Nežnost bez garantnog lista (izbor)

Filed under: afirmator,broj 20 - novembar 2013,poezija,poezija i proza |

PROLEĆNI UMOR, DANAS

(umor od juče)

 

Prvog toplog dana ove godine

otići ću od kuće

pa zar deca od juče, ustvari,

ne napuštaju  uvek

dom

iako se prave

da su tek došli

samo što su stigli

opet prekorače prag

da bi ljubakali izvijene vratove

učenica, vršnjakinja

peckajući  ih ne baš pristojnim predlozima

 

Uzimaju uvek po jednu voćku za put

i polaze kao puževi

sa kućicom na leđima.

 

I dok po stanovima,

po stambenim blokovima čekamo

obeležavanje jubileja Praškog proleća

sedeći  pred plazma-televizorima kao slepci

u Bratislavi najavljuju snežnu  oluju

još je mrak, valjda

će se razadaniti s vejavicom

odoše planovi turista

koji kod kuće čeznu za ljubavnicima

približavajući se Budimpešti neće  izdržati  a da ne zakukaju

za rodbinom

u proleće bih samo da skitam

rodbinu  i ljubavnike

raduju samo pokloni  iz tuđih gradova

 

U tuđem  krevetu noge mi mrznu

Dugo mi u njemu  treba da zaspim, a kratko spavam

U tuđem krevetu  i svaka devojka je devojka  koja ima prošlost…

Da se nismo  sreli  negde nekad…

Hmm… moguće je… u Brnu?!

Ah, ti dragi kreveti!

 

Bolje s tobom da se šetam nego sa drugima da plešem

da sedam na klupe

po parkovima

preko puta ljubavnika što se kriju

i da imam publiku, radoznalce

 

naša prijateljstva treba  da počnu

u  vreme novembarskih  kiša…

i zato još od tada volim tu somotsku odeću

i kada me zabole leđa

ležem  na postelju

sa novom, opranom posteljinom

sunce menja pravac

ja glas

današnja deca ne pišaju

u pelene,

nego javno – na ulici

proleće, uostalom, počinje

kada takva deca pojedu poslednji sneg

 

Noćas se ne vraćam  kući

loše je buđenje po kiši

loše sa dugom

ili bez duge

sa gotovim jelima, brakovima, prevarama, razvodima,

nebo i tako miriše na kamilicu

prolaznici naokolo imaju beskompromisne likove:

ni  levo, ni desno

grad je prepun naivnih gangstera što deluju anđeoski

(i da li su anđeli bili pravi, i da li su bili izmišljeni,

s vremenom postaje svejedno)

pri hodu im svetlucaju pantalone i izdaju ih

kao Hristos sam znatiželjan

gde li su se samo izgubili ljubavni savetodavci

što osudiše pornografijju?

 

Sve  sam nervozniji  i nervozniji posle svake cigarete

posle koje me se verenica

ni ne seća

kada mi duva dim ne u lice, nego u oči

bez obzira na to što su neki drugi ljubavnici godinama,

a neki nedeljama,

prema  usluzi i zaslugama

(seizmička ljubav ispod betonskog jastuka redovno spava)

 

Noć je stvorena  za boemstvo

Svi pristojni ljudi, za čudo, odali su se  boemštini

 

U Skoplju se bez sumnje nakotiše boemi.

(kada me vidite da zapisujem njihova imena, prodrmajte toplomer!)

 

Krajem prvog toplog dana ove godine

vratiću se kući

pa deca od juče, na kraju krajeva, uvek se vraćaju kući.

Danas

 

 

 

KRAJ JEDNE TAJNE

 

Zaljubljen sam u  makedonski foklor

Tamo se čeka sve do groba.

 

Ja ću te čekati 100 godina

i svaki dan će biti jun

i ti ćeš paziti

da ostali zaspu

pre nas

pa ćeš  mi pričati

o sinovima svojim, a ja tebi o kćerkama

i o dve persijske mačke sa velikim kudravim repovima

 

Čekaću te 100 godina

ali ne više.

 

 

 

SAN O LETENJU

 

 

Desi se i otvorim prozor

s namerom da naučim da letim

pogledam dole gde pliva put

sa stomakom teškim od automobila

i svaki put pametno  promenim  svoj plan

 

Siđem stepenicama

(samo kada je lift pokvaren)

 

Koraci me najčešče zavedu u šumu

koja je puna zveri  i demona

koji se skrivaju po krošnjama

drveća

 

Tuda se krećem puževim hodom

sve dok ne uspem da odredim mesto

na kom se nalaziš, sanjiva

zatim ležem na zemlju

i kroz  grane borova

(od kojih se pravi borovača)

gledam  u nebo

 

Kada uspem da zaspim

sanjam san o letenju

 

Posle njega se redovno probudim

u svojoj postelji

 

 

 

MOKRA

 

 

Na dušeku mokra do kože

leži žena što sam je sanjao

Ubijena

budilnikom

 

 

 

ZAPUŠENA PESMA

 

In memoriam

 

 

Izbacujem tvoju

ovaj put zaista poslednju

kutiju

cigara

 

 

 

 

LJUBAV POSLIJE PIJANE NOĆI

 

Rano ujutro ćemo prati zube

i dugo stajati pred ogledalom sa penom u ustima

okusićemo sopstvenu stidljivost

 

Rano ujutru  ćeš me pitati samo gde si  ostavila sat

a ja ću te zamoliti

da pustiš radio, spiker  jutarnjih vesti

informisaće nas o hiljadama studenata

koji su otišli kućama za praznike

i taktički će prećutati našu poslednju noć u modernom internatu

 

Rano ujutro ćemo se osećati

toliko napušteni i izaći ćemo

napolje na bučne ulice

čeprkaćemo po džepovima

u potrazi za izgubljenim vremenom

i putničkom kartom što važi

 

Vetar će zaduvati praznim rukama

kao nezaposleni poštar

i radosno će odneti

zgužvanu karticu sa na brzinu napisanom nepotrebnom adresom

i biće toliko neprijatno

da se razdvojim od tebe

i da se naslonim

na hladni prozor

u autobusu

i da ćutim

 

Ali sada pričamo previše

kroz grlo nam prolaze svakakva priznanja

laka isto kao čaše,

pa će nam se reči savršeno

preplesti

i odletećemo negde uvis

a nećemo ni osetiti

da odatle stvaramo novog čoveka

 

 

PRVI AKADEMSKI ČAS

 

Treba početi  iznova,

ispočetka:

 

Prevrednovati  azbuku

i priznati:

Aerobik je jedini put

što donosi spas.

 

 

205354_10150985412551553_143366571_n

Zvonko Taneski 

Rođen je 12 marta 1980. godine u Kičevu, Makedonija.Doktor je fliloških nauka, univerzitetski profesor. Autor četiri zbirke: Otvorena vrata (1995), Hor trulog lišća (2000), Luk (2003), Čokolada u portfoliju (2010) i Nežnost bez garantnog lista (2012, nagarada „Beli mugri“, Makedonija), tri naučne monografije  i mnogobrojnih lingvističkih, literarnih i kulturoloških studija. Objavljivan je na engleskom, italijanskom, slovenačkom, srpskom, hrvatskom, albanskom, bugaraskom, ukrajinskom, esperanto i slovačkom jeziku. Deo njegovog stvaralaštva objavljen je ili predstavljen na više jezika u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Sloveniji, Italiji, Španiji, R. Irskoj, Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj, Filipinima i SAD. Dobitnik je više književnih i naučnih nagrada i autor više književnih prevoda.