Petar King, Čamac
Živeo jednom jedan čovek u maloj kući kraj reke. Kuća mu beše od blata i slame, a u njoj on živeše sa svojom ženom, koja mu je sve zanovetala, i malom ćerkom. Svakoga dana čovek bi išao da peca, kako bi tu ribu prodavao i tako prehranio svoju porodicu. I kako priroda beše nemilosrda, reka bi često u leto presušila i njegova porodica bi živela na nešto malo povrća što se nije sasušilo.
I tako, jednog dana, voda se sažali na siromašnog čoveka i pošalje mu čamac koji ga može odvesti gde god to čovek hoće, pa mu čovek zapovedi:
„Odvedi me do najvećeg blaga ovoga sveta!“, i čamac izlete iz vode i odnese ga do male kuće od blata i slame, kraj reke. Čovek se ponovo obrati čamcu:
„Odvedi me do žene, koju ću voleti do kraja života“, i čamac izlete iz vode i odvede ga do neraspoložene starice u maloj kući od blata i slame, kraj reke. Obrati se čovek čamcu, još jedan i poslednji put:
„Odvedi me do najveće, i večne sreće“, i čamac izlete iz vode i odvede ga do male kuće od blata i slame, kraj reke.
Related Posts via Categories
