Nežnost bez garantnog lista (izbor)
PROLEĆNI UMOR, DANAS
(umor od juče)
Prvog toplog dana ove godine
otići ću od kuće
pa zar deca od juče, ustvari,
ne napuštaju uvek
dom
iako se prave
da su tek došli
samo što su stigli
opet prekorače prag
da bi ljubakali izvijene vratove
učenica, vršnjakinja
peckajući ih ne baš pristojnim predlozima
Uzimaju uvek po jednu voćku za put
i polaze kao puževi
sa kućicom na leđima.
I dok po stanovima,
po stambenim blokovima čekamo
obeležavanje jubileja Praškog proleća
sedeći pred plazma-televizorima kao slepci
u Bratislavi najavljuju snežnu oluju
još je mrak, valjda
će se razadaniti s vejavicom
odoše planovi turista
koji kod kuće čeznu za ljubavnicima
približavajući se Budimpešti neće izdržati a da ne zakukaju
za rodbinom
u proleće bih samo da skitam
rodbinu i ljubavnike
raduju samo pokloni iz tuđih gradova
U tuđem krevetu noge mi mrznu
Dugo mi u njemu treba da zaspim, a kratko spavam
U tuđem krevetu i svaka devojka je devojka koja ima prošlost…
Da se nismo sreli negde nekad…
Hmm… moguće je… u Brnu?!
Ah, ti dragi kreveti!
Bolje s tobom da se šetam nego sa drugima da plešem
da sedam na klupe
po parkovima
preko puta ljubavnika što se kriju
i da imam publiku, radoznalce
naša prijateljstva treba da počnu
u vreme novembarskih kiša…
i zato još od tada volim tu somotsku odeću
i kada me zabole leđa
ležem na postelju
sa novom, opranom posteljinom
sunce menja pravac
ja glas
današnja deca ne pišaju
u pelene,
nego javno – na ulici
proleće, uostalom, počinje
kada takva deca pojedu poslednji sneg
Noćas se ne vraćam kući
loše je buđenje po kiši
loše sa dugom
ili bez duge
sa gotovim jelima, brakovima, prevarama, razvodima,
nebo i tako miriše na kamilicu
prolaznici naokolo imaju beskompromisne likove:
ni levo, ni desno
grad je prepun naivnih gangstera što deluju anđeoski
(i da li su anđeli bili pravi, i da li su bili izmišljeni,
s vremenom postaje svejedno)
pri hodu im svetlucaju pantalone i izdaju ih
kao Hristos sam znatiželjan
gde li su se samo izgubili ljubavni savetodavci
što osudiše pornografijju?
Sve sam nervozniji i nervozniji posle svake cigarete
posle koje me se verenica
ni ne seća
kada mi duva dim ne u lice, nego u oči
bez obzira na to što su neki drugi ljubavnici godinama,
a neki nedeljama,
prema usluzi i zaslugama
(seizmička ljubav ispod betonskog jastuka redovno spava)
Noć je stvorena za boemstvo
Svi pristojni ljudi, za čudo, odali su se boemštini
U Skoplju se bez sumnje nakotiše boemi.
(kada me vidite da zapisujem njihova imena, prodrmajte toplomer!)
Krajem prvog toplog dana ove godine
vratiću se kući
pa deca od juče, na kraju krajeva, uvek se vraćaju kući.
Danas
KRAJ JEDNE TAJNE
Zaljubljen sam u makedonski foklor
Tamo se čeka sve do groba.
Ja ću te čekati 100 godina
i svaki dan će biti jun
i ti ćeš paziti
da ostali zaspu
pre nas
pa ćeš mi pričati
o sinovima svojim, a ja tebi o kćerkama
i o dve persijske mačke sa velikim kudravim repovima
Čekaću te 100 godina
ali ne više.
SAN O LETENJU
Desi se i otvorim prozor
s namerom da naučim da letim
pogledam dole gde pliva put
sa stomakom teškim od automobila
i svaki put pametno promenim svoj plan
Siđem stepenicama
(samo kada je lift pokvaren)
Koraci me najčešče zavedu u šumu
koja je puna zveri i demona
koji se skrivaju po krošnjama
drveća
Tuda se krećem puževim hodom
sve dok ne uspem da odredim mesto
na kom se nalaziš, sanjiva
zatim ležem na zemlju
i kroz grane borova
(od kojih se pravi borovača)
gledam u nebo
Kada uspem da zaspim
sanjam san o letenju
Posle njega se redovno probudim
u svojoj postelji
MOKRA
Na dušeku mokra do kože
leži žena što sam je sanjao
Ubijena
budilnikom
ZAPUŠENA PESMA
In memoriam
Izbacujem tvoju
ovaj put zaista poslednju
kutiju
cigara
LJUBAV POSLIJE PIJANE NOĆI
Rano ujutro ćemo prati zube
i dugo stajati pred ogledalom sa penom u ustima
okusićemo sopstvenu stidljivost
Rano ujutru ćeš me pitati samo gde si ostavila sat
a ja ću te zamoliti
da pustiš radio, spiker jutarnjih vesti
informisaće nas o hiljadama studenata
koji su otišli kućama za praznike
i taktički će prećutati našu poslednju noć u modernom internatu
Rano ujutro ćemo se osećati
toliko napušteni i izaći ćemo
napolje na bučne ulice
čeprkaćemo po džepovima
u potrazi za izgubljenim vremenom
i putničkom kartom što važi
Vetar će zaduvati praznim rukama
kao nezaposleni poštar
i radosno će odneti
zgužvanu karticu sa na brzinu napisanom nepotrebnom adresom
i biće toliko neprijatno
da se razdvojim od tebe
i da se naslonim
na hladni prozor
u autobusu
i da ćutim
Ali sada pričamo previše
kroz grlo nam prolaze svakakva priznanja
laka isto kao čaše,
pa će nam se reči savršeno
preplesti
i odletećemo negde uvis
a nećemo ni osetiti
da odatle stvaramo novog čoveka
PRVI AKADEMSKI ČAS
Treba početi iznova,
ispočetka:
Prevrednovati azbuku
i priznati:
Aerobik je jedini put
što donosi spas.
Zvonko Taneski
Rođen je 12 marta 1980. godine u Kičevu, Makedonija.Doktor je fliloških nauka, univerzitetski profesor. Autor četiri zbirke: Otvorena vrata (1995), Hor trulog lišća (2000), Luk (2003), Čokolada u portfoliju (2010) i Nežnost bez garantnog lista (2012, nagarada „Beli mugri“, Makedonija), tri naučne monografije i mnogobrojnih lingvističkih, literarnih i kulturoloških studija. Objavljivan je na engleskom, italijanskom, slovenačkom, srpskom, hrvatskom, albanskom, bugaraskom, ukrajinskom, esperanto i slovačkom jeziku. Deo njegovog stvaralaštva objavljen je ili predstavljen na više jezika u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Sloveniji, Italiji, Španiji, R. Irskoj, Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj, Filipinima i SAD. Dobitnik je više književnih i naučnih nagrada i autor više književnih prevoda.
Related Posts via Categories
