Поезија Марије Грбић

Filed under: afirmator,poezija,poezija i proza |

Површина исечка тренутка  

Спржени табани
Ходање
Хоризонталама
Критично је
Оних ноћи  које
Миришу
На гипс
Метафорични тренуци
Сједињења

Белешка мени
Нема
Нема
Сједињења
Само
Колажи надражаја

Асебеја

Мекушци
Израњају
Накалемљени обриси
Ти
Маску
Имаш
Човече
Ти
Лобању
Немаш
Човече
Кад Би
Коњи и лавови
Кад би
Коњи и лавови
Имали
Руке

Клице свуда
Емпедокле
Поздравља каже
Жели да ти
Прича
О вулкану

Халуцинирам – дакле, постоје (сво троје)

А:
Халуцинирам
Рупа под мојим
Стопалима
Диктира
Пулс
Зидови
Свуда
Зидови

Б:
Гризем зидове
Гутам зидове
Варим зидове

Множе се

Б:
Опет
Гризем зидове
Гутам зидове
Варим зидове

А:
Левитирам
Над блаженом
Рупом

Б:
У рупи
Спасење
У рупи
Спасење

А:
Запали ватру
Над рупом
Играј
Нежна је и невина
Маса
Окована
Пролазник примећује: „Сара је у шатору.“

Um-die-Ecke-Sehns

У прачовекову
Лобању
Бандера
Забодена
На прабандеру
Столица
Накалемљена

Онај што  на
Столици
Седи
Мора имати
Перископску перспективу

По Ничey

Homo (poeticus) ludens

Око ватре

Ехо лети
У пећини
Слама славна
Кост о кост
Камен на камен
Пршти пуца
Осећа се призор из Алтамире
Не та линија не може тако
Али човече
Ја твоје неартикулисане крике
Не умем да укалупим
Ни да им слике прилагодим
Не стој тако укочено
Верујем у камене идоле
Онда и
У Сулине победе
За неколико векова
У постмодернистичку еру антисиметрија
Чини се
Никада нећемо бити тако чисти
Као ових безазлених дана
Чистији смо од чистога
Ми
Играјући

Око ватре

 

 

____________________________________

Марија Грбић, pођена 21.11.1992.  године у Ваљеву. Завршила Ваљевску гимназију. Тренутно студент руског језика и књижевности на Филолошком факултету Београдског универзитета.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.