Poezija Dajane Petrović

Filed under: afirmator,broj 10 - januar 2013,poezija,poezija i proza |

CRI_209413ZADNJA RATA-DECEMBAR
(ili: Ne bacaj čekove (u) more!)

Remeti gužva
Stalno čišćenje od peska
Sveee žee krooo fniii ce cee
Namrgođeni konobari i kasirke
Francuski krompir
Kupus i pariska šnicla
Umaraju naduveni Rusi
Kad brkica triput za istom
Sirotom sofrom kaže: Prijatno
Češke žurke na terasi tužnog
Hotela Zlatibor
Anketa: zaokruži jedno od dva ista
Krompir ko krompir
I grašak je krompir

Sve je kul
Fali jedna česma
I par kanti za đubre

 

ŠATORSKI PRETOP

Za stolom
U čelu
3 neopojana praseta
Čekaju naoštrene očnjake
Sa 12 očiju
I 6 glava
Neman
Kum
U trapavu sredu
Udara po prasećem repu
Jabuci
Jeziku i mozgu
Častima prevečnim
Prebire
Umesto predjela
Umače pogled
U stražnjicu šatorske pevačice
Pretop klizi s čeone kosti
Kum, prase gužva u salvet
S malo nakapanog znoja za poneti
I beži glavom bez obzira
Pre no što mrtvi ne krenu po svoje
Praseća osveta se kuje:
Mangulica podiže ustanak
Neko će biti nabijen na kolac
Kum pali…
Biće seča knezova

 

SUVENIRNICA

Valjda je nekad bio pun jasena
Pa su mu po njemu ime dali

Uredno pokošenu travu
Turisti fotografišu
Kustos barata ciframa
Igra brojki i slova

Ledena jeza katkad prostruji ravnicom
Gdegod iznenada zgažen list prestravi

U tišini smo
I mi i mrtvi

Iz suvenirnice iznosim razglednicu
Potpisanu s 5 imena i jednim prezimenom

Pakujem suze u novčanik
Zbunjeni prodavac dvaput naplaćuje za isto

Оkо
Оd оkа

I zub
Od zuba

 

SVET(I) FALSIFIKAT

Pošto poto
Daj,
Ali ne bilo šta.
Hoću pijedestal
Naslovnih strana!
Ja sam fono akrobata.
Moj napor ne sme biti neprimetan.
Moj prepisivački znoj
Oštriji je od originalnog.
Vrcam suštu srž.
Ja sam matična ćelija
Kolažnoj razvalini.
Spakovan u skup proizvod
Bečim se na domaću stoku,
A u Beču sam gospodin.
Slojevit sam.
Ne mogu mi prići,
Kotiram se visoko.
Ja sam kopi pejst majstor:
Tvoje je moje,
Moje pripada meni.
Kompoziciji moga šinobusa
Zavide divovi.
Praćkom se služim,
Maska slavu čuva.
Putujem sutra, sam.
Slavi me grad…
Blica aparatura silovanih mojom senkom.
Ja sam vrhovni bog bez venca.
Ako je ovo poslednji minut,
Zar kasnim?
Sveti Falsifikatu daruj mi sonet!
Jutro je bilo davno..
Pred san od sebe tražim samo jedan
Svoj idealan autogram.

 

KRATKA BIOGRAFIJA

ЈА sam
Morao biti rođen
Na crveno slovo
I da nije bilo
Pocrvenelo bi
Od moje sveukupne važnosti
Književnik
Kritičar
Antologičar
Č(m)ar
Dar mar
Car
Brojim ponovljena izdanja…
Prstiju nemam…
Otprilike
Sve to vaše,
Pa na kvadrat,
I na kub
Ništa je
Naspram moga svega nepobrojanog
Za moje previše
I tuđeg dosta (manje)
JA sam zaslužan
Građanin
Ovog malog grada
Ali i svih velikih gradova
U kojima sam gostovao
U više država
Umetnik
Multi multi nulti
Kad vam kažem
Mada i ne moram
Mojih bezbroj intervjua,
Snimaka,
Članaka,
To potvrđuje.
Prevođen sam
Pozivan…
Ma nemam vremena…

Ponosan sin
Ponosne majke, a inju sam prešišo!
(Oprosti mama)

Ne opraštam
Dobro (zlo)pamtim
Imam jednog i po prijatelja
Ostali mi zavide
Imaju i na čemu
Ja sam par ekselans…
Bič božji
Produžena ruka Tvorca
Oličenje
Sina
Sinovca
Tata Mata
Sve i svja sam JA
Sada uvek
I u vekove vekova.

Živa legenda
Sve nagrade sam pobro
Sve štapove, šešire, povelje i pera
Nisam nijednom umro

Toliko
Ukratko
Da se ne hvalim

Nastaviću se..

 

 

_____________________________________
Dajana Petrović, rođena 7.03.1981. u Slavonskom Brodu. Piše poeziju, i kratku priču. Objavljene knjige poezije: „Sozercanje sna“ (Brankovo kolo, Sremski Karlovci 2010.), „Mala slova duge zime“ (Valjevo-Knjaževac), Laureat nagrade „Stražilovo“ 2010. godine. Zastupljena u časopisima i zbornicima: (AKT, Libartes, Rujnik, Šumadijske metafore, Nova poetika…). U pripremi treća knjiga poezije „Blaženi plačući“. Bavi se slikarstvom. Mama dva sina . Nastavnica na čekanju. Dok čeka, piše… I živi u Valjevu.

9 Responses to Poezija Dajane Petrović