Поезија Дубравке Матовић
Дубравка Матовић је лауреат Фестивала поезије младих у Врбасу 2006, када је објављена и њена прва збирка песама ,,Имам и немам“. Добитник је више награда за поезију. Објављивала је у више часописа. Аутор је и књиге есеја ,,Сентиментална кухиња“ (2012) и истоименог блога. Ради као наставник српског језика.
Ауторка фотографије: Тања Драшкић-Савић
Киша
Могу се опевати јануарске кише.
Сувишно, јер свако види да пада киша.
И квргаве јабуке су сувишне
крај јарко обојених, сјајних
од којих је сито чуло вида.
Урадићемо видео запис јануарске кише
(за очи).
Писаће на тегли: Зима 2000 и те.
А могла бих
узети књигу под мишку
и изаћи на кишу,
јер тако се може
узети и киша под мишку
и изаћи у књигу.
Мисао
Моја мисао
не савија кашику.
Савија свој врх виљушке
ка мени.
Све ми се више свега
премешта унутра.
Моја мисао између
пролазног и класичног
извадиће ми умњак.
Моја мисао
поприма боју твог гласа
да ме прогута
као анаконда медведа.
То што вари
не значи да јој је по укусу.
У малом стану
У великом граду
у малом стану
зима у малом:
леденица на прозору
и снег на крову.
У великом граду
у малом стану
у шерпици једној:
вулкан у малом.
У великом граду
у малом стану
земљотрес чаша и флаша:
то трамвај вози булеваром
У великом граду
у малом стану
човеку је довољно мало
и мишљу не помера стене.
Related Posts via Categories
