PAD SA PLANETE – satirična priča

Filed under: afirmator,satira |

planetaNekada sam živeo  na planeti Zemlji. U  zabitom balkanskom kutku. Tamo sam proveo nekoliko decenija. Nije to bio život, pre je bilo mučenje.  Životinjarenje.  A onda su me, bog te mazo,  jednog dana jednostavno – šutnuli!  Izbacili. Gurnuli, zapravo.   Sa   tog delića planete.

Političari su popizdili na mene. Zarad građanske neposlušnosti.  Zbog bojkotovanja izbora. Ja, u stvari, nikada nisam glasao, pa ih je moja  pasivnost  izluđivala.

Uz to  sam, ovako bezdlak na jeziku, vladajući kliku  često  kritikovao. Istina,  samo u kružocima. Ponekad  kafani. U četiri oka. Nikad na javnom mestu. Ali su oni, jebivetri, svejedno sve saznali. Preko  silnih doušnika. Seronja od zanata.

Preko noći su državni usranci doneli odluku o mom šutiranju sa planete Zemlje. Preko dana napisali presudu i odmah je izvršili. Vladin dželat me,  da prostiš, šutnuo nogom u dupe!  Tako jako da sam odleteo sa planete. Još me, majke mi, boli donji deo leđa.

To je bila uobičajena kazna sa neposlušne građane. One koji nisu izlazili na učestale izbore.  Zatvori su, mamicu im, već bili prepuni. A smrtna kazna, na njihovu žalost, zabranjena zbog Evrope. Mada bi oni, profuknjače, sa zadovoljstvom i svojeručno  rado ubijali građane koji ne glasaju.

Tako sam  ti ja, moj prijaško,  pao. Ne s kruške, nego s planete. Bio sam, bog te mazo, prvi Srbin u vasioni! Leto sam kroz bestežinski prostor veoma dugo. Činilo mi se danima. Onda sam, sunce ti kalaisano,  tresnuo u neku baruštinu. Na pitajboga kakvu planetu. Uneredio sam se, časti mi, od straha.

Ubrzo su došli neki mali plavi čovečuljci. Sa radarskim antenama na glavi. Doneli  mi odelo i  – dezodorans. Potom me odveli  lokalnom vođi. On je, nećeš verovati, znao sprski! Odlično. Kaže da je bio  dole na specijalizaciji. Učio je kako se bez veze vode ratove. Kako kriminalci postaju junaci. Kako bagra postaje gospoda.

Kasnije me odveli u glavni grad. Nekom većem vođi. I on je, da ne poveruješ,  znao srpski.

-Vi  imate najgori parlament u celom kosmosu.Tamo, u Srbiji, vlada najgora vlada. Političari gledaju samo lični interes. Za narod ih boli ona stvar – izdeklamovao je u jednom dahu.

Posle dva dana susreo sam se i sa glavnim vođom ove planete. Simpatičan čovečuljak. Govori srpski bolje nego ja. I on je, jebi ga, bio u Srbiji na specijalizaciji. Učio je na našim greškama.

-Samo treba raditi suprotno od onoga što radi vlada u vašoj zemlji i sve će biti odlično – odao mi je tajnu.

Onda sam upoznao još desetak vladinih službenika ove planete.  Svi su bili na  Zemlji. U Srbijici. Svi odreda su poslati u taj deo kugle zemaljske po kazni,  da  na delu uče kako se  ne bi smelo vladati u privredi, politici, kulturi, obrazovanju…

Razočaran i frustriran,  sam sam skočio sa ove planete umnih i ljubaznih ljudi. Odleteo  na savim drugu planetu, mnogo udaljeniju od Zemlje. I tamo su, jebo te, svi znali sprski!

Mića M. Tumarić