenju tzv. „Zagrebačkih punktacija“. U odsustvu Svetozara Pribićevića obavljao je njegove poslove. Većeslav Vilder je potpisao, umesto Svetozara Pribićevića koji je bio u emigraciji, dokument o zajedničkom izlasku opozicije na izbore 1935. godine. Nije se slagao sa mnogim stavovima Vladimira Mačeka. Smatrao je da je Samostalna demokratska stranka postala taoc hrvatskog separatizma. Bio je veliki protivnik fašizma. Uređivao je list „Nova riječ“, koji je izlazio u periodu od 1936. do 1940. godine. List se istakao u borbi protiv fašizma. Samostalna demokratska stranka je bila protiv saradnje Jugoslavije sa Italijom i Nemačkom i osuđivala je anšlus. U aprilu 1938. godine organizovao je proteste protiv anšlusa.
Vilder je Drugi svetski rat proveo u emigraciji u Londonu. Zauzimao je mesto jugoslovenskog poslanika kod češkog predsednika u egzilu, Eduarda Beneša i direktora ureda za informacije. Milan Grol je smatrao da je Vilder sve činio da ublaži netrpeljivost između partizana i četnika, kao i da spreči, ili bar da ublaži, sukobe između Srba i Hrvata. Dražu Mihailovića i četnički pokret Vilder je smatrao kolaboracionistima. Bio je prvi hrvatski političar  koji je ukazivao na ustaške zločine nad Srbima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Među prvima je, još od februara 1942. godine, počeo da napada nadbiskupa Alojzija Stepinca, zbog njegovog stava prema Srbima i podrške Paveliću i Hitleru.

NEUSPEŠNA INICIJATIVA
Posle Drugog svetskog rata Većeslav Vilder je, sa dr Slobodanom Jovanovićem i Adamom Pribićevićem, bio član Jugoslovenskog narodnog odbora u Londonu, koji je u septembru 1945. godine tražio savezničku intervenciju u Jugoslaviji. U memorandumu, koji je poslat Savetu ministara inostranih poslova velikih sila, predstavnici pomenute organizacije, kao predstavnici jugoslovenskih građanskih partija, zahtevali su: da se izbori za Ustavotvornu skupštinu sprovedu pod savezničkom kontrolom, da se uvede nadzor nad podelom pomoći Administracije Ujedinjenih nacija (UNRRA) i da se ukine politička policija, odnosno odeljenje za zaštitu naroda (OZNA). Većeslav Vilder je u emigraciji napisao knjigu “Bika za rogove”, koja je objavljena u Londonu 1957. godine. Umro je 1961. godine u emigraciji u Londonu.
Većeslav Vilder je bio jugoslovenski političar o kome se relativno malo znalo i pisalo. U svojoj dugoj političkoj karijeri išao je različitim putevima, ali je uvek ostao veran borbi za opstanak Jugoslavije i demokratizaciju jugoslovenskog društva.

 

mr Snežana Ilić

 

 

 

 

 

 

 

 

[1] Većeslav Vilder, Bika za rogove, London, 1957, 189

Literatura: Štampa: „Demokratija“, Beograd, „Reč“, Beograd, „Vidovdan“, Novi Sad, „Jutro“, Ljubljana, „Nova riječ“, Zagreb, Objavljeni izvori: B o b a n, Ljubo (1985) Hrvatska u arhivima izbjegličke vlade 1941 – 1943 izvještaji informatora o prilikama u Hrvatskoj, Zagreb, P e t r a n o v i ć, Branko i Z e č e v i ć, Momčilo (1985), Jugoslavija 1918 – 1984, Zbornik dokumenata, Beograd, P e t r a n o v i ć, Branko i Ž u t i ć, Nikola (1990), 27. mart 1941. tematska zbirka dokumenata, Beograd, P e t r a n o v i ć, Branko i Z e č e v i ć, Momčilo (1987), Jugoslovenski federalizam Ideja i stvarnost, tematska zbirka dokumenata, I – II, Beograd, Rad prvog kongresa Samostalne demokratske stranke, Beograd, 1926, Memoari i dnevnici: V i l d e r, Većeslav (1957), Bika za rogove, London, P r i b i ć e v i ć, Svetozar (1953), Diktatura kralja Aleksandra, Beograd, P r i- b i ć e v i ć, Svetozar (1931), Pogledi na stanje u Jugoslaviji njenu budućnost, Prag, Knjige: B o b a n, Ljubo (1973), Svetozar Pribićević u opoziciji (1928 – 1936), Zagreb, g r u p a a u t o r a (1962 – 1965), Enciklopedija Jugoslavije, V – VIII, Zagreb, M i t r o v i ć, Andrej (1984), Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd, P e t r a n o v i ć, Branko i Z e- č e v i ć, Momčilo (1987), Jugoslovenski federalizam Ideja i stvarnost, tematska zbirka dokumenata, I, Beograd, M a t k o v i ć, Hrvoje (1972), Svetozar Pribićević i Samostalna demokratska stranka do Šestojanuarske diktature, Zagreb, D i m i ć, Ljubodrag (2001), Istorija srpske državnosti, III, Srbija u Jugoslaviji, urednik Čedomir Popov, Novi Sad, P e t r a n o v i ć, Branko i Z e č e v i ć, Momčilo (1991), Agonija dve Jugoslavije, Beograd.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.