Poezija Marine Drobnjaković

Filed under: 2016,afirmator,broj 46 - januar 2016,poezija,poezija i proza |

***

preoblikovan nemir

besputnost

možda i bespravnost

 

počinje da liči na sebe

kada je sa njom

ona kada je sama sa sobom

 

da li je

 

grebuckanja po površini

vrlo retko

zapravo nikad dublje od toga

 

može da pluta više/duže od nje

ona se trudi da ne potone

 

međusobnost

uzajamnost

brisan prostor led(ina)

i jedan u osmicu učvoren krug

uvezan

nikad zatvoren

 

 

 

***

kilometri razmaženih gradova

ružičasto na kašičicu

usijanost vetra i glava

 

nameštam se tako da mi bude neudobno

volim kad me boli

tada osećam

 

kad sam porobljena

savladana nesavladiva

 

mislila bih da si spontan

kad bi smeo da skočiš u bazen

u farmericama

                     volela bih da si spontan

 

mislila bih da me zavodiš

kad bi me mokar

po izlasku iz bazena

tako i pogledao

                      ne znaš da me zavedeš

 

nosiš masivan prsten na domalom prstu

i osmeh od hiljadu karata

ali nisi

ono što sam poželela da jesi

 

 

 

***

(znaš, Džoni

zapravo je šarmantna kratkoća

tvojih nadlaktica)

 

presavijam sve nebitne beleške

i stavljam ih u akt tašnu

 

treba samo da trepnem

sada dok pružam korak preko zebre

i tu si

 

već u sledećem trenutku

ležimo odeveni u odraz venecijanera

 

golicaš moj pupak, Džoni

 

kao da sam na krovu sveta

gledam u sve i ništa ne vidim

 

i januar je a miriše na

ulja za sunčanje

 

pamti me, Džoni

 

 

 

dok trči

 

vetar joj upire kažiprstom u leđa

dugmad otpadaju sa haljine

štikle se izlizuju

pesak spira mastilo sa zglobova

(dok trči) grmljavina porađa krst

oko okreće novu stranicu

nokti natkriljuju crno

vene probijaju kroz listove

školjke ispadaju iz kolena

(dok trči) krv joj kreće na usta

otkida se parče po parče kože

raspliće se uže oko vrata

skraćuju se prsti na rukama

pete puštaju korenje

(dok trči) dotrčava saplićući se

o puževe golaće

beskrvna

bez kičme kože haljine i pulsa

pada do sutrašnjeg d(iz)an(j)a

 

DSCN4818

 

Marina Drobnjaković, rođena 1984. godine u Novom Sadu. Diplomirala na Filozofskom fakultetu, na odseku za psihologiju.

Zbirku poezije „Čelik i čipka” objavila 2010. godine, u izdanju Književne omladine Srbije. Poezijom zastupljena u brojnim zbornicima i časopisima. Nagrađivana.