Ненад Вучковић: Капија логора

Filed under: 2020,afirmator,arhiva,Broj 100 - jul 2020,društvene nauke,društvo,istorija |

На уској зеленој површини, на ивици раскрснице са новобеоградске стране Бранковог моста налази се једна изузетно вредна и успела скулптура која се односи на историско наслеђе тога места – Логор Старо сајмиште. Скулптуру чине два ишчупана масивна бетонска стуба са својим темељима, они су постављени један насупрот другог, а бетонске грудве – темељи су уобличени у две главе са накострешеном косом.

Ово дело настало 2014. год. је рад уметника и професора Томислава Тодоровића, врло је успело не само по моделацији, већ и због чињенице да је та скулптура тзв. редимејд (готов предмет коме уметник додељује уметнички карактер). Та два стуба су у ствари изваљени стубови капије Логора на Сајмишту, артефакт из времана Другог светског рата. Знајући и поштујући ту чињеницу уметник је својим врло малим интервенцијама „открио дух материјала“ и створио снажно дело које преноси емоцију и дух времена на које се односи. Ова скулптура је истовремно артефакт, споменик и уметничко дело. Као што је капија логора Аушвиц са надписом „Arbeit macht frei“ постала снажан и универзалан антифашистички симбол, тако и ова „Капија логора“ носи једнако снажну поруку. Ако се надпис „Рад ослобађа“ схвати као Titulus crucis, онда је ово што имамо у Београду – Прави крст.

Ради ширег сагледавања, могле би се направити још неке паралеле са другим уметничким делима: на пример дело Јозефа Бојса „Крај двадесетог века“ (Документа, Касел, 1987), гомила базалтних стубова који су касније распоређени по граду Каселу, би се сигурно могло видети потпуније после посматрања ове београдске скулптуре.

Такође као што Тодоровић користи одбачени грађевински материјал, тако и најцењенији британски андерграунд уметник Бенкси у Њујорку прави инсталацију од гомиле шута „Сфинга“ (рекло би се да је београдска скулптура и по емоцијама и по фигурацији много успелија него та њујоршка).

Ова поређења би требало да укажу и на то каква је материјална вредност овог уметничког дела, а ако би говорили о историјској вредности или националном значају то би се могло оценити само као – драгоцено, немерљиво.

Због свега овога требало би ову скулптуру заштитити и увести је у инвентар културног и историског наслеђа града Београда у Заводу за заштиту споменика Београда. Зелену површину око скулптуре средити, посадити цвеће и одржавати (од стране Градског зеленила); направити стазу око скулптуре како то уметничко дело заслужује, да би посматрачи могли обићи скулптуру не газећи траву; направити мањи паркинг у близини да посетиоци могу доћи возилом. Надаље треба укључити то место  у туристичку и културну понуду града, и имати у виду велики историјски и уметнички значај овога дела приликом трајног решења изгледа амбијента Старог сајмишта. Министарство културе би требало да откупи дело као скулптуру у јавном простору и аутору исплати одговарајући хонорар (ако то до сада већ није учињено). Ја предлажем да се то место назове „Капија логора“, јер тако масивни стубови нису могли бити померени далеко од места на коме су стајали док су били у тој функцији.

аутор текста

магистар сликарства

„Капија логора“

На уској зеленој површини, на ивици раскрснице са новобеоградске стране Бранковог моста налази се једна изузетно вредна и успела скулптура која се односи на историско наслеђе тога места – Логор Старо сајмиште. Скулптуру чине два ишчупана масивна бетонска стуба са својим темељима, они су постављени један насупрот другог, а бетонске грудве – темељи су уобличени у две главе са накострешеном косом.

Ово дело настало 2014. год. је рад уметника и професора Томислава Тодоровића, врло је успело не само по моделацији, већ и због чињенице да је та скулптура тзв. редимејд (готов предмет коме уметник додељује уметнички карактер). Та два стуба су у ствари изваљени стубови капије Логора на Сајмишту, артефакт из времана Другог светског рата. Знајући и поштујући ту чињеницу уметник је својим врло малим интервенцијама „открио дух материјала“ и створио снажно дело које преноси емоцију и дух времена на које се односи. Ова скулптура је истовремно артефакт, споменик и уметничко дело. Као што је капија логора Аушвиц са надписом „Arbeit macht frei“ постала снажан и универзалан антифашистички симбол, тако и ова „Капија логора“ носи једнако снажну поруку. Ако се надпис „Рад ослобађа“ схвати као Titulus crucis, онда је ово што имамо у Београду – Прави крст.

Ради ширег сагледавања, могле би се направити још неке паралеле са другим уметничким делима: на пример дело Јозефа Бојса „Крај двадесетог века“ (Документа, Касел, 1987), гомила базалтних стубова који су касније распоређени по граду Каселу, би се сигурно могло видети потпуније после посматрања ове београдске скулптуре.

Такође као што Тодоровић користи одбачени грађевински материјал, тако и најцењенији британски андерграунд уметник Бенкси у Њујорку прави инсталацију од гомиле шута „Сфинга“ (рекло би се да је београдска скулптура и по емоцијама и по фигурацији много успелија него та њујоршка).

Ова поређења би требало да укажу и на то каква је материјална вредност овог уметничког дела, а ако би говорили о историјској вредности или националном значају то би се могло оценити само као – драгоцено, немерљиво.

Због свега овога требало би ову скулптуру заштитити и увести је у инвентар културног и историског наслеђа града Београда у Заводу за заштиту споменика Београда. Зелену површину око скулптуре средити, посадити цвеће и одржавати (од стране Градског зеленила); направити стазу око скулптуре како то уметничко дело заслужује, да би посматрачи могли обићи скулптуру не газећи траву; направити мањи паркинг у близини да посетиоци могу доћи возилом. Надаље треба укључити то место  у туристичку и културну понуду града, и имати у виду велики историјски и уметнички значај овога дела приликом трајног решења изгледа амбијента Старог сајмишта. Министарство културе би требало да откупи дело као скулптуру у јавном простору и аутору исплати одговарајући хонорар (ако то до сада већ није учињено). Ја предлажем да се то место назове „Капија логора“, јер тако масивни стубови нису могли бити померени далеко од места на коме су стајали док су били у тој функцији.

аутор текста

магистар сликарства Ненад Вучковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.