Petar Jovanović: PESME
ZAVIČAJ
Gde je moj zavičaj neopisive lepote,
Bog mi ga dade, a čovek ga ote.
Nema čiste vode, sramota je prava,
u mom zavičaju ne niče više ni trava.
Uništili su šume i mnoge pejsaže,
ni lovački psi više lisice ne traže.
Nekad se mesec prelivao preko šuma,
a sada posrće nasred druma.
Jedemo zagađenu hranu. To je božja kazna,
vreme je da se istina sazna.
PENZIONER
Penzioner je čudna sorta,
ne zna šta hoće od života.
Sa akcije namirnice cima,
dok u njemu snage ima.
Obrazi mu promrzli i hladni,
a uz to još i gladni.
Gleda u hladna nebesa,
pita se gde mu je večna adresa.
Izdvaja od penzije novac za kraj,
da sebi kupi prečicu za Raj.
Related Posts via Categories
