Novi junaci gej parade

Filed under: afirmator,broj 06 - sept. 2012,društvo,sindikat |

Piše: Predrag Milojević

Dakle, gej parada ponovo. Sve dosadašnje, one uspele i one koje nisu održane, imale su svoje (anti)heroje. Muvali su se tuda Dačić, Đilas, Amfilohije, izvesni pop Žarko. Ovog puta, ili bar za sada, glavni junak prljave igre koja se svake godine vodi oko održavanja parade je Vladan Glišić iz pokreta Dveri. On već najavljuje opstrukciju ove manifestacije, pravdajući je ni manje ni više nego sprečavanjem skarednosti na beogradskim ulicama. To je jedna strana medalje. Druga bi bilo pitanje – čime to preti ovaj političar? Ima li neku vojsku iza sebe? Ako ima, ko su njeni vojnici, a ko su generali? Jesu li to vojnici partije? Kako se zove ta partija? Dveri. E, pa to je, ipak, politička partija, a ne nekakav spontani narodni pokret, pa stoga od nje kao građani imamo pravo da očekujemo da se ponaša u skladu sa pravilima koja postoje u civilizovanom svetu i da učestvuje u stvaranju demokratskog konsenzusa oko svih društvenih pitanja sa svojim takmacima iz drugih stranaka. To je partija koja je svoje članove kandidovala za parlament, a nije učestvovala u nasilnom ili revolucionarnom obaranju vlasti. U neku (naivnu) ruku, taj parlament finansiramo svi mi, pa imamo pravo da tražimo da nam polažu račune. Ako hoćeš u parlament, znači da se obavezuješ da poštuješ zakone ove zemlje. I za Dveri, kao i za bilo koga drugog, Ustav Srbije mora biti preokupacija. A u njemu stoji i da se mora braniti princip i svačije pravo da iskaže svoje mišljenje. Ne može se Ustav pozivati u pomoć samo onda kada nam to odgovara.

Evo, na primer, obrnimo situaciju. Pretpostavimo da protiv nečega protestvuju monasi, a vlast pošalje tenkove na njih? Na čijoj strani biste bili? Odgovor je skoro nepristojno dati.

Dakle, šta je skarednost na koju se poziva Glišić i koja su njena merila? Da li je to mahanje polnim organima i golim grudima? Možda, ali na plažama širom sveta toga ima u izobilju, pa se niko i ne osvrće. Da li su to seksualni odnosi između osoba istog pola, koji se svakako neće javno desiti, ali se podrazumevaju? Ali, nisu li stari Grci, a posebno intelektualna elita koja se smatra utemeljivačem savremene civilizacije, bili upravo biseksualci? Da li je neumesno i pokazivanje polnog organa Mikelanđelovog Davida, koji je javno izložen u bezbroj kopija u celom svetu? Ne treba zaboraviti da ima i onih koji misle da ovo poslednje jeste skaredno. Osude su stvar vladajućih normi. No, norme mosu biti vladajuće, ali ne moraju nužno biti obavezujuće, pa se ljudi onda i drugačije ponašaju u datim situacijama.

Kad neki protivnik gej skupova kaže da oni mogu to da rade, ali ne mogu to da rade javno, on tvrdi barem dve stvari: da je u Srbiji preovladava zakon jačeg, i drugo, da se javnim nastupom nečega što nam se ne sviđa nanosi uvreda našim verovanjima. Zašto se to misli, nejasno je. Ali, s obzirom da se stvari u savremenom svetu brzo menjaju, trebalo bi imati oprez prema zabranama, jer nije daleko iza nas vreme kada је religija zabranjivana, iako je sloboda veroispovesti bila propisana ustavom.  Socijalizam niko nije odneo revolucijom ili čarobnim štapićem, već se urušio sam od sebe, odlukom KP SSSR da se povuče sa vlasti. Da nije bilo tako, ni danas se ne bi gradile crkve. Dakle, treba braniti princip, a ne njegovo manifestovanje, koje može biti najrazličitije. Mogu protestvovati i organizovati svoje manifestacije pčelari, invalidi, homoseksualci, sindikati, nacionalne manjine, ribolovci, rokeri, pekari, policajci, vodoinstalateri, nezaposleni i svima se to pravo mora omogućiti. U ime toga imali bismo potreban kredibilitet da tražimo više različitih prava za pripadnike srpskog naroda koji su bilo gde u svetu ugroženi. Setimo da su nam Rumuni na kratko vreme blokirali pregovore sa Evropom, jer nisu bili zadovoljni statusom vlaške manjine; istovremeno, najviše prava u svetu kao manjina Srbi imaju upravo u Rumuniji.

Sve ovo Glišić sigurno zna. Međutim, njegova partija nema nikakav ekonomski program, niti rešenje za stotine problema koje nas muče, a malo je falilo da pređu cenzus na izborima. Zato se on napaja integritetom na protivljenju održavanja gej parade, trudeći se da je iskoristi, kao i bilo koji drugi događaj na kome može da sebe predstavi kao jedinog nacionalnog zastupnika, a gurne radikale u još dublju provaliju. Setimo se da su takođe podržali Nikolića u onoj farsi oko tzv. krađe izbora. Bitka koja se ovde vodi je ustvari bitka za izborni cenzus, nema gej parada mnogo veze sa tim. Ako se nešto ljudima na paradi desi, biće to kolaterarna šteta uspona ove političke partije. Ono što Glišić radi, zove se zamlaćivanje naroda. Njegova je želja da postane desničarski junak, pa možemo očekivati da će se u narednom periodu javiti još njemu sličnih, željnih slave sa miniranja ovakvih skupova i gladnih medijske pažnje, a gej parada je idealna prilika da mediji obraćaju pažnju na njih, što inače nije slučaj. Biće tu još mnogo prazne retorike.

3 Responses to Novi junaci gej parade