Pitomi vulkan (izbor), Đorđe Simić

Filed under: 2021,afirmator,poezija,poezija i proza |

NE TAKNUVŠI

Prstima

Ne taknuvši,

Dodirne

Celo moje telo

Samo jednim

Osmehom.

I slomi.

SVA NEŽNOST

Tebi

Za volju,

Sva mi je nežnost

Ruke koju pružam

Na dlan stala.

Ucrtava ti se u kožu

I tetovira moje ime

Dodirom.

TIŠE OD TIŠINE

Sa svih strana,

Tiše od tišine,

Opkolila me ljubav

Poput vlage

Što se u zidove

Moje sobe uvukla

I sluša kako

Izgovaram ti ime

Dok se ne pojaviš.

LJUBOMORA

Jedino kad žmurim

Ne brojim ti poglede

Poklonjene drugima,

A ne meni.

BUNTOVNI I SMELI

Okruženi nepoznatima

U tuđim sobama

I čekaonicama,

Vremenom

Naučili smo

I skrštenih ruku

Pogledima da

Grlimo se na sav glas

Čak i kada ćutimo.

PLES

Bolno,

Svakoga dana,

Dočekujem i pratim

Raspevane korake

Tvojih hladnih stopala

Što po mom srcu igraju

U ritmu muzike koja svira

I kad nastane muk.

KORENJE

Svud po meni

Cvetaju

Tvojih prstiju tragovi.

Suzama

Zalivam im korenje.

GLAD

Naizgled bezopasan

Tvoj poljubac,

U nedogled,

Hrani me

Golim usnama.

Ljubeći te,

Glad

Nikada utolio nisam.

POVRATAK

Pune su mi oči smeha

Dok čekam,

Usana svežih

Meni da se vratiš

I dodirom

Sve moje smrti

U sekundi ozdraviš.

SUSRET

Kad god se sretnemo,

Mirišeš na cimet

I tuđe ruke.

Niko ne oseti,

Samo moja krv.




Đorđe Simić, rođen je u Valjevu, 14. januara 1989. godine. Studirao na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu. Jedan od učesnika i izabranih autora na III međunarodnom književnom festivalu „Pero Živodraga Živkovića“ 2017. godine. Prvu knjigu poezije pod nazivom “Pitomi Vulkan” objavio je 2020. godine uz podršku izdavača Nova Poetika.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.