NOVI BETMEN-FILMSKA KRITIKA Piše: Aleksandar Novaković

Filed under: afirmator,broj 05 - avgust 2012,film,filmska kritika |

 

Filmska kritika

FEAR IS A MAN’S BEST FRIEND

USPON MRAČNOG VITEZA-The Dark Knight Rises

Režija: Christopher Nolan

Glavne uloge: Christian Bale, Michael Caine, Anne Hathaway, Marilion Cotillard

Stih iz naslova, iz istoimene pesmom Johna Calea, može se doslovno primeniti na trećem delu betmenovske trilogije. U ovom nastavku caruju paranoja i ljubav prema nasilju. Paranoja je kombinacija dva najveća straha u Amerikanaca – blikoistočni samoubilački fanatici s s jedne i antiglobalistička, anarho – pretnja s druge strane. Dakle, ukrstite dizanje stvari u vazduh s mržnjom prema kapitalizmu i dobićete najvećeg protivnika svih vremena – izvesnog Bejna, nakaznu gromadu s Orijenta koja preuzima vlast u Gotamu. I, ponovo, lakoverni narod staje uz tiranina (kao što je stao uz Pingvina, Džokera i hordu korumpiranih političara što ukazuje da je Gotam nešto kao Jagodina, recimo, samo veći) koji mu saopštava da je slobodan jer kapitalisti više ne predstavljaju opasnost. Slede revolucionarni teror, prebijanje bogataša, „bacanje pod led“ u bukvalnom smislu i nakaradna suđenja koja podsećaju na francusku revoluciju. I, da stvari budu još smešnije, pravdaju se drakonski zakoni koji brane robijašima da izađu na uslovnu. Nema bolje apologije Patriot Acta i svih ekstremnih odluka donesenih posle 11. septembra od ove. Čvrsta ruka i pravda za sve (neke više od drugih). Tu vidimo Ciliana Murphyja u zanimljivoj epizodi kao ofucanog sudiju koji izriče presude – izgnanstvo ili smrt što je, s obzirom da vas šalju na zaleđenu pustaru, jedno te isto. Ali, ne lezi vraže –  tu je Betmen da spasi stari dobri poročni Gotam uz malu pomoć tri hiljade policajaca koji su tri meseca bez Sunca, stalnog snadbevanja, zarobljeni u u lagumima ispod grada, uspeli da prežive. I ne samo to – brijali su se, sredili uniformice i, sve u svemu, u odličnoj su formi, spremni za spektakularnu scenu juriša na gradsku Većnicu.Ova žvaka podseća na onu iz Miliujusovog debakla „Red Dawn“ u kojem Sovjeti okupiraju SAD a patriote postaju gerila po uzoru na onu iz našeg NOB-a ali bez crvenih petokraka.

RODOLJUB U SLUŽBI REŽIMA

„Uspon Mračnog Viteza“ je film koji želi da vidi konzervativna Amerika ali i deo liberalne. Jednom rečju, ovo je film za većinu. S jedne strane, ovo je odbrana stava „ostavimo stvari onakvima kakve jesu“ a s druge strane se podržavaju bogati koji su humanisti i bdiju nad sirotinjom rajom (Bruce Wayne aka Batman) koja mozga nema pa joj treba diskretni lider ogrnut plaštom demokratije. Dakle, ili kapitalizam ili haos. Nekog drugog rešenja nema. I, tu se negde topi priča o Betmenu. Umesto da treći deo bude kruna ovaj film predstavlja imitaciju, plastičnu, neuverljivu (čak i za ovaj žanr) , hologramčić krune. Jer, ono što je činilo Betmena, njegovu suštinu, je priča o snažnom individualcu, kičma svih velikih američkih mitova koja u sebi sadrži elemente anarhičnog. U trenutku kad se individualac sukobi ne sa drugim, psihički ranjenim individualcem ili sistemom kao takvim već krene da se bori protiv jedne (mada lažne) ideje u službi vladajuće ideologije, Betmen pada u provaliju jevtinih političkih poruka. Gubi psihološku kompleksnost i uverljivost. Paralela se može povući sa izakanim filmom „300“ – Leonida i njegovi Spartanci, kao izolovana priča o borbi slabih, malobrojnih protiv brojnih i silnih deluju impresivno. U trenutku kad se poistovete sa borbom SAD protiv tzv. „istočnjačkih hordi“ i zaštitom zapadne civilizacije jedino što ostaje od priče je prazno desničarenje. Ne zaboravimo – drevna Helada je bila pod velikim persijskim uticajem i nije se toliko mnogo razlikovala od tzv. Istoka koliko se to nama danas čini kao što ni SAD  nisu pozvane da brane tzv. zapadni svet od aveti anarhije, ekstremnog islama, komunizma ili malih zelenih.

Neko će već reći, marksistički analizirajući Brucea Waynea, da je on bogataš i, samim tim, koliko deo rešenja toliko i deo problema. Ne bih išao toliko daleko jer, mogao je da proćerda pare na drogu i orgije pa nije. Problem je u nečem drugom. Svako može biti Betmen, stoji u filmu. O, da, uzeću izakani kompjuter, trotinet, par spajalica i staru peglu i napraviti od njih Betmobil.  Još da nađem malo crnog satena i par titanijumskih ploča za plašt i oklop. Plus par nedelja u teretani da se malkice zategnem. Ovaj film je, da pojednostavim, sve ono što „V for Vendetta“ ili „Fight Club“ nije a, nažalost, to ne mogu reći samo za ideološku poruku već i za samu radnju. Okej, ima tu par simpatičnih elemenata – motocikl sa točkovima koji se okreću u stranu, par opasnih scena borbe, dizanja metroa  u vazduh, nekoliko dirljivih scena (izdvajam očinsku spiku britanskog batlera od standardno odličnog Cainea). Bale jeste najbolji od svih Betmena i glumac zavidnih sposobnosti ali razvučenost, nedorečenost priče je ono što vas tera da pomislite da li ste zaista trebali da provedete 2 sata i 40 minuta u bioskopskom sedištu da bi izašli iz bioskopa, sluđeni i pomalo razočarani. Ili ćete, pak, doći kući i spokojno potonuti u anđeoski san jer ćete znati da je najbolje stvari ostaviti takvima kakve su i da, gle čuda, i bogati plaču dočim neki od njih bdiju nad nama, smrdljivcima i propalicama.

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ

 

2 Responses to NOVI BETMEN-FILMSKA KRITIKA Piše: Aleksandar Novaković