ODGOVORNI TURIZAM

Filed under: afirmator,broj 12 - mart 2013,društvene nauke |
Edina Birkaš

Edina Birkaš

 

Sažetak

Realizacija turizma u kontekstu odgovornosti predstavlja problematiku istorijsko- društvenog i ekonomskog prostorno-vremenskog kontinuuma; problematiku mogućnosti za jednovremenjavanjem ovih prostora. Srž problematike se može jedino poimati u dubini opšte problematike turizma, kao pitanje ovremenjavanja istorijsko-društvenog prostora koje, međutim vodi ka grandioznom pitanju sadašnjice: ima li svoj gravitacioni pravac, tj. sadržaj ona ljudska aktivnost koja stvara ovremenjene prostore? Ad deliberandum.
Odgovornost samo onda može postati orijentacijom turističkih aktivnosti, ako se u prvi plan stavlja repoimanje (re-vrednovanje) civilizacijskih tekovina u bezvremenskoj perspektivi.

Ključne reči: Odgovorni turizam, Etika, Lokalne vrednosti, Poštovanje

Nova narativa turizma

U stručnim i naučnim radovima se u skorijoj prošlosti pojavio pojam odgovornog turizma (responsible tourism), koji odražava gledište održivog turizma, ali njegovo značenje obogaćuje naglašavanjem odgovornosti, a priori željom za savešću onih koje turizam u bilo kom vidu dotiče.

Doktrinalni temelji odgovornog turizma

Herold Gudvin, profesor na Univerzitetu Metropolitan, smatra se glavnim istraživačem iz oblasti odgovornog turizma, nazivaju ga i „ocem“ odgovornog turizma. U centru njegovih istraživanja (1) najznačajniju tačku predstavlja smanjivanje negativnih uticaja turizma na sredinu. 2000. godine Gudvin je osnovao Međunarodni centar odgovornog turizma. (International Centre of Responsible Tourism – ICRT), koji igra vodeću ulogu u osmišljavanju i promovisanju ideje odgovornog turizma. Pod rukovodstvom Herolda Gudvina, pokrenuta je građanska inicijativa za postavljanjem kriterijuma za organizovanje putovanja u skladu sa odgovornim turizmom. Herold Gudvin i Džastin Frensis su 2001. godine osmislili internet sajt sa ciljem da stvore portal koji će pružati mogućnost organizatorima putovanja i hotelijerima da pomoću njega ostvare prezentaciju i prodaju svojih usluga. Na sajtu postoji više stotina članova i predstavlja svojevrsni način preduzetništva. Hotelijeri i turističke agencije se takmiče da udovolje brojnim definisanim zahtevima i da budu prisutni sa svojom ponudom. Na sajtu su zastupljeni mnogobrojni sadržaji za ispunjavanje slobodnog vremena: od porodičnih letovanja, bekpek putovanja, ronjenja, pa i poštovanja ekopansiona sa pet zvezdica. Ovaj sajt pruža mogućnost i za one turiste koji žele da noće u jurtama sa nomadima. Svaki putnik, shodno svom ukusu, može da pronađe sadržaj koji će ga zadovoljiti. Pored ovoga, sajt pruža i savete za turiste, na koji način mogu postati odgovorni turisti, a istovremeno pruža savete kako odabrati usluge turističkih agencija. Kriterijumi su strogi, ali ne i neostvarivi. Gudvin je glavni organizator Svetskog Dana odgovornog turizma, koji se obeležava od 2007. godine. Imao je veliku ulogu u definisanju dveju važnih deklaracija: „Cape Town Declaration” i „Kerala Declaration”. Po Gudvinovoj definiciji odgovorni turizam ističe da tokom putovanja turista samim prisustvom na destinaciji treba da izaziva pozitivne promene, ali tako da boravak i u njima generiše pozitivna osećanja. U centru istraživanja profesora Gudvina je pokušaj redefinisanja turizma u igri sa pozitivnim zbirom.

Harold Goodwin

Harold Goodwin

Koordinate prakse odgovornog turizma

Ideja odgovornog turizma se pojavila isticanjem pitanja održivosti, ali se mnogo kasnije formirao sam pojam, koji se ni danas ne upotrebljava uvek u odgovarajućem značenju. Godine 1990, nekoliko britanskih turističkih organizacija započelo je vođenje kampanje u duhu odgovornog turizma, a 1998. godine napisano je delo „The Travelling in the Dark” u kome je istaknuta važnost odgovornog ponašanja organizatora putovanja. U 2000. godini, AITO (Organizacija nezavisnih putničkih agencija) je među prvima definisala principe odgovornog turizma, što je ubrzo usvojila i Organizacija tur operatera (Federation of Tour Operators). Na osnovu tih principa i njihovim pridržavanjem tokom putovanja, izazivaju se pozitivne promene na ciljnim teritorijama. One mogu biti od privrednog i duštvenog zanačaja, a mogu da utiču i na prirodnu okolinu. Po pitanju odgovornog turizma presudna je 2002. godina. Te godine je u Južnoafričkoj Republici održana konferencija na temu odgovornog turizma. Učestvovalo je dvadeset zemalja, i tada je usvojena i Deklaracija iz Kejptauna (2) .
U deklaraciji je izražena saglasnost sa smernicama iz Globalnog etičkog kodeksa u turizmu, i tada su određene karakteristike odgovornog turizma:
• Minimalizovanje negativnih privrednih, ekoloških i društvenih uticaja.
• Generisanje veće privredne dobiti za lokalno društvo, čime se povećava dobrobit stanovništva, zaposlenost i osiguravajuća mogućnost uključivanja lokalnog stanovništva u turizmu.
• Lokalno stanovništvo se uključuje u odlučivanje, naime ove odluke utiču na svakodnevni život i kvalitet življenja receptivnog stanovništva.
• Daje se doprinos očuvanju prirodne i kulturne baštine.
• Pruža se trajan i nezaboravan doživljaj turistima time što dolaze u kontakt sa lokalnim stanovništvom, bolje upoznaju lokalnu kulturu, društvene i prirodne odnose.
• Smatraju se važnim veze zasnovane na međusobnom poštovanju, dok veze izgrađene između turista i lokalnog stanovništva jačaju identitet stanovništva i poverenje prema turistima koji stižu u njihovu sredinu.
Na konferenciji je istaknut značaj saradnje između svih aktera u turizmu – organizatora putovanja, pansiona, državnih institucija, civilnih organizacija, lokalnog stanovništva, turista; a poenta jeste uzimanje udela u preuzimanju odgovornosti. Ovo preuzimanje odgovornosti u svakoj oblasti i u svakom dotičnom slučaju ima drugačije značenje. Učesnici u turizmu moraju da nauče svoje uloge. Kod organizatora putovanja to znači da bi putovanja trebalo da se usmeravaju u mesta u kojima se materijalnim prilivom od turizma može povećati razvoj lokalne privrede. Pri tome pansioni moraju da vode brigu o zaštiti životne sredine. Turisti, pre putovanja, moraju da nauče nešto o destinaciji, kako bi se što bolje uklopili u lokalno stanovništvo.

49_name_ad_ac_felucca_770
Godine 2006, više od milion ljudi je u okviru forme odgovornog turizma putovalo po svetu, a po prognozama podatak se godišnje povećava za 25% . (3) 
Godine 2008 je u Koči održana II konferencija o odgovornom turizmu, na kojoj je učešće uzelo 29 zemalja sa 503 delegata (među njima su bile međunarodne organizacije, vladine organizacije, lokalne zajednice, aviokompanije, pansioni, organizatori putovanja, civilne organizacije i mediji). Važno je istaći da su učesnici bili iz raznih oblasti turizma, sa različitim iskustvima i kulturom, što je doprinelo da se u što više tačaka dotakne pitanje odgovornosti. Tokom konferencije su ispitivane promene koje su se desile od objavljivanja Deklaracije iz Kejptauna. Izdata je Kerala deklaracija (4) , u kojoj je pokušano definisanje načina ostvarivanja teorije odgovornog turizma u praksi. (Treba se koncentrisati na dobrobit lokalne privrede, na lokalnu kulturu i okolinu i cilj je, između ostalog i razumna podela dobiti. To može da funkcioniše tako, da umesto multinacionalnih kompanija funkcionišu lokalna preduzeća. Istaknuta je i uloga medija, koje ima veliku ulogu u formiranju prave slike o jednoj destinaciji. Bitno je da se ove destinacije prikažu u pravom svetlu).
U okvirima odgovornog turizma svako je odgovoran za nešto. Turisti treba da preuzmu na sebe odgovornost sačuvanja lokalnih vrednosti. Treba ih naučiti da promene stav, da osećaju da nisu kod kuće, da ne smeju da budu rasipni – tačnije da se ne ponašaju kao da im je sve dozvoljeno. Naprotiv, oni još više moraju da obrate pažnju na svoju okolinu. Odgovorno ponašanje podrazumeva traženje pristanka lokalnog stanovništva na odgovorno ponašanje. Učenje, usvajanje stavova se ne odnosi samo na sopstvenu odgovornost turista, već je to zadatak i organizacija koje su u dodiru sa turizmom i vladinim organizacijama. Ovo je deo i njihove odgovornosti. Mora se biti odgovoran u očuvanju prirodnih i društvenih sredina ciljnih destinacija. Pozitivno je kada organizatori putovanja stupaju u partnerske odnose sa pansionima koji su u lokalnom vlasništvu jer tako obezbeđuju da prihod ostane lokalnoj privredi, što naravno doprinosi održivom razvoju.
Odgovorni turizam teži minimaliziranju negativnih efekata na lokalne vrednosti uz pokušaj maksimalizacije pozitivnih uticaja na lokalnu privredu, na ekologiju i na lokalno društvo u celini, tj. teži povećanju dobrobiti za lokalnu zajednicu. Bitan element ove nove narative turizma je da lokalno stanovništvo želi da se uključi u proces odlučivanja. Odgovorni turizam teži očuvanju prirodne i kulturne baštine. Turistima je omogućena komunikacija sa lokalnim stanovništvom, pružajući im tako mogućnost dodira sa autentičnim vrednostima. Turistima se ovim konceptom zaista otvara mogućnost uvida u lokalnu kulturnu, u lokalne društvene i ekološke odnose. Stvara se baza međusobnog poštovanja između turista i lokalnog stanovništva. Ovaj vid turizma osigurava promenu pravca strele vremena: modernizam se uliva u tradicionalizam i budi se odgovornost za tradicionalnim vrednostima . (5)

Zaključak

Zarazno šireća groznica beskonačne potrošnje, koja apsolutno oskudeva čak i u elementarnim segmentima odgovornosti krajem prošlog veka iznenada je preletela u sveopštu krizu. Prvenstveno znači ne od nesebični načela predvođeni, već pretežno u inspiraciji usled stesnih mogućnosti, sve više prostora dobijaju u privredi i kulturi podjednako nove narative koje nasuprot samozaboravnosti potrošačkog principa fokusiraju na očuvanje organske ravnoteže prirodnih sistema čak i na račun samoograničavanja čoveka. Narativa Odgovornog turizma postaje moguća za interpretaciju u ovom istorijskom kontekstu, te budi istinsku nadu da će realizacija turizma biti sposobna za eliminaciju onih anomalija razvoja koje su manje-više razorile i redefinisale vekovima uspostavljene ravnoteže, rasturajući i prioritetnu društvenu vrednost, ljudske zajednice. Naravno, za ostvarenje nije dovoljno pojavljivanje novih sofisticiranih simbola i ideja na nivou propagande, već je neophodno da sama realizacija turizma redefiniše sebe u novoj paradigmi, u paradigmi odgovornosti.

“Što se tiče budućnosti, zadatak vam nije to, da je predvidite, već da je učinite mogućom.” (Antoine de Saint-Exupéry)

 

Edina Birkaš

 

Literatura

Birkaš, E. (2012): Analiza mogućnosti primenjivanja odgovornog turizma u Srbiji. MA rad, Novi Sad, TIMS
Goodwin, H. (2007): Advances in Responsible Tourism. International Centre for Responsible Tourism. Occasional Paper No. 8.
Goodwin, H. (2009): Taking Responsibility for Tourism. International Centre for Responsible Tourism. Occasional Paper No. 12.
Major, Gy. (2005): Kvantumtolerancia és létezéselmélet. In.: Metaelmélet, metafilozófia. (Ed.:Varga, Cs). Stratégiakutató Intézet, (170-183)
ICRT, 2002.
ICRT, 2007.
http://www.environment.gov.za/sustdev/documents/pdf/The%20Cape%20Town%20Declaration.pdf (preuzeto: 15.03.2012.)
http://ethics.unwto.org/sites/all/files/docpdf/responsibletouristbrochureen.pdf (preuzeto: 22.03.2012.)

http://www.responsibletourism2008.org/keraladeclaration.php (preuzeto: 15.03.2012.)

Fusnote:

[1] Videti: Goodwin, H. 2007, 2009

[2] Videti: http://www.environment.gov.za/sustdev/documents/pdf/TheCapeTownDeclaration.pdf

[3] Izvor: ICRT, 2007

[4] Videti: http://www.responsibletourism2008.org

[5] Izvor: ICRT, 2002.