ODLAZAK DOBROG DUHA PRERIJE – JJ CALE

Filed under: afirmator,broj 16 - jul 2013,muzika |

 

download

Jedan od najuticajnijih i najpotcenjenijih rok muzičara današnjice, JJ Cale (John Weldon Cale) , umro je 26. jula od srčanog udara, u 74.godini života. Rok muzika je izgubila velikog gitaristu i kompozoitora, autora hitova Cocaine i After Midnight ( Eric Clapton je zaradio milione na ovim obradama), They  Call Me The Breeze (Lynyrd Skynyrd), Sensitive Kind (Santana ), Magnolia (Beck), Going Down (Keith Richards) i pregršti pesama koje ste verovatno čuli ali ne znate da su njegove jer ih redovno zalepe za neku cool-reklamu za satove, automobile ili šta god. Rođen u Tulsi,Oklahoma,  JJ Cale je započeo karijeru kao „čovek iz senke“, svirao u malim bendovima, bio studijski muzičar i, sve u svemu, imao „show biz blues“ kako kaže u jednoj pesmi. Na prvi pogled prosečne pojave,  neupadljiv, bez nekih velikih glasovnih mogućnosti, povučen ali ne i miran (govorio je za sebe: “ ja sam, u suštini, nervozni drkadžija“),  nastanjen u skromnoj kući ispred koje nema ničeg osim psa koji laje na prolaznike,  Cale nije delovao kao neko ko će postati rok-zvezda i on to, ako se držimo stereotipnih merila, nikad nije ni bio. Ali, po onome što je uradio je to bio mnogo više nego brojna izvikana imena.

OKIE

Muzički, JJ Cale je epitom onoga što je cool u popularnoj muzici jer u svom delu na jedinstven način sažima rock, rockabilly, jazz,  blues, country i, s vremena na vreme, tople ritmove sambe ili rumbe. Ne žuri se nigde, a ipak, sve pesme su mu uglavnom do tri minuta duge, imaju tri akorda i u njima kaže sve. Naravno, specifična  fingerpicking tehnika daje žicama taj fini, meki zvuk koji vas poziva da se opustite ali i zamislite nad svakim tonom. Bio je, pored toga, i promišljen i zahtevan producent. Caleov vokal, iako nikad nije u prvom planu, imao je svoju lepotu i snagu i autentičnost – umoran, hrapav, pomalo dilanovski, išao je s pesmama kao  pivo s takosima. Ugledajući se na Calea, Mark Knopfler je formirao Dire Straits, dodao celoj priči komercijalniju auru, duplirao i troduplirao dužinu pesama, ubacio kilometarske solaže umesto kraćih i sažetijih i zaradio milione.

Calea to nije zanimalo. Njegovi stihovi o mračnim kutkovima urbane Amerike, o kažunskom mesecu (Kažuni ili Kejdžuni su potomci francuskih naseljenika s juga SAD), ovisnosti od kokaina, halucinacijama izazvanim travom, opasnim, ludim ženama, prodavcima životnog osiguranja, močvarnim noćima i ljudima koji žive na margini nisu nikad bili pozudan materijal za hitove. Dok ih neko ultrapopularan ne bi obradio. Cale je tako, vozeći se kolima po bestragiji u kojo je živeo, čuo na radiju Claptona kako svira njegov hit „Cocaine“ i odlučio: „Možda bih mogao da zaradim nešto para“. U to vreme, 1977. godine, s nekoliko odličnih studijskih albuma, Cale je bio poznat samo uskom krugu posvećenika. Claptonove obrade su skrenule pažnju na njega ali, velika slava nikad nije došla. Svirao je na festivalima (Rockpalast), bez nekih egzibicija, „my fingers do the walking every day“,  miran kao indijanski poglavica, tu i tamo, mada retko, davao intervjue, nastupio kod Joolesa Hollanda i – to je bilo to.Docnije je , s Claptonom, snimio album Road To Escondido.

download (1)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ONE MAN JAM SESSION

Razmišljajući  o albumima koje bih vam preporučio za slušanje shvatio sam ono što sam, insitnktivno, znao i pre – JJ Cale nikad nije napravio loš album. Može se reći da neka pesma nije tako kvalitetna kao ostale ali, to je samo pod uslovom  da cepidlačimo. U suštini, svaki album je bio prepoznatljiv ali  i drugačiji. Njegov stil i muzički uticaji su ostajali, na prvi pogled isti, ali bi nas iznenadio skoro pa psihodeličnim instrumentalom, bizarnom distorzijom, dakekoistočnim harmonijama. Smejurija vezana za njegovo ime je posebna priča – redovno su ga brkali sa još jednim „underdogom“ rok muzike, velškim multiinstrumentalistom Johnom Caleom koji je povodom toga napravio i pesmu „Autobiography“ (I’m not from Tulsa, I’m from Wales, I never wrote song, named „Cocaine“)

Moje otkriće JJ Calea vezano je za kompilaciju Special Edition. Ta kaseta je, devedesetih, skupljala prašinu u čemernoj polupraznoj Beograđanci.  Niko je nije kupovao. Znao sam da je uticao na Claptona i Knopflera i to je bilo sve. I, znao sam da je napravio genijalni instrumental „Cloudy Day“. Kupio sam kasetu i – tu su bili svi pobrojani hitovi osim „Cloudy Daya“. Potraga je, samim tim, morala da se nastavi. I, bez obzira koliko ponovo slušao Calea, nešto je uvek bilo sakriveno, nedorečeno.  Njegova supruga je jednom prilikom izjavila da, ma koliko god drugi uživali u njegovoj muzici, on najbolje zvuči kad “ uveče, sedi sam na verandi i, zavaljen u stolici, uz pivo, svira gitaru“. Tajna njegovog zvuka i one- man-jam-sessiona ostaje i dalje negde u preriji.

 

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.