„Once upon a time“ – satirična priča

Filed under: afirmator,broj 09 - decembar 2012,satira |

Jednog dana došao je čovek u našu kuću i rekao nam da moramo da je napustimo. Nije imao nikakvo oružje i bio je jako prijatan. Kada smo ga pitali zašto moramo da idemo rekao nam je da je tako najbolje za nas i da naša kuća nije dovoljno topla za naše hladne zime.  Mi smo ga odveli u podrum i pokazali drva. Rekli smo mu da je nasa kuća zimi najtoplija i da mi volimo kada nas ujutru probudi pucketanje tek zapaljene grane. Rekao nam je da ne izgledamo dobro, da smo mršavi i bledi i da nemamo dovoljno hrane za naše duge dane. Odveli smo ga u kuhinju i pokazali mu pune police. Otvorili smo  lonac tek skuvanog pasulja i rekli mu da mi volimo kad nam krenu suze dok ljuštimo glavicu našeg crnog luka. Pitao nas je zašto imamo samo jedan televizor. Rekli smo mu da mi volimo kada se u 7 uveče svi skupimo i zajedno pogađamo asocijacije. Rekao nam je da naša kuća nije bezbedna za ove opasne krajeve i da nemamo čime da je branimo. Rekli smo mu da mi nemamo neprijatelje i da volimo kada nas iznenadi zvono naših prijatelja na vratima. Pitao nas je gde nam je teretana. Odveli smo ga u dvorište i pokazali mu ljuljašku i košarkaški obruč na drvetu. Rekli smo mu da mi volimo kada lopta udari u krošnju i otrese jabuke sa grane. Pitao nas je zašto imamo samo jednu loptu. Rekli smo mu da se košarka igra samo sa jednom loptom. Onda nam je rekao da ne znamo dovoljno i da ne čitamo i dao nam neke knjige. Na koricama je pisalo “Bajke braće Grim”. Odveli smo ga u sobu i pokazali mu pune police. Rekli smo mu da mi volimo braću Grim ali da smo to čitali kao mali i da sada čitamo Crnjanskog. Rekao nam je da mi ne živimo dobro i da je najbolje za nas da napustimo kuću. Bio je jako prijatan. Rekao je da mora da ide i ostavio nam knjige. Kada je otišao otvorili smo ih i počeli da čitamo ali… ništa nam nije bilo jasno. Stranice su bile prazne a samo je na prvoj pisalo “ Once upon a time… “ .

Danka Spajić