On je svačiji, Nemanja Radovanović

Filed under: afirmator,poezija,poezija i proza |

CRI_141705

 

 

On je svačiji

 

Postoje pesnici čije istine
drugi pesnici osete
ne znajući im ni imena ni dela.
Okupite sve pesnike sveta
i pitajte jesu li osetili
kako im se pre pevanja
u grudima mrvi i ključa
i sve to dok se koprca
glupava riba nadahnuća
u žabokrečini srca,
a onda pitajte,
jeste li čuli za Majakovskog?

 

 

 

 

 

Zakon koga nema

 

Nikada ti nisam rekao da
ne volim zakone jer mi se ta
priča činila nebitnom sve do
ovog trena kada maštam o zakonu
po kome bi ljudi morali
ostati večno na onom mestu
gde im sat stane.
Misliš da sam nejasan,
ne brini, sve će ti biti jasno
prvom prilikom kada me sretneš
i kada razbijem svoj sat u komade.

 

 

 

Pogled na kišu

 

Oblačnih dana uz prasak munje
presuđuje se koja će kap
prva skočiti u pakao.
Dok pada, izgovara molitvu vetru:
molim te nosi me u park
daleko od azbestnog krova zgrade.
I sve je to kao u bezumnom ratu,
nema pravila,
kukavica u travi preživi,
hrabar na krovu pogine.
I kao da je malo,
čovek je tu porobljivač kiše,
svojim joj umom poklanja oklop.
A čovek ko čovek radi za sebe
dok oklop ko oklop puca pri padu.
Pitajte kovače i limare
ponosni su na svoje delo
kao graditelji koloseuma,
pitajte pospane shvataju li
da zvuk koji toliko vole
nije kiša već čovek,
pitajte ih, pristaju li
da oblačnih dana skinu oluke
i puste kapljice da dišu
pa da konačno saznamo
ko zaista voli kišu?

 

 

 

Zagrljaj

 

Ne znam šta želim više:
da još jednom kao čovek stojim
na onom mestu gde je tvoja senka
nezasito grlila zemlju,
ili da sunčanih dana budem zemlja
i u ludosti se odreknem
sopstvene gravitacije pustajući u let
sve ljude sem tebe.

 

 

 

Izgubljen vojnik

 

Rat je počeo;
pročitao je voditelj
i iz zvučnika tranzistora
pustio lijane da hvataju
vešću omamljene prolaznike.
Bilo je to na malom popločanom trgu
dovoljno velikom za konačnu bitku
svih kukavica u ljubavi,
i već se zna,
neće tu biti heroja,
oni su već u ratu gde se juriša
po ritmovima srca,
gde je jedini čin-kapetan duše svoje.
U tom ratu čiji uzrok ne zna niko
jedan pesnik na bojnom polju
ko izgubljen vojnik stoji
ne znajući više traži li
zastavu svoju ili kosu tvoju.

 

 

 

_______________________

 

Nemanja Radovanović, rođen 01.07.1990. godine, živi u Raškoj. Apsolvent sociologije. Do sada učestvovao na nekoliko festivala poezije, zastupnjen u zbornicima „Između dva sveta“, u okviru „Miljkovićevih večeri poezije, Niš 2012, zatim festivala „Ćirilica-slovo srpskog lica“, uvršćen u zbornik za 2012. godinu. Obožava književnost i filozofiju, tako da su mu glavne aktivnosti binarne prirode – čitanje i pisanje. Pored toga, bavi se i  novinarstvom. Trenutno u potrazi za izdavačem prve zbirke.