Ninus Nestorović: „ĆUTI I PLIVAJ“

Filed under: 2015,afirmator,broj-34-januar-2015,satira |

CUTI I PLIVAJ korice knjigeIz štampe je izašla nova knjiga aforizama našeg poznatog satiričara Ninusa Nestorovića „ĆUTI I PLIVAJ“. Izdavač je Književno-umetnička asocija „ARTIJA“ iz Paraćina. Recenzent je Aleksandar Baljak, a pogovor su napisali: Bojan Rajević, Vladimir Dramićanin i Miodrag Stošić.

Knjiga ima 158 strana, formata 14 x 17cm, ukupno 537 aforizama.

 

Ninus Nestorović, rođen je 1965. godine u Smederevskoj Palanci. Živi u Novom Sadu, a radi u Paraćinu kao carinski inspektor. Član je Društva književnika Vojvodine, gde je i predsednik sekcije humorista i satiričara. Njegovi aforizmi su prevođeni na: italijnski, poljski, engleski, slovenački, bugarski, makedonski, ruski, češki, rumunski, nemački i baskijski jezik. Zastupljen je u antologijama srpskog aforizma, koje su prevedene i objavljene u Italiji, Poljskoj, Sloveniji, Rumuniji, Rusiji i Španiji.

 

Objavio je četiri knjige aforizama:

– Izgužvane misli;

– Sizife, Srbine!;

– Neraskidiva veza;

– Vojna tajna;

– priredio Antologiju novosadskog aforizma Pečat vremena.

 

Dobitnik je više značajnih nagrada:

– VIB-ove nagrade koju dodeljuje list „Politika“;

– Zlatne kacige na Međunarodnom festivalu humora i satire u Kruševcu;

– Dve prve i jedne druge nagrade za aforizam na Čivijadi u Šapcu;

– Nagrade „Bijeli Pavle“ za najboljeg aforističara na 5. crnogor-skom festivalu humora i satire u Danilovgradu;

– Nagrade „Dimitrije Frušić“ koju dodeljuje Udruženje novinara Vojvodine;

– Zlatne plakete za aforizam na 14. Međunarodnom festivalu aforizma i karikature – Strumica 2013.;

– Nagrade „Vuk Gligorijević“ na 11. Satira-festu (2013).

 

 

 

Pogovori…

 

 

INSTRUKCIJE ZA PLIVANJE

 

 

Već se na naslovnoj korici nove knjige aforizama Ninusa Nestorovića kristališe jedno od bitnih svojstava njegovog satiričnog stvaralaštva, a to je sposobnost da se jednom lokalnom, aktuelnom događaju (poplave u Paraćinu 2014.) pruži svevremenski, univerzalni okvir. Univerzalnost je ovdje postignuta postupkom simbolizacije, pri čemu su poplave viđene kao pars pro toto svih naših nedaća. Zatim je s tim u vezi i naslov Ćuti i plivaj, koji pročitan u komunikativnom ključu, u kakvom je dat, može biti shvaćen kao dvoglasan i jednako pripadati nekoj marijaantoanetski raspoloženoj instanci, ali isto tako, ako se čita u doslovnijem značenju, može da zazvuči kao dobronamjerniji savjet subjekta koji njeguje vitalistički pogled na svijet. Na samom početku, dakle, zapažamo da je slivanje različitih glasova u jedan iskaz Nestoroviću drag umjetnički postupak. Aforističar nam istovremeno nagovještava ko su krivci i okolnosti pod kojima dolazi do nevolja i čini nešto još važnije: podučava nas da se protiv istih nije nemoguće boriti. Sredstvo piščeve borbe (koje se i čitaocima preporučuje) uvijek je humor.

Postupci kojima autor stvara smjehotvorne efekte brojni su i složeni. Ubijeđen sam da brojnost Nestorovićevih postupaka dolazi kao rezultat piščevog uvjerenja da bi ponavljanje određenog postupka osim što bi nosilo rizik da čitaoca odvede u dosadu predstavljalo i znak autorove slabosti i lenjosti. Iz tog razloga nijedan Nestorovićev aforizam nije napisan kao prethodni, svaki se stvara uz pomoć neke nove stvaralačke strategije, što knjigu čini dinamičnom, a čitanje zanimljivim. Insistiranje na varijantnosti humorno-satiričnog postupka porodilo je i složenost i slojevitost na planu satiričarevog izraza.

Načelna raznolikost u Nestorovićevom izrazu ne isključuje, međutim, mogućnost jedinstva u različitom, što znači da je neke stilske dominantne ipak moguće izdvojiti kao važeće za cjelinu knjige i hiperordinirane drugim postupcima. Ono što se čini dominantnim u aforizmima ove knjige jeste osjećanje nesklada rečenog i mišljenog, oznake i označenog u govoru protagonista Nestorovićevih „monumentalnih minijatura“. Da bi taj nesklad uspio da izrazi pisac se obilato služi frazeologizmima, onim dijelom leksike gdje, po definiciji, postoji najveći nesklad između plana izraza i plana sadržaja: značenje frazeologizma nije jednako sumi značenja njegovih jedinica, tj. riječi koje frazeologizam čine. Suma značenja jedinica frazeologizma posjeduje semantički višak u odnosu na značenje frazeologizma i upravo na tom višku pisac i igra, nastojeći da maksimalno iskoristi estetske efekte koji su u samom frazeologizmu već sadržani, poput humora i višesmislenosti. Aleksandar Baljak u jednom intervjuu aforizam definiše kao „najkraću formu koja od riječi traži maksimum, a od pisca i više od toga“. Ninusa Nestorovića možemo ubrajati u pisce koji su upravo toliko spremni da ponude najkraćoj formi.

Slojevitost u Nestorovićevim aforizmima se ostvaruje sintezom mikrokonteksta koji su implicitni svakoj riječi, a naročito onim koje aforističar prepozna kao semantički potentne, a utisak je da je odličan aforističar, kakav Nestorović nesumnjivo jeste, u stanju da svaku riječ takvom učini i da potom primijeni i proširi svojstva koja je uočio kao sadržana u riječi i unaprijed data. Primjer je za to sledeći aforizam: Spustili su nas na zemlju, ali tu nije kraj našeg putovanja. Poslednja stanica je dva metra niže! Aforističar polazi od frazeološkog značenja sintagme spustiti na zemlju, da bi to značenje odmah i napustio, ali tako da ono do kraja aforizma, i nakon što se frazeologizam dekonstruiše, ostane dejstveno u svijesti čitaoca. Najprije se osamostaljuje glagol spustiti da bi u njemu osim metaforične frazeološke semantike bila viđena semantika kretanja odozgo nadolje – glagol se najprije oslojava turističkim kontekstom, da bi odmah zatim bio oslojen i trećestepenim, folklornim kontekstom vezanim za običaj sahranjivanja. Slično se dogodilo i sa imenicom zemlja. Realizovana su i tri njena značenja, a konteksti u kojima su realizovana savršeno korespondiraju sa navedenim kontekstima glagola spustiti. Disparatnost riječima prizvanih konteksta stvara efekat groteske. Nestorović, prosto, pliva kroz značenja pojedinih riječi kao riba kroz vodu.

U sledećem aforizmu: Šteta što je lopta i dalje okrugla. Izgleda da baš taj geometrijski oblik našim igračima ne odgovara! imenica lopta bila je zadužena za oslobađanje dvaju različitih konteksta: sportskog i geometrijskog, matematičkog. Prvim dijelom aforizma je pripremljena realizacija oba značenja, da bi se u drugom dijelu oba slila u aforistički komentar – poentu.

Razumije se da je aforistički misleća instanca ona koja obavlja najteži dio posla: iznalazi način da spoji savršeno disparatne kontekste. Otuda je i njeno prisustvo evidentno u velikom broju aforizama. Katkad je njeno oglašavanje eksplicitno (Moje srce je masovna grobnica. Tu su sahranjene mnoge ljubavi.), a češće se podrazumijeva kao lik koji (se pretvara da) opravdava vlastite tvrdnje i postupke (Treba pomoći našoj vladi da stane na noge. Ima u njoj i starih i bespomoćnih lica. / Morali smo da prodamo dušu đavolu. Drugog kupca nismo imali.)

I komunikativni kontekst aforizma takođe je nekad ekspliciran obraćanjem onima kojima se saopštava dosjetka: Ne osuđujte našu vlast što već godinama ne može da pronađe neke ubice. Nemojte mi reći da se vama nikada nije desilo da prvo nešto sakrijete od sebe, a onda posle to isto ne možete da nađete. Komunikativnost se takođe može podrazumijevati u svakom aforizmu jer je Nestorović autor koji računa na čitalačko saučesništvo prilikom ismijavanja društvenih mana, što je moralo doprinijeti popularnosti koju aforističar uživa među čitaocima. Tehnika obraćanja čitaocu naglašava karakteristična svojstva likova na koje se aforizmom ukazuje.

Aforizmi Ninusa Nestorovića često govore o bolnim temama naše stvarnosti, kao što su rat, nasilja, siromaštvo, neznanje, nepismenost itd., međutim, naš aforističar uvijek ima pristup kojim govor o ovim temama uspijeva da liši patetike i omogući čitaocu da se i u tim prilikama smije. Efekat depatetizacije postiže se tako što se neka bolna tema, kao što je rat oneobičava sagledavanjem iste iz nekog konteksta koji pripada nekoj nižoj sferi, najčešće sferi zabave. Nestorović to najčešće čini uključujući sportski registar: Idete ponovo u rat? A koji vam je ovo nastup pod državnim grbom? / Još nema ni mrtvih, ni ranjenih… Ali, ništa ne brinite, dragi gledaoci, tek smo na polovini utakmice! To je, dakle, onaj „novi, moderan i šarmantan, mangupsko velegradski pristup ozbiljnim društvenim temama“ na koji je, povodom aforizama ovog autora, skrenuo pažnju Milan Todorov.

Sučeljen sa aktuelnim frazama koje potiču, najčešće, iz diskursa političkih obećanja, ali i drugih izvještaja kojima bi se želio stvoriti privid normalnog i poželjnog stanja, iskazni subjekt u Nestorovićem aforizmima voli da pokaže kako u takvim iskazima uvijek ima nešto trulo: Spremno ćemo dočekati sledeću poplavu. Svi ćemo do tada naučiti da plivamo! Aforističar je otkrio da je ironija stanovala u iskazu i prije nego što ga je on pretvorio u strukturalno-semantički element svog aforizma i realizovao taj potencijal njegovim proširivanjem. Na ovaj način ne samo da je dovedena u pitanje tačnost iskaza, nego je u dobroj mjeri poljuljan i autoritet sijača neosnovanog optimizma.

Recimo na kraju ovog kratkog predgovora još i to da je Nestorović ovom knjigom osim uobičajenog spektra tema koji opsijeda pisce najkraćeg žanra, kakve su ratne, političke, socijalne, istorijske, u poslednje vrijeme sve zastupljenije sportske i ljubavne, napisao i niz aforizama na račun samih satiričara. Ukazao je na njihov položaj jednim odličnim paradoksom: Satiričar se nalazi u kritičnom dobu života. Živ je, zdrav i u punoj snazi!, ali i na njihove slabosti: Ima satiričara koji nikada nemaju problema sa inspiracijom. Čim vide neki dobar aforizam, oni odmah sednu i napišu isti takav!

Ninus Nestorović se u novoj knjizi nije pokazao samo kao odličan instruktor plivanja kroz poplave i ine naše nevolje pored poplava, nego je dao primjer i svojoj braći po satiričnom peru, kako se moguće održati na površini u poplavi sve većeg broja aforističara i „aforističara“. Rigoroznom preciznošću, samodisciplinom i, prije svega, rijetko viđenom originalnošću u izrazu. Zbog svega navedenog aforizmi ovog autora zaslužuju ozbiljnu posvećenost i čitalaca i književnih tumača.

 

Bojan Rajević

 

 

        

 

Nestorović je nešto drugo!

 

Ninus Nestorović je nešto drugo! A da bih tu svoju tvrdnju obrazložio, moraću malo da zakomplikujem stvari. Pre svega, njegov stil, ma koliko to zvučalo apsurdno, ima svoj stil! Ninus Nestorović tačno zna o čemu piše, zna kako da se približi meti, mada katkad cilja sa bezbedne razdaljine, aristokratskim stilom. Jednom rečju, on je iskusan, prekaljeni pisac, a to njegovo lično empirijsko iskustvo, satiričara, humoriste, ali i velikog mislioca i ta crta pozitivnog ludila, čine ga potpuno drugačijim i neverovatno autentičnim. Gotovo sam ubeđen da je Ninus Nestorović možda i jedini humorista koji je svojim stilom pisanja i načinom promišljanja, najbliži samom sebi – potpuno je originalan, često ne škrtari na rečima, za njega ne postoje pravila – kako treba pisati, koju formu treba pratiti ili kojoj crkvi se prikloniti, i u tome je dosledan. Zato i tvrdim da je pomalo lud, a to njegovo pozitivno ludilo je upravo ono što ga izdvaja od većine pisaca kratkih, a po mogućstvu kritičko-duhovitih misli – sve može da se nauči, ali taj pozitivni nervni disbalans, ili imaš, ili nemaš! Takav nam se i predstavio i u svojoj novoj zbirci aforizama, koja bezmalo predstavlja jedno malo kulturološko otrežnjenje. Nestorović voli da kritikuje političare i zbog toga je voljen od strane čitalačke publike, a uvažavan od strane kolega, jer upravo je to uloga pravog, pravcatog srpskog satiričara. Ako su političari u očima naroda pojava slična karijesu, onda satiričar treba da predstavlja teskobu za političare. Onu najveću! Da lude od njega! Ninus je upravo to!

Evo i dokaza u vidu jednog aforizma iz zbirke Ćuti i plivaj: Ne treba pitati premijera kuda ide Srbija. To je njegova lična stvar!

I da sumiramo: ljubitelji satire, a u Srbiji ih sasvim sigurno ima oko pet stotina, pred sobom imaju jednu odličnu knjigu, vrednu čitanja i dostojnu posedovanja u ličnoj kolekciji, jer u sebi sadrži aforizme neverovatnih obrta, paradokse koji se kose sa svim poznatim paradoksalnim normativima, i još štošta iz bogate trpeze našeg velikog majstora pisane reči – Ninusa Nestorovića.

 

Vladimir Dramićanin

 

 

 

 

CARINIK NA GRANICI SA BESMISLOM

 

 

Dijagnoza Aleksandra Baljka da su najgora vremena za društvo, Periklovo doba za aforizam, važi i danas. Što je svakako dobro, jer da nema aforizama političari bi bili jedini kojima ide najbolje kad svima ostalima ide loše.

Krajem osamdesetih, aforizam napušta lirski i šarmantni radovićevski šinjel i sve više se naslanja na jaka pleća Brane Crnčevića. Nadolazeće devedesete su najzad porodile savremeni srpski aforizam, i to bez epiduralne injekcije. Taj aforizam izleće brzo ali dugo putuje. Duhovit je ali nije smešan. Smejući se, ne hvatate se za stomak već za glavu. On ide glavom u zid i ostaje na tom zidu kao parola, grafit i kao krik poniženih i uvređenih. Ukratko, to su oni aforizmi koje piše Ninus Nestorović.

Ninus Nestorović, jedna od najbeskompromisnijih ikona srpske satire, podario nam je novu knjigu sa nazivom „Ćuti i plivaj“. Ono što pre svega treba pohvaliti kod ove satirične knjige je što je rešila da u sebe uključi sve ređi sastojak satiričnih knjiga. Satiru. Broj ljudi koji danas piše aforizme teško je odrediti ali je svakako napisan na kineskom. Skribomanija, nekada ljubimac poezije, danas drma svet satire više nego ikad. Zato aforizam postaje mlak, neoriginalan, osakaćeni vic ili uobraženi grafit. Stoga je za čitaoca veliko zadovoljstvo kada u knjizi „Ćuti i plivaj“ vidi prave, hrabre, da oproste dame – muške aforizme, koji se ne izvinjavaju. „Moj mesar u miru i nije bio neki kasapin, ali se u ratu potpuno dokazao!“; „Politika nije crkva. Tu u Boga mora da se veruje!“

Autor se bavi klasičnim temama satire: vlašću, zakonima, pravdom, demokratijom, korupcijom i slobodom i za postizanje cilja koristi scenografiju medija, crkve, fudbala, lekara. Dakle, sasvim suprotno od humorista kojima je politika samo izgovor za laku zabavu. I upravo je u tom opredeljenju značaj ove knjige i zato je ona pre svega i posle svega satira.

Ovi aforizmi uspevaju da izbegnu dve velike zamke – anahronost i aktuelnost. Tačnije, da ih pomire. Burna društvena dešavanja izazivaju satiričare da pišu na dnevno-aktuelne teme. Sa druge strane, postoje i oni koji beže od svega aktuelnog pišući svaki aforizam tako da može da se čita i za hiljadu godina. A prava stvar je naći meru jednog i drugog. Ninusu to polazi za rukom jer on polazi od aktuelnih tema i u njima iznalazi one trajne žigove mentaliteta. „Ne osuđujte našu vlast što već godinama ne može da pronađe neke ubice. Nemojte mi reći da se vama nikada nije desilo da prvo nešto sakrijete od sebe, a onda posle to isto ne možete da nađete!“

Vrlo bitna karakteristika ovih aforizama je prirodnost. Iako su smišljani, oni deluju spontano, kao da ste ih upravo čuli u tramvaju ili za šankom. Autor to postiže time što na početnu ideju aforizma kalemi nešto iz života, frazu koju već znamo. „Pobedili smo kriminal, a onda smo svi zajedno, i pobednici i poraženi, zagrljeni otišli na večeru da proslavimo pobedu.“

Kroz aforizme provejava duh crnog humora, kao omaž još crnjim vremenima. Ipak, to crnilo nije morbidno već ima na sebi taman toliko krvi koliko treba da primetimo želucem ako su nam oči već odlutale negde drugde. „Nije čudo što uspešni ljudi ovde retko niču. Sejemo ih dva metra ispod zemlje.“

S vremena na vreme, naiđemo na po koju psovku, ali ne kao u modernom srpskom filmu gde se psuje da bismo se mi smejali psovanju kao takvom. Ninus psuje samo da bi podcrtao paradoks koji želi da istakne. „Obračunali smo se sa nekulturom u našim redovima. Jebali smo joj majku!“

U ovoj knjizi ima i aforizama koji se ne bave politikom per se, ali se bave našim mentalitetom, našim navikama, neumerenostima i tako posredno poentiraju. I u njima, taj JA, taj univerzalni pripovedač, je svako od nas u svom svakodnevlju. „Hrana mi je oduvek bila jedina ljubav. Zbog nje sam počeo i da pijem!“; „Oduvek sam mnogo voleo da jedem, ali od nedavno moje srce je počelo da pati zbog te moje velike ljubavi!“

Autor na nekim mestima sklizne u aforizam koji u sebi nosi poetiku vrednu jednog Bukovskog. A možda i dva. „Moje srce je masovna grobnica. Tu su sahranjene mnoge ljubavi.“

Na koricama knjige „Ćuti i plivaj“ nalazi se slika Paraćina pod poplavom, koja je postala globalna metafora naših života poslednjih decenija. U toj vodi i mulju gaca i moderna srpska satira prepuštena na milost i nemilost verbalnoj dijareji u kojoj svako ima pravo da piše i to pravo i te kako koristi. U tom smislu, svet satire treba da bude srećan što je iz te poplave izronila ova knjiga i njen autor kao nešto novo a opet staro. Kao dokaz toga da ponekad dobri momci na kraju stvarno mogu da pobede.

Autoru ove recenzije čast je što makar ovako može da se nađe na stranicama ove knjige.

 

Miodrag Stošić

 

 

 

Izbor aforizama iz knjige…

 

  • Politika nije crkva.

Tu u Boga mora da se veruje.

 

  • Koliko ima ljudi bez krova nad glavom?

Samo nebo zna!

 

  • Što se tiče našeg priznavanja Kosova, Evropa kaže da možemo kako hoćemo… Samo ne možemo da nećemo!

 

  • Da bismo ustanovili kako je došlo do naše nesreće, ne treba da otvaramo crne, već glasačke kutije!

 

  • Siguran sam da ovde više niko neće izvoditi tenkove na narod… Video sam u kakvom su stanju!

 

  • Jebali bismo se za dinar, a pošto nema para, sad volontiramo!

 

  • Marioneta je doživela tešku povredu na radu.

Smrsili su joj konce!

 

  • Ne može narod sam da ode u propast, ali uvek se nađe neko ko zna put!

 

  • Eksperiment je morao da bude urađen na narodu.

Pacovi ne mogu da izdrže toliki bol!

 

  • Hrana mi je oduvek bila jedina ljubav.

Zbog nje sam počeo i da pijem!

 

  • Bravo za podzemlje!

Krenulo je sa dna, a stiglo je do vrha!

 

 

  • Nemamo mnogo pameti.

Zato je i izvozimo…

 

  • Za Novu godinu pucamo u vazduh.

Ostalim danima smo mnogo precizniji!

 

  • Stvarnost nam je loša.

Dok se ne popravi, prekinućemo svaki kontakt sa njom!

 

  • Mrtve duše se ne sahranjuju.

Trunu u nama.

 

  • Pomenuo sam mu majku, a on meni oca.

Ko o čemu, mi o porodici!

 

  • Više ne živim psećim životom.

Podvio sam rep.

 

  • Ne treba da vas čudi to što su ispitanici posle informativnog razgovora ličili jedan na drugog.

Sve su to dela istog autora!