Ponosni ljudi su povredili kolena – Fara Fild

Filed under: afirmator,broj 06 - sept. 2012,poezija,poezija i proza |

 

Helen me je pitala da pogodim da li nosi donji veš
Čuvala je svoje usne
Bilo je malo mokraće, ali meni to nije smetalo
Povukla me je za ruku ka zemlji
Veoma je fleksibilna, reče ona, kaži mi ono što nikome nikada nisi rekla
Ušunjale smo se u kupatilo dok su cure spavale
Sve mogu da sredim; čak i svoje sopstveno koleno
Kakva je ovo magla
Nisam primetila koliko je visoka sve dok se nije okrenula i uhvatila za lavabo
Nismo htele da nas cure čuju
Mogu da svršim tako što ću te samo gledati
Dlaka joj se zalepila za donju usnu dah joj zamagljuje ogledalo
Majka izvlači ciglu iz zida
Pratila me je do kuće kada sam izgubila posao
Kada imaš nešto što ta veštica želi
To je još uvek zid ne ruši te tek jedna cigla nedostaje
Udari dovoljno jako noga će se saviti u čudnum luku
Moje koleno je plutajući slomljeni štit a tetive su u očajnom stanju
Ona jedva da pomera svoju ruku, kao da njom odmahuje
Kaže čovek je povređen, povešću jednu od svojih devojaka
Kažem zar si zaista mislila da ih štitim
Ne možeš tražiti da te ubije od onog ko to ne može
Helen dolazi kroz sneg i nosi me kući
Ljubav je ljubav ljubav ljubav
Nosiš one čarape koje su visile u kupatilu
Ona stavlja kladu u kamin
Mogu da učinim da budeš potpuno mokra
Cure joj donose peškir i kofu punu leda za moje koleno

 

 

Fara Fild (Farrah Field) rođena je 1976, živi u Bruklinu. Moderatorka je stalnih književnih večeri pod nazivom Yardmeter Editions. Pesme su joj objavljivane u mnogim časopisima: Mississippi Review, Typo, Harp&Altar, La Petite Zine, Copper Nickel, Effing Magazine, Ploughshares, Mantis, Cannibal, Memorious. Za svoju prvu zbirku pesama Rising dobila je nagradu Levis za 2007, koju dodeljuje Four Way Books. Uređuje svoj blog Adultish.

 

 

Preuzeto iz Antologije njujorške poezije 21. veka Dan kada je umrla Lejdi Gaga

Priredili: Ana Božović i Željko Mitić

2 Responses to Ponosni ljudi su povredili kolena – Fara Fild

  1. Ja ne znam da li sam ikada pročitala veću glupost!

    Nevena
    5. октобра 2012. at 12:08
    Одговори

  2. Slična poezija se pisala u drugoj polovini xx veka, ima suviše automatizma, jednolinijske misli. Svemu dođe kraj, pa i tome. Mislim da novo vreme traži sasvim novi izraz, drugačiji od gore pročitanog. Iz perspektive 21. veka, Bodlerovi stihovi avangardniji su od ovih, kao i Betoven od tehno-muzike. 🙂

    Ivan
    6. октобра 2012. at 14:09
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.